Grad siromašnih milionera

Ako po Srbiji pokušate da pronađete opštinu kao što je Knjaževac, imaćete mnogo posla. A, ako ipak krenete u ovu „nemoguću misiju“, odmah će vas sačekati iznenađujući podaci. Reč je o opštini koja je po veličini četvrta u državi, a u njoj jedva da živi (popis 2002. godine) 37.000 stanovnika, od toga dvadesetak hiljada u gradu. Knjaževac je opština u kojoj ima 85 naselja, te može samo da se zamisli koja je muka za lokalnu vlast da ih „pokrije“ činovnicima u mesnim kancelarijama, da organizuje kakav-takav javni prevoz ili da sa malim parama održi lokalne puteve prohodnim. Tako se događa da činovnici po mesnim kancelarijama opslužuju desetak, dvadeset stanovnika u poodmaklim godinama. Po gustini naseljenosti, sa 37 stanovnika po kvadratnom metru, Knjaževac spada u najnenaseljenije u Srbiji. Ovdašnji specijalitet su i naselja uz granicu sa Bugarskom u kojima je „neko već ugasio svetlo“. U pitanju je selo Repušnica u kome više nema nijednog stalnog stanovnika, narednih godina valja očekivati još nekoliko takvih sablasnih naselja.

Stara planina

U Knjaževcu se najviše očekuje od izgradnje turističkog centra na Staroj planini. Država je na insistiranje i stalno predlaganje iz Knjaževca najzad prihvatila ideju i počela sa ulaganjima u ovaj centar. Milan Đokić kaže da u Evropi možda ima lepših planina i boljih staza, ali da nema takvog prostora (Ravnište) za grinfild investicije u kompletan turistički (ne samo zimski) centar. Ovde ima i dovoljno vode, za razliku od nekih drugih planina, i skoro netaknute prirode. Gotovo polovina opštine gravitira budućem centru. Do sada su izgrađene dve žičare. Za protekle dve godine država je u ovaj projekat uložila više od 11 miliona evra. Put od Kalne do Babinog zuba je pred završetkom, ulaže se i u novu elektromrežu. Opredeljenje je da država reši infrastrukturu, staze i ski liftove, a da se privatni investitori pozabave izgradnjom niza hotela i drugih stambenih i ostalih sadržaja. Inače, za ovu subotu je predviđen i zvanični početak ski sezone na Babinom zubu. Snega, na veliko olakšanje, opštinara ima preko pola metra. Kad se sve sabere Stara planina će, kada se realizacija projekta zaokruži, pružati istovremeno zadovoljstvo skijanja brojci od tridesetak hiljada skijaša a zapošljavati i valorizovati rad dobrog dela stanovnika opštine. U narednoj godini se očekuje intenziviranje radova na preostalim putnim pravcima ka Babinom zubu i raspisivanje tendera za zainteresovane investitore. Kažu da je na sajmu investicija u Minhenu, jesenas, bilo ozbiljnih interesenata za ovaj projekat.

Naravno, u ovom kraju pamte se bolja vremena, kada je Knjaževac od prave palanke prerastao u grad sa pažljivo odabranom privrednom strukturom. Svi pamte „Džervin“ koji je prerađivao sve, od grožđa, ostalog voća i povrća. Ovde i danas uspešno radi klanica „Stokoimpeksa“ koja je bila i ostala među retko sertifikovanim klanicama za izvoz u EU. Drvna bogatstva su prvo prerađivana u „Tini“, a i danas na sreću, pa onda izvožena na ozbiljna tržišta. Posebna priča iz ovog grada su tekstilna i obućarska industrija. „Branka Dinić“ je, nažalost, definitivno otišla „pod led“ te više nema poznatih košulja, dok su nekadašnju „Ledu“, na sreću, kupili Italijani te se sada zove „Falk Ist“ pa se cipele ponovo prave i izvoze. Ovih dana ovdašnju javnost najviše muči što na aukciji nije bilo kandidata za kupovinu ovdašnjeg IMT, koji ima tržište ali nema obrtnih sredstava, a reč je velikoj fabrici za proizvodnju motokultivatora koji se uveliko traže na okolnim tržištima.
Retki su gradovi ove veličine koji su imali toliko fabrika, toliko zaposlenih. Nekada je ovde bila činjenica da ima više zaposlenih nego što grad ima stanovnika. Dobro poznate okolnosti iz devedesetih godina učinile su da se Knjaževac, u koji su ljudi dolazili u potrazi za poslom, a danas mladi stručnjaci iz okolnih gradova čekaju na birou za zapošljavanje. Ovdašnji prosek plata – 22.000 dinara – među najnižim je u Srbiji.
Ima još podataka koji govore o ozbiljnosti situacije u ovoj opštini ali, na svu sreću, ima i pokazatelja da je knjaževačka tranzicija bolna ali da joj polako dolazi kraj. Pre svega, zahvaljujući umešnosti ovdašnjih preduzetnika nikla su brojna mala preduzeća i pogoni za proizvodnju konfekcije i obuće. Po prvi put se događa da se traže kvalitetni krojači i obućari i da se najboljima plaća za prelazak iz jedne u drugu firmu. Predsednik malih privrednika Jovan Isakov kaže da su preduzetnici spas za Knjaževac, ali i da ih lokalna vlast ozbiljno shvata i tretira kao partnere.
Još jedna knjaževačka specifičnost je i nedavno otvorena „Kuća partnerstva“. U toj kući (jednoj od lepših u gradu) smeštene su prostorije za preduzetnike, deo lokalne uprave i NVO „Timočki klub“. Na jednom mestu, smešteni su svi kojima je osnovni zadatak da razvijaju sebe i opštinu. Partnerstvo se, inače, ovde dokazuje na delu – opština svake godine odvoji po koji milion dinara namenski za kreditiranje malih preduzetnika, a onda Udruženje odlučuje ko će dobiti veoma povoljan kredit.
Menadžer opštine Milan Đokić kaže da su svesni činjenice da su neke od ovdašnjih društvenih firmi nedovoljno atraktivne kupcima sa strane zbog smanjenog tržišta, zastarele tehnologije, dugovanja, ali da je ponekad nerazumno ponašanje i zaposlenih u njima. Tako se, na primer, dešavalo da se obezbede obrtna sredstva za IMT, da poznati kupci čekaju motokultivatore, ali da taj novac zbog socijalnih razloga završi kao plate a ne kao gotovi proizvodi.