Građani Bačke Topole: Ne možemo biti tolerantni prema smradu

Proglas prenosimo u celosti.

„Pravo na zdravu životnu sredinu elementarno je pravo, Ustavom zagarantovano. Svet u kome živimo nije nasleđen od naših predaka, nije naš, ni vaš, nego je pozajmljen od naših potomaka, i imamo odgovornost kako da ga,i u kome stanju vraćamo. Stoga smatramo  da je  “Uredba o izmenama i dopunama uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje”( Sl.gl.R.S br 67/11, 48/12 i 1/2016)  protivustavna. Mnogi ovde okupljeni  neće više biti živi  godine – za kada je predviđen krajnji rok za usklađivanje – ukidanje pomenute Uredbe. Moralno je nedopustivo da se zagađivačima više isplati da  nastave  zagađivanje vodotokova otpadnim vodama i plaćaju  naknade, nego da izgrade prečiščivače otpadnih voda. Ovakav tolerantan stav prema aktivnom uništavanju životne sredine je nedopustiv.

Smrad inače, a posebno ako  je nesnosan, budi iskonski nagon za beg. Govori da nešto nije u redu. Ne meri se kao aerozagađenje, ne dokazuje se da je  neka materija  otrovna ili ne, ne dokazuje se da je u  određenoj koncentraciji  štetna ili ne. Smrad se dokazuje i meri  na specijalan način, pomoću naročitih uređaja  koje ni nadležni Zavod za zaštitu zdravlja ne poseduje. To što se teško ili nikako ne meri,  ne znači da ne smeta. Naprotiv. Izaziva potištenost kod ljudi izloženih smradu, otežava im svakodnevni posao, izaziva neugodan nagon na povraćanje. Gubi se volja za radom i za stanovanjem u mestu koje  izloženo smradu. Ne možemo biti tolerantni prema smradu i njegovom dejstvu na kvalitet života  ljudi u Bačkoj Topoli i mestima duž  toka Krivaje.

Reka Krivaja je zaštićena u toku uzvodno od B.Topole, a nizvodno nije zagađena nego je mrtva: nema kiseonika, nema ni života. Zbog anaerobnih procesa raspadanja širi smrad, a voda iz Krivaje nije podobna za navodnjavanje.  Svedoci smo  globalnog zagrevanje, kao planetarnog fenomena. Globalno zagrevanje povećava potrebu za navodnjavanje, pa  je sa   tim u vezi  zemljoradnicima  potrebna  sve veća količina vode za navodnjavanje. Zbog zagađenosti površinskih vodotokova mogućnost  njihovog korišćenja je uskraćena. To je dovelo do intenzivnog bušenja bunara, čime su i  podzemni vodotokovi narušeni, a često se preko letnjih meseci dešava da i oni presuše. Zato je, iz moralnig i ekonomskih interesa, bitno  vratiti život u Krivaju – da nam Krivaja , kao nekad, bude čista i bistra , da  u njoj možemo da se kupamo, da u njoj lovimo ribu, da bude stanište mnogim vrstama ptica i životinja i da njena voda može bezbedno da se koristi za navodnjavanje.

Selektivno skupljanje smeća mora što pre da zaživi.Već se kasni sa projektom. Sadašnja deponija mora da se asanira, jer je i ona mogući izvor zagađenja reke Krivaje. S tim u vezi je i lokacija prihvatilišta za pse , koje nema ni  elementarne uslove za smeštaj nevlasničkih pasa, što se  kosi i sa zakonom o dobrobiti životinja.

Drveće je drevno u odnosu na ljudski život. Treba se odnositi sa poštovanjem prema njemu. Ne sme , ne može se dozvoliti seča stabala bez valjanih razloga, kao što je posečen hrast na trasi autoputa ili park u Bajši, drevna zaštićena stabla u gradu ili drveće na parkingu. Značaj drveta  se meri zapreminom krošnje , a ne brojem stabala za seču i prodaju , debljinom i materijalno izraženom cenom. Pošumljavanje autohtonim vrstama je od izuzetnog značaja za očuvanje tla, vlage, životne sredine drugim biljkama i životinjama. Drveće je zaštita od  vetra i buke. Apelujemo na nadležne da konsultuju stručnjake po tom pitanju i  da se aktivno bave pošumljavanjem.

Ekološki pokret sadašnjost i budućnost. “