Premijerka Srbije Ana Brnabić i potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković u petak su se prvi put sastale sa članovima nove, nedavno formirane Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara.
Tokom razgovora, dogovoreno je otvaranje SOS telefonske linije koja će biti dostupna svim novinarima za pitanja ugrožavanja fizičke bezbednosti, kao i uspostavljanje sajta i aplikacije za mobilne telefone „Bezbedni novinar“.
Kao fokus u narednih pola godine, grupa i predstavnici vlasti utvrdili su krivično pravnu zaštitu u slučajevima pretnji, napada i ugrožavanja bezbednosti.
Kako je konstatovao Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja učestvuje u radu i novog tela, puno vremena je izgubljeno na rešavanje tehničkih pitanja, poput proširivanja mandata RG i pitanja samog sastava, te se kasni sa pričama i predlozima za brže rešavanje konkretnih slučajeva, za trendove i strateška pitanja.
Zbog toga je važno da se ispoštuje utvrđena obaveza RG da najmanje jednom mesečno dostavi izveštaj o radu predstavnicima Vlade i nadležnoj ministarki.
Na sastanku je donet Plan rada grupe za prvih šest meseci, a akcenat će biti na temi krivično pravne zaštite i bezbednosti novinara i pitanjima napada, uvreda i pretnji upućenih medijskim radnicima.
– Osnivanje SOS telefona bila je moja inicijativa, pa sam detaljnije obrazložio projekat koji je usvojen, a dogovoreno je da premijerkin kabinet pruži pomoć u obezbeđivanju sredstava i neophodne opreme. Isto je i kad je reč o pokretanju sajta Bezbedni novinari, koji će sadržati sve informacije o mehanizmima zaštite novinara, o članovima zakona koji štite novinare, neophodnim postupcima za prijavljivanje pretnji, studije slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, sudske epiloge, objašnjava Matić za Danas.
Naš sagovornik, međutim, dodaje kao zamerku to što na sednici nije bilo više reči o konkretnim slučajevima.
– Iskoristio sam priliku da govorim o „slučaju meseca“, o pretnjama Jeleni Zorić i postupku koji je usledio, o prijavljivanjima, davanju iskaza ali i nastavku viktimiziranja kroz tužbu i advokata Bojića za navodno ugrožavanje njegove bezbednosti i njegove porodice koje je navodno izazvala Jelenina prijava i odjeci na društvenim mrežama. Naglasio sam koliko je važna reakcija javnosti, ali i predstavnika vlasti, poziv koji je Ana Brnabić uputila Jeleni Zorić, saopštenje Ministarstva za kulturu i informisanje kojim su osuđeni napadi na novinare a posebno pomenuti slučajevi pretnji Brankici Stanković, Jeleni Zorić, Nataši Kovačev, navodi Matić.
Dodaje i da je predložio da to bude redovna praksa u svim slučajevima jer je veoma važno da i novinari i sama javnost budu ohrabreni da pretnje prijavljuju, kao i da institucije odrade svoj deo posla kroz istrage i podizanje optužnica.
– Posebno sam kritikovao pokušaj relativizacije prijave Jelene Zorić od strane Vladimira Đukanovića, člana tima Koluvijine odbrane, jer mislim da je to nedopustivo i da ne sme da se ponavlja. Mislim da narodni poslanik, predsednik Odbora za pravosuđe i visoki predstavnik vladajuće stranke ima direktan konflikt interesa u ovom slučaju kada je reč o njegovoj profesiji. A njegova politička pozicija i uloga kroz ovakve izjave ima i direktan politički uticaj na institucije sistema i posebno pravosuđa, smatra sagovornik Danasa.
Kroz slučaj Jelene Zorić, Matić je predstavio kompleksnost situacije u kojoj se nađe novinar kada mu je ugrožena bezbednost, šta je sve neophodno da uradi da bi se promenio pravni mehanizam, da efekti ugrožavanja bezbednosti pogađaju i redakciju iz koje je, druge kolege, ali i porodicu i da je veoma često potrebna snažna pravna podrška koju novinari obično nemaju na raspolaganju ali je važna i psihološka podrška kako se nositi sa novom situacijom, koja se ne završava prijavom već tada tek počinje, a obično traje veoma dugo.
Matić ukazuje da često postoji veliko nerazumevanje između predstavnika vlasti i sa druge strane predstavnika medijskih udruženja, te da je potrebno vremena i rada da bi se uspostavilo razumevanje i povećao njegov nivo.
– Nadam se da ćemo uspeti da u narednim mesecima uspostavimo most razumevanja problema, slučajeva, da počnemo na njih da gledamo istim očima kako bi se napravio efikasnije mehanizam zaštite novinara, prevencija, i brze reakcije u slučajevima pretnji i ugrožavanja bezbednosti, rekao je Matić i dodao svoj utisak da kod premijerke i nadležne ministarke postoji želja da razumeju stanje bezbednosti novinara u našoj zemlji koja se na međunarodnim rang listama loše kotira u poslednje četiri godine. Naredni sastanak zakazan je za 26. februar.
Policija tvrdi da Zorić nije ugrožena
– Policija je utvrdila da nema dovoljno informacija koje ukazuju da je bezbednost novinarke N1 Jelene Zorić ugrožena. Novinarki TV N1 je u prisustvu advokata to saopšteno u sedištu MUP u razgovoru s generalom Slobodanom Malešićem, koji je i član novoformirane radne grupe za bezbednost novinara, objavila je ta televizija. Novinarki N1 je rečeno da je izvršena detaljna provera u kooordinaciji sa svim službama bezbednosti, te da su sve jednoglasno zaključile da ne postoji opasnost po nju. N1 je tražio procenu bezbednosti novinarke Zorić pre mesec dana, posle poruka koje joj je preneo Svetislav Bojić, branilac prvooptuženog u slučaju Jovanjica. Tada joj je Predrag Koluvija, optužen za proizvodnju oko četiri i po tone marihuane, preko branioca preneo da je, citiramo, „moli da bude precizna u izveštavanju, pošto je Predrag Koluvija pošten čovek i veliki vernik, evo on meni kaže kad sam išao da ga posetim Zorićka me uništava i rastura njenim izveštavanjem, ali se ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao što se molim i za zdravlje tužioca Saše Drecuna i ovog što ga je uhapsio, Slobodana Milenkovića“. Bojić je Jeleni Zorić, između ostalog, rekao i da nije dobro prošao „ko god se o Peđu ogrešio“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.