Grad slobode i duha

Sloboda je vrednosni pojam i u vremenu populizma i neprikosnovenih vođa, čak i u 21. veku, mnogo toga je vraćeno unazad. Čudno zvuči, ali u Srbiji, počev od Beograda pa diljem gradova i varoši, brojni su primeri gušenja slobode misli, medija, izbora i drugih vidova društvenog života koji bi bili primereni demokratskim vrednostima.

Od nekadašnjih bastiona slobode kao što su Studio B i B-92 nije ostalo ništa, ali su zato zacarevali Pink, Informer, Hepi, sa rijaliti programima, kičem, pa čak i pornografijom. Primera radi, za prošle republičke i predsedničke izbore vladala je neviđena naprednjačka presija, a Šabac je bio oaza slobodnih medija gde su dolazili predstavnici opozicije, intelektualci, umetnici i drugi kulturni i javni poslenici. Ovde se moglo čuti i videti ono što je za većinu Srbije bilo prekriveno mrakom i ćutanjem.

Emisijom „Otvoreni studio“ Antonele Rihe RTV Šabac je bio domaćin i u Beogradu, pored opozicionih lidera i profesorima Miodragu Zecu ili Ratku Božoviću, kojima je uskraćeno pojavljivanje na medijima sa nacionalnom frekvencijom. A te frekvencije su narodno dobro, date upravo da se prezentuju misli i dela u Srbiji. Emisija „Dobar, loš, zao“ Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića oštrom satirom i humorom duboko je uzburkala vladajuću strukturu, čak je prećeno i tužbama.

Na istoj TV politički aktuelna je i britka emisija „Podrinske specijal“ Hanibala Kovača, a primera radi ovde je poslednji put gost bio Oliver Ivanović, koji je i predočio kakvim je sve pretnjama izložen. U Šapcu sednice Gradske skupštine prenose RTV Šabac i RTV As, i opozicioni blok ima priliku da iskaže svoje stavove. Nedeljnici „Glas Podrinja“ i „Podrinske“ donose priloge i sadržaje i izvan lokalnog miljea, o čemu se uglavnom ćuti u najvećem delu prestoničkih medija.

Ovom slobodarskom duhu doprinose i kulturne institucije. U Šabačkom pozorištu režira Kokan Mladenović, a na festivalu najboljih predstava u jednoj godini „Pozorišnom proleću“ pobedila je predstava „Na Drini ćuprija“ upravo u režiji Kokana Mladenovića, dok se na Sterijinom pozorju desio skandal da uopšte nisu dodeljene nagrade. Tu je i nezaobilazna „Čivijada“, gde su čelne funkcije poneli Zoran Kesić, Marko Somborac, Branislav Lečić…

Građani su se ovde izborili da dobiju pravi gradski trg, a tu se okupljalo po 15-20 hiljada građana tokom protesta. Međutim, trg je bio ispresecan betonskim rondelama, a čak je bila predviđena izgradnja dvospratne zgrade ispred hotela „Sloboda“. No, mlade arhitekte i urbanisti hrabro su oslobodili prostor, i što je najvažnije, ovde se deca igraju i okupljaju porodice. Građani su peticijom i protestnim šetnjama sprečili da se izgradi spalionica hemijskog otpada, što bi donelo nepopravljivu štetu gradu. Ovo osvajanje slobode nije bilo lako, čak 2000. predsednički kandidat Vojislav Koštunica nije mogao da gostuje na Radio Šapcu, čak i u komercijalnoj varijanti.

Ali, za sve su potrebni tradicija, sećanje na nju i odgovarajući uslovi. Šabac je 1940. jedini grad u Evropi prihvatio izbegle Jevreje, kada to nisu smele i htele čak ni države perjanice demokratije. Zbog sadržaja u listu „Čivija“ zabranjen je ovaj list kao i „Čivijada“ 1972, a mnogo toga bilo je nagovešteno šta će biti sa Jugoslavijom i usmereno na tada najvažnije mesto. „Čivijada“ je obnovljena 1990, za predsednika je izabran Dušan Kovačević. O Šapcu najbolje je kazivao najevropskiji srpski intelektualac Stanislav Vinaver ističući da je on iz Šapca i da nosi njegovo duhovno nasleđe.

U ovom vremenu restauracije vrednosti i ličnosti iz devedesetih godina, a one su bile najgore u novijoj istoriji Srbije, Šabac je jedini opozicioni grad prepoznatljiv po evropskim vrednostima. Ovde se jedino u Srbiji za kulturu izdvaja sedam odsto iz budžeta, za medije 32 miliona dinara, a poređenja radi u Beogradu 86 miliona sa budžetom od sto milijardi dinara.

Porazna medijska slika da su u Srbiji ugašene Vranjske novine, da se preti Kikindskim, Južnim vestima, da su sredstva za medijske projekte u najvećem iznosu opredeljene za prorežimsku uređivačku politiku. O demokratskim vrednostima dovoljno je reći da će se ovde svi građani sa pravom glasa, njih 100.000 moći da se izjasne i o načinu korišćenja poreza na imovinu, što nije uporedivo sa načinom odlučivanja u prestonici gde se građani ništa ne pitaju.

Priznanja slobodarima

Novoustanovljena najznačajnija nagrada Grada Šapca „22. april“ dodeljuje se i za doprinos slobodi govora i mišljenja, a poneli su je: Olja Bećković, Vukašin Obradović, prim. dr Predrag Tojić, Rodoljub Šabić, redakcije „Danasa“ i „Podrinskih“. Prošle godine nagradu „Radoje Domanović“ dobili su Šapčani Rade Đergović i dr Zoran Bingulac, a Đergović je i ovogodišnji laureat nagrade „Dragiša Kašiković“. Pesnik Tomislav Marinković dobitnik je nagrada „Vasko Popa“, „Branko Miljković“, „Vladislav Petković Dis“, „Miroslav Antić“, a o njegovom opredeljenju dovoljno govori da se kod njega jedno vreme skrivao Valjevac Maki, progonjen od Miloševićevog režima.