„Grad pokušava da posvađa ljude“: Šta je pokazala javna sednica o Planu detaljne regulacije parka-šume Bajdine na Mirijevu?

Deo građana, udruženih vlasnika nekih od parcela u Bajdini, koji inače podržavaju aktuelni plan Grada, rnapustio je sednicu nakon pročitanog teksta svoje peticije.

No, u sali Gradske uprave, na sednici kojom je predsedavao gradski urbanista i predsednik Komisije za planove Marko Stojčić, ostao je ogroman broj zainteresovanih građana. Oni su se ponovo usprotivili ideji gradske vlasti, s obzirom da je plan aktiviran posle dve godine, a podrazumeva krčenje 66 hektara mirijevske šume. Sugrađani su nosili transparente sa natpisom „šuma ostaje“.

Među velikim brojem građana koji su bili zainteresovani za plan, primećena je velika tenzija i postojanje sukoba između dve grupe, čije interese bi Grad trebalo da pomiri, kazao je za Danas Savo Manojlović, lider pokreta Kreni- Pokreni, koji je prisustvovao raspravi u Gradskoj upravi.

– Potpuno razumem različite privatne interese, često imamo trvenje između privatnog i javnog interesa, ali i primećujem da Grad ovu situaciju ne rešava na adekvatan način, uprava bi morala ta dva interesa da izmiri. Ne možete sa jedne strane potpuno da poništite javne interese, a ne možete ni određena ustavna prava, kao što je privatna svojina. Stav odborničke grupe Kreni promeni je da se zelene površine šire u Beogradu, a na koji način će to da se čini ako imate privatne površine, tako što će Grad po ekonomskoj ceni otkupiti te parcele i obeštetiti građane. To je model koji je Grad već sprovodio, primera radi u Bloku 37, gde ste imali stranu kompaniju koja je investitor, kojoj je Grad izašao u susret. Moje mišljenje je da i ove ljude treba da obešteti ali isto tako je i moj stav da Beograd trenutno ne može da podnese dalju betonizaciju, kazao je Manojlović za Danas.

Nedostižnih 40 odsto zelenih površina

On je istakao da je Beograd grad koji ima najmanje zelenih površina u Evropi, a da je taj procenat, prema zvaničnim podacima, ispod 15 osto.

– S druge strane, standard je u svetu da se zelene površine šire na 40, čak 60 odsto grada. Takav je primer Osla, jednog od zelenijih gradova. Mada će mnogi reći da je Skandinavija daleko od nas kao cilj, ali ista situacija je u gradovima regiona, poput Ljubljane i Zagreba, gde je ta brojka viša od 50 odsto. Dakle, definitivno smo za očuvanje postojećih i povećanje zelenih površina, one garantuju kvalitet života, imaju propusnu moć, dakle smanjuju opasnost od poplava, i smanjuju zagađenje. Ali naglašavam da problem može da bude rešen samo ako se isplate privatni vlasnici, jasan je Manojlović.

On napominje da Grad sada verovatno pokušava da izvaga političke i finansijske aspekte ove odluke, ali da definitivno ne rešava problem.

– Grad mora da ima neki plan razvoja. Lađa koja ne zna kuda plovi postaje plen svakog vetra. Svakog političkog i ekonomskog interesa, može se reći i tajkunskog. Čini se da uprava nema jasnu strategiju kako treba da se gradi. Zato imamo bujanje nezadovoljstva kod građana. I parkić na Banovom Brdu i Blok 37 i park na Vračaru, sada borbu Bežanije „Kosa prkosi“. Činjenica da se građani toliko bune znači da Grad nema jasnu viziju i da očigledno ne ispunjava osnovne standarde života, smatra Manojlović.

Aleksandar Anđelković: Grad pokušava da posvađa ljude

Aleksandar Anđelković, docent na Šumarskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da nema spora da je šuma na području Bajdine bitna i neophodna iz više razloga.

– Na spornom potezu vegetacija korenovim sistemom zapravo ankeriše zemljište i štiti od ponovnog pokretanja klizišta. Na jednom delu je aktivno klizište i sada, rade se istraživanja, tamo su i podzemne vode velike i klizišta postoje. I vegetacija je štit od toga. Da bi se nešto proglasilo šumom treba da ima veću površinu od pola hektara i da na njoj ima visokog rastinja. Dakle, ovo što vlasnici govore, da to ne može da se kategoriše kao šuma, je potpuno netačno. Tu je već 30 godina šuma. Samonikla, kao i većina šuma, ali postoji. Čuo sam malopre u neformalnom razgovoru argument da vlasnici mogu da ponovo preoru to zemljište, svoje nekadašnje njive i da eto, nema više šume. Ne mogu, jer da bi sad eksploatisali šumu sa tog područja, moraju da dobiju dozvole. To jeste privatna svojina i to niko ne može da spori. Ali, kao što nikada nije ni moglo da se sa privatnom svojinom radi baš sve što hoćete, ne može ni danas. Dakle, moraju da postoje planovi na osnovu kojih nešto može da se gradi ili preimenuje iz šume u njivu, i slično, pojašnjava Anđelković, koji je i član Kreni-promeni.

Kako kaže, tu i vidi osnovni problem.

– Namera je ovde, da Grad pokušava da posvađa ljude. Potpuno zlonamerno. A Grad zapravo treba da smanji rashod na strani plaćanja nekih tabloidnih medija, milione koje su kroz budžet namenili tabloidima, pa da tim novcem otkupe ljudima zemlju po tržišnoj ceni. Ne da ih uslovljava i da im otima, nije ovo doba komunizma pa da se proglasi javnim interesom i da se oduzme, nego da se isplati a da se onda napravi jedna park-šuma, recimo po ugledu na Kapitol park u Njujorku. Jer to je stvarno blizu centra grada, utiče na mikroklimu, utiče na smanjenje posledica i adaptaciju na klimatske promene, smatra naš sagovornik.

„Ne možemo da dišemo više“

Kako podseća, prema planu iz 2019, Beograd treba da ima 12,38 odsto zelenih površina, a obavezao se da 2021. taj procenat podigne na 22,73 odsto. Oni sada ne znaju koliko imamo zelenih površina, nagađaju da smo na 15 odsto. Dakle, ne radimo ništa po tom pitanju, a štagod da grade, oni prvo seku i ruše, pa tek onda grade. Prvo ruše most pa prave drugi. Hajd, nemojte srušiti predratnu zgradu da bi napravili novu, nego napravite novu u skladu sa pravilima. Mi nismo protiv izgradnje u Beogradu, ali nemojte da gradite samo u centru, da sabijate ljude na mali prostor, ne možemo da dišemo više. Nema ni infrastrukture koja to može da pokrije, poručuje Anđelković.

On zaključuje da je jasno da na mestima poput Bajdine treba da ostane šuma, svuda gde je to moguće.

„Grad bi trebalo da napravi napor ka tome da otkupi ljudima parcele i da napravi park-šumu koja bi koristila svim građanima, da se konačno povede javnim interesom, a ne samo privatnih investitora“, kaže Anđelković.

Meštani: Šuma ostaje, štiti od klizišta i zagađenja

Veliki broj mešana je i pre dve godine ospori plan, pa se tada odustalo od njegovog donošenja. Građani su ukazivalo na to da šuma štiti zemljište od klizišta a ceo kraj od aerozagađenja, kao i biodiverzitet vrsta koje tamo žive.

U isto vreme, zemljište je porozno za gradnju, zbog velikog broja čak i sada aktivnih klizišta, dok bi se mnoga pokrenula već i samim početkom kopanja i gradnje bilo kakvih objekata, a posebno visokospratnih, kakvi su predviđeni planom.

Dodatno, postojeća infrastruktura, od priključaka na struju, vodu, kanalizaciju, do saobraćajnica, kako su ranije upozoravali građani okupljeni u neformalnu grupu „Mirijevo, zeleno i zdravo“, nije dovoljna da pokrije ni sadašnje potrebe stanovnika Mirijeva, a kamol i novih 15.000 stanovnika koje plan predviđa.

Oni su prethodnih dana pisali i otvoreno pismo urbanisti Stojčiću, gde su izneli svoje argumente za odustajanje od sadašnjeg plana, kao i zahtev da se napravi novi plan u kom bi Bajdina, kao park-šuma, bila zaštićeno područje.

Plan pokrenula „Informacija“ tajne sadržine

Ista grupa građana zaustavila je realizaciju ovog plana pre dve godine, protestima, peticijom i brojnim primedbama podnetim na PDR. Kako sada tvrde, nastavak sednice je nelegalan, s obzirom da su svi rokovi za donošenje plana istekli, a dodatno su naglasili da uz urbanističko rešenje nije dostavljena Studija o uticaju na životnu sredinu.

Oni su istakli da je indikativno to što je nastavljeno sa realizacijom plana nakon što je Urbanističkom zavodu i Komisiji stigla u julu izvesna „Informacija“, čiji sadržaj nije poznat javnosti, zbog čega veruju da se radi o spoljašnjem pritisku da se plan objekata što pre odobri u korist investitora. Urbanista Marko Stojčić, na pitanje stanovnika Mirijeva, prekjuče nije hteo da pročita niti otkrije sadržaj Informacije, što je izazvalo opšte negodovanje kod prisutnih građana.

On je, nakon uvoda, kazao da će se sednica pretvoriti u političku raspravu, aludirajući na to da su oni koji se protive donošenju plana politički instruirani i zastupaju interese određenih stranaka. I ova opaska je dočekana negodovanjem.

Vlasnici parcela: Dosta zelenila predviđeno i planom

Vlasnici parcela, s druge strane, istakli su da su saglasni sa planom koji čeka usvajanje.

– Prema planu je u Bajdini približno 15 hektara, odnosno preko 22 odsto ukupne površine, predviđeno za šumu i uređenje zelenih površina. Takođe, približno 13 hektara odnosno 20 odsto je predviđeno za porodično stanovanje gde je zelena površina u direktnom kontaktu sa tlom zastupljena sa minimum 40 odsto. Više od šest odsto, odnosno četiri hektara je predviđeno za predškolske ustanove, koje takođe sadrže veliki procenat zelenila. Orijentaciono, 40 odsto zemljišta je predviđeno za poslovanje i kolektivno stanovanje, gde je prosečna zastupljenost zelenih površina 15 odsto. Prostom računicom može se izvesti zaključak da će ukupna nezastrta zelena površina na nivou celog plana biti gotovo 40 odsto. Takođe, koliko je nama poznato, prilikom izmene plana rađena su detaljna geološka istraživanja i unazad sedam godina se prate podzemne vode i klizišta. Na osnovu toga smatramo da su Urbanistički zavod kao i ostale nadležne službe vrlo profesionalno i temeljno odradile svoj posao prilikom izrade predloga PDR-a. Tokom javnog uvida podneli smo primedbe, čiji se veći deo odnosi na to da je veći deo otišao na zelene površine, koje će nam se izuzeti kao javno, pa time nećemo dobiti adekvatnu finansijsku nadoknadu. Već dve godine traje opstrukcija plana, shvatili smo da je u interesu stanovnika Mirijeva da se plan usvoji pa makar i činili kompromise, bolje nego da zemljište ostane neuređeno, kao što je trenutno, prepušteno divljoj gradnji, deponijamam, zaraslo u korov, što svakako nije šuma kako se tvrdi. Nama starosedeocima je zemljište eksproprisano bez adekvatne nadoknade za vreme SFRJ i na tom zemljištu je izgrađeno današnje Mirijevo, 700 hekata uz minimalnu naknadu oduzeto. Postigli smo da vratimo bar deo otetog, međutim, aktivnošću izvesnih interesnih grupa, ponovo smo dovedeni do toga da se borimo za svoju imovinu kao u doba komunizma. To zemljište je Katastru okarakterisano kao gradsko građevinsko i plaća se porez za njega, izneo je tekst peticije jedan od vlasnika.

PSG: Zaustaviti hiper gradnju u Mirijevu

“Pružamo punu podršku grupi građana koja se oštro protivi usvajanju plana regulacije za Bajdinu, deo naselja u Mirijevu jer je postojeći plan štetan u svakom smislu”, izjavila je Jelena Baštrica, odbornica Pokreta slobodnih građana na Sednici opštine Zvezdara.

Baštrica kaže da je usvajanje plana detaljne regulacije sprečeno od strane građana Mirijeva pre dve i po godine, a da su na ovom trećem uvidu svoje stavove izneli i vlasnici parcela i aktivisti iz tog područja:

„Za razliku od vlasnika koji se zalažu za usvajanje plana radi budućeg profita, grupa građana su čvrsto branili suprotan stav. U tom delu se nalazi više potencijalnih klizišta i svaka dodatna izgradnja bi ih aktivirala. Takođe, nacrt plana je izrađen bez Studije o uticaju na životnu sredinu, uprkos zahtevnoj energetskoj i saobraćajnoj infrastrukturi, u kome nema kanalizacionog rešenja.”

Baštrica kaže da je posle ovog, zvanično, najtoplijeg leta, jedino što nam je preostalo da čuvamo šume koje nam daju pozitivan efekat na smanjenje temperature u urbanoj sredini a da je po svemu sudeći cilj ove vlasti da nas „potpuno oslobodi svakog drveta u ovom gradu“.

“Postojeći plan je štetan u svakom smislu a ukoliko je stav gradskog urbaniste i gradonačelnika Beograda da je politika Grada očuvanje postojećeg zelenila i proširivanje šumskog fonda, potrebno je da se odustane od hiper gradnje i odbaci plan i ukoliko dođe do novog, uzme u obzir mišljenje građana Mirijeva”, zaključila je Baštrica.