Građani Bačke Palanke: Vratiti život u reku Krivaju

U Proglasu se navodi da je pravo na zdravu životnu sredinu elementarno je pravo, Ustavom zagarantovano.

„Svet u kome živimo nije nasleđen od naših predaka, nije naš, ni vaš, nego je pozajmljen od naših potomaka, i imamo odgovornost kako da ga,i u kome stanju vraćamo. Stoga smatramo da je “Uredba o izmenama i dopunama uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje”( Sl.gl.R.S br 67/11, 48/12 i 1/2016) protivustavn“, navode oni.

Mnogi ovde okupljeni neće više biti živi 2041. godine – za kada je predviđen krajnji rok za usklađivanje – ukidanje pomenute Uredbe, ističe se u tekstu Proglasa. Moralno je nedopustivo da se zagađivačima više isplati da nastave zagađivanje vodotokova otpadnim vodama i plaćaju naknade, nego da izgrade prečiščivače otpadnih voda. Ovakav tolerantan stav prema aktivnom uništavanju životne sredine je nedopustiv.

Kako dodaju, smrad inače, a posebno ako je nesnosan, budi iskonski nagon za beg. Govori da nešto nije u redu. Ne meri se kao aerozagađenje, ne dokazuje se da je neka materija otrovna ili ne, ne dokazuje se da je u određenoj koncentraciji štetna ili ne. Smrad se dokazuje i meri na specijalan način, pomoću naročitih uređaja koje ni nadležni Zavod za zaštitu zdravlja ne poseduje.

To što se teško ili nikako ne meri, ne znači da ne smeta. Naprotiv. Izaziva potištenost kod ljudi izloženih smradu, otežava im svakodnevni posao, izaziva neugodan nagon na povraćanje. Gubi se volja za radom i za stanovanjem u mestu koje izloženo smradu. Ne možemo biti tolerantni prema smradu i njegovom dejstvu na kvalitet života ljudi u Bačkoj Topoli i mestima duž toka Krivaje, navodi se u Proglasu.

Navode i da je reka Krivaja zaštićena u toku uzvodno od B.Topole, a nizvodno nije zagađena nego je mrtva: nema kiseonika, nema ni života.

Zbog anaerobnih procesa raspadanja širi smrad, a voda iz Krivaje nije podobna za navodnjavanje, objašnjavaju potpisnici ovog Proglasa.

„Svedoci smo globalnog zagrevanje, kao planetarnog fenomena. Globalno zagrevanje povećava potrebu za navodnjavanje, pa je sa tim u vezi zemljoradnicima potrebna sve veća količina vode za navodnjavanje. Zbog zagađenosti površinskih vodotokova mogućnost njihovog korišćenja je uskraćena“, ističu.

Kako navode, to je dovelo do intenzivnog bušenja bunara, čime su i podzemni vodotokovi narušeni, a često se preko letnjih meseci dešava da i oni presuše. „Zato je, iz moralnig i ekonomskih interesa, bitno vratiti život u Krivaju – da nam Krivaja, kao nekad, bude čista i bistra, da u njoj možemo da se kupamo, da u njoj lovimo ribu, da bude stanište mnogim vrstama ptica i životinja i da njena voda može bezbedno da se koristi za navodnjavanje“, smatraju oni.

Selektivno skupljanje smeća mora što pre da zaživi.Već se kasni sa projektom. Sadašnja deponija mora da se asanira, jer je i ona mogući izvor zagađenja reke Krivaje. S tim u vezi je i lokacija prihvatilišta za pse, koje nema ni elementarne uslove za smeštaj nevlasničkih pasa, što se kosi i sa zakonom o dobrobiti životinja, naglašava se u Proglasu.

Navode i da je drveće drevno u odnosu na ljudski život.

Treba se odnositi sa poštovanjem prema njemu. Ne sme, ne može se dozvoliti seča stabala bez valjanih razloga, kao što je posečen hrast na trasi autoputa ili park u Bajši, drevna zaštićena stabla u gradu ili drveće na parkingu. Značaj drveta se meri zapreminom krošnje, a ne brojem stabala za seču i prodaju, debljinom i materijalno izraženom cenom, ističe se u Proglasu.

Pošumljavanje autohtonim vrstama je od izuzetnog značaja za očuvanje tla, vlage, životne sredine drugim biljkama i životinjama. Drveće je zaštita od vetra i buke. Apelujemo na nadležne da konsultuju stručnjake po tom pitanju i da se aktivno bave pošumljavanjem.