Grad u kome niko ne ostaje ravnodušan

A kada živiš u državi koja na svojevrstan način oslikava istoriju čovečanstva, teško je ne razviti istorijsku radoznalost i svest, kaže za „Danas“ Andre Čerešnješ (35), jedan od najzaposlenijih turističkih vodiča u Izraelu. NJegovo znanje, zanimljivo izlaganje kao i dar za scenski nastup, turistima koji imaju sreće da im on bude domaćin ostaju kao jedna od najlepših uspomena po povratku iz ove biblijske zemlje.

Andre je rođeni Sarajlija. Sa roditeljima i braćom preselio se u Izrael krajem avgusta ratne 1992. godine. Svoje gnezdo su našli na Jerusalimskim gorama.

MN Debeli koren

– Odavno sam pustio debeo koren ovde i izrastao u dobrog komšiju, prijatelja i druga. Mada je koren debeo i dubok, ne zaboravljam odakle dolazim. Nosim sa sobom, verujem kao i svi mi koji potičemo iz bivše Jugoslavije a posebno iz Bosne, nek mi oproste svi drugi, veliko bogatstvo sa sobom. „Pomiluj“ zemlju koju Bosnu nema, ta drevna „staroslovenska“ mudra izreka je jedna velika istina – objašnjava naš sagovornik koji radi kao freelancer kao i većina vodiča u Izraelu.

Iako ne krije vezanost i ljubav prema bivšoj domovini, priznaje da svoju sadašnju adresu nikada ne bi promenio.

– Samo jedan grad poseduje prošlost koja još oblikuje budućnost, snove, želje i nade, pola naše planete. To je Jerusalim. Još se nisam potpuno navikao na njegovu fizičku lepotu, još me uzbuđuje i zadivljuje kao kada sam prvi put zakoračio njegovim ulicama i prolazima. Tako se još nisam navikao na njegov duh i ljudsko i kulturno šarenilo, koje je teško razumeti bez poznavanja turbulentne prošlosti ovog grada koja, tako se čini, nikoga nije zaobišla.

Ko god da je u pitanju, kaže Andre, teško će ostati ravnodušan u Jerusalimu koji budi i izaziva jake i intenzivne emocije kod svojih stanovnika i posetioca. Po njemu, reč koja može da opiše Izrael, narod a posebno Jerusalim jeste „kontrast“.

– A još tačniji opis daju dve reči „oštri kontrasti“ – drevnog i modernog, bogatog i siromašnog, levantskog i evropskog, jevrejskog, hrišćanskog i muslimanskog, ovozemaljskog i onozemaljskog, duhovnog i profanog, zelenog i pustog. Svaka religija, sekta, grupa ima svoje jezike i dijalekte, svoju veru, nošnju, alfabet, kuhinju, mirise i boje, sopstvenu ideju i viziju Jerusalima, njegove prošlosti i budućnosti. Svoj sopstveni Jerusalim. Grad u gradu. Ostrvo na ostrvu, enklavu u enklavi, multiverse Jerusalima. Preći iz jednog Jerusalima u „drugi“ je često kao preći iz jedne epohe u drugu. To je najveća riznica ovog grada i naroda koje žive u njemu, ali istovremeno i najveći izazov koji spaja sve nas u zajednički okvir u kome sigurno ima mesta za sve. To je i proročanstvo budućnosti i svrha ovog grada. Da nastavi da sjaji kao dragi kamen, privlačeći narode koji žele da se kupaju u njegovom svetlu, uživaju u njegovoj lepoti hodajući okruženi njegovim svetinjama. A vremenom će ispuniti svoju od davnina zakazanu misiju, postajući svetionik mira za naše susede i za čitav svet.

MN Gosti Beograda

On podseća da je zato više od bilo kojeg drugog grada na planeti, Jerusalim služio kao inspiracija i žarište milionima širom sveta iz mnoštva kultura i religija čiji umetnici su mu posvetili bezbroj svojih umetničkih dela.

Po njegovim rečima, Balkan je u neku ruku Bliski istok Evrope, raskrsnica svetova, vododelnica kultura, Zapada i Istoka, sa svim svojim ljudskim i kulturnim šarenilima, prirodnim očuvanim lepotama, blagoslovima i kletvama.

– Time je mojim prijateljima sa kojim dođem iz Izraela, familijaran sa jedne i fascinantan sa druge strane. Skriveno blago, sanduk pun bisera i dragulja. A oni najblistaviji dragulji su oni koji čine svako mesto – a to su ljudi. Topli i gostoljubivi, prijateljski nastrojeni, skromni i velikodušni – priča Andre i dodaje da se trudi da posećuje rodni grad kadgod mu se ukaže prilika.

– Uživam da gledam ljude na ulici i slušam njihov čarobni naglasak, omamljen aromom sveže pečene kafe, ćevabdžinica, buregdžinica, aščinica, vrelih đevreka. Obavezno se penjem na jedan on mnogobrojnih vidikovaca, odakle se prostire zapanjujuća lepota okolnih olimpijskih planina. Gledajući Sarajevo kao na dlanu, sa svim svojim tornjevima, kućicama, pričama, legendama, izgubljenim i zarobljenim ljubavima i Miljacke koja ih sve preseca, a i spaja svojim ćuprijama, bude mi drage uspomene iz ranog detinjstva. Idealizovana zamišljena prošlost bar za tren ili dva, postaje sadašnjost. Verujem da je Bosna jedna od lepših zemalja na svetu u fizičkom smislu. Švajcarska je za amatere.

Proputovao je, kako kaže, kroz sve republike bivše nam domovine, od Vardara do Triglava i stalno je u potrazi za do tada neposećenim blagom bivše Juge. Glavna gnezda na tim balkanskim turama su mu Sarajevo i Beograd. Gradovi u koje šalje i mnoge svoje prijatelje iz celog sveta, koji su željni da posete nova mesta.

– Beograd ih posebno oduševljava jer tek kada dođu, nakon izvesne sumnje, shvate da nisam preterivao u svojim opisima. Mimo istorijskih, kulturnih i prirodnih znamenitosti, sa svojim restoranima i raskošnim domaćim jelima, prelepim ženama, punim kafićima i barovima sa odličnom džez i rok muzikom, grad ih očara. NJegova autentičnost, kosmopolitski duh, dinamičnost i energija ne zaostaju ni za jednim od zapadnoevropskih prestonica – zaključuje Andre, koji planira da počne da vodi ture po zemljama bivše Jugoslavije.

Isti tretman

– Jedna od mnogobrojnih lepota ovog zanimanja je što svaki dan naučiš nešto novo, pa tako i ja od turista upoznajem zemlje i običaje njihovih zemalja – kaže Andre Čerešnješ, koji je često domaćin i brojnim zvaničnim delegacijama bivše Jugoslavije u Izraelu, među kojima su bili Tomislav Nikolić, Ivo Komšić, Vojko Obersnel, Nebojša Radmanović, Nebojša Radmanović, Jerry Naumoff, Milka Forcan, mnogi ministri, ambasadori, poslanici, akademici, sportisti, direktori, šefovi policija, generali raznih vojska… – Ne pravim, niti ima nekih velikih razlika između klasičnih i zvaničnih turista, izuzev možda da se sa ovim prvima „led“ razbije za minut a sa ovim drugima za dva minuta.

„Državna tajna“‘]

– Začuđujuće, ali najčešće pitanje turista nije vezano za istoriju Izraela, Jerusalima, niti za bilo koju od mnogobrojnih religija i verskih zajednica koje žive ovde stotinama pa čak i hiljadama godina. Nije ni o hramovima i spomenicima koji krase ovu čarobnu zemlju. Nego o tome kojim čudom ili trikom Jevreji uspevaju da drže kipu, odnosno kapicu u znak bogopoštovanja a da im ne sklizne sa glave – kaže Andre i s osmehom dodaje da ta misterija već spada u domen državne tajne.