Grad planirao samo osam miliona dinara

Bez obzira na to što je ovogodišnji budžet uvećan za 100 miliona dinara, ista suma je bila izdvojena prošle godine, ali i 2016. godine.

– Taj iznos nije dovoljan ali, nažalost, koju god potrebu u gradu da analiziramo, pokazuje se da su mogućnosti manje od realnih potreba, naveo je Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika Užica u ostavci, na primedbu da je navedena suma veoma mala.

Ovogodišnji iznos predstavlja samo 0,29 odsto od užičkog budžeta, koji je planiran da bude 2,75 milijardi dinara, dok je preporuka novinarskih udruženja da lokalne samouprave u svojim budžetima predvide najmanje dva odsto za projektno sufinansiranje medijskih projekata. Ukoliko bi se u Užicu primenila ta preporuka, mediji bi mogli da računaju na podršku od 55 miliona dinara.

U konkursu je navedeno da najmanji iznos koji će biti odobren po projektu 30.000, a najveći – tri miliona dinara. Mediji mogu da učestvuju samo sa jednim projektom, dok izdavač više medija može da konkuriše sa jednim projektom za svaki medij. U konkursu piše i to da su „specifični kriterijumi za ocenjivanje projekata“ od interesa za javno informisanje „zbivanja na lokalnom nivou, u obrazovanju, kulturi, umetničkom stvaralaštvu, sportu, turizmu, privredi, preduzetništvu i poljoprivredi“. U istu grupu su navedene i teme kao što su „zaštita zdravlja ljudi, životne sredine, dece i omladine, fizičke kulture“, potom i teme iz oblasti „ljudskih prava, razvoja demokratije, unapređivanje pravne i socijalne države“. Informisanje o radu organa Grada Užica nije deo javnog interesa, navedeno je u konkursu.

Vlasnici lokalnih medija u Užicu, od kojih je većina suočena sa brojnim problemima, prvenstveno finansijskim i kadrovskim, godinama ističu da nisu zadovoljni ne samo iznosom, već i načinom na koji se novac raspodeljuje. Najveći deo njih ukazuje na to da je koncept sufinansiranja dobro zamišljen, ali da se u praksi fingira – da raspodela novca ne zavisi od kvaliteta projekata, već da se pare dele po principu uravnilovke, kako bi vlast i dalje mogla da utiče na uređivačke koncepte lokalnih medija, koji su zbog toga skloni i autocenzuri.

 Većina vlasnika smatra da bi koncept sufinansiranja projekata trebalo dodatno regulisati i učiniti ga transparentnijim, kako bi se izbegle zloupotrebe, politički uticaji i pritisci na redakcije, a ima i onih koji smatraju da bi ga, zbog svega navedenog, trebalo ukinuti i medije prepustiti isključivo zakonima tržišta.

Unapred poznati iznosi

Neki od vlasnika tvrde da su iznosi, koji se dodeljuju pojedinim medijima, unapred poznati, pre raspisivanja konkursa, što predstavnici lokalne vlasti demantuju i navode da novac ne raspoređuju oni, nego komisije, na čiji rad i sastav vlasnici medija takođe imaju primedbe i smatraju da su neki od članova pod velikim političkim uticajem vlasti.