Vicepremijeri i ministri Božidar Đelići Mlađan Dinkićobjavili su krajem prošle sedmice na Niškom investicionom forumu da će novi „prioritet Vlade Srbije biti razvoj Niša i jugoistočne Srbije“. Prema njihovim rečima, najavljeni investicioni bum trebalo bi, pored ostalog, da doprinese ravnomernom regionalnom razvoju i decentralizaciji zemlje. Najava veće državne „brige“ za razvoj i značaj najsiromašnijeg dela Srbije bila su melem za mnoge uši na Forumu. Sve je dobro zvučalo, ali da li je „melem“ pravi?
Dinkić i Đelić su najavili da je cilj Vlade da što pre u Niš dovede „jednu, dve, tri velike evropske kompanije“ koje će „u koncentričnim krugovima“ razviti čitavu jugoistočnu Srbiju. Rekli su da je u Vladi većpreporučeno nemačkom Simensu i italijanskom Indesitu da ulažu u ovaj deo Srbije. Francuski Sažem namerava da uloži „od nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona evra“.
Spisak lepih želja ili realnost
Vlada će nastojati, rekli su, da se i „komponentaši“ Fijata koji su vezani su za elektroniku „opredele“ da naprave fabriku u Nišu. Buduća izgradnja južnog kraka „ruskog“ gasovoda omogućiće Nišu da bude distributivni centar gasa u Srbiji i izgradi gasnu energanu. Modernizacija srpske železnice trebalo bi da obezbedi izmeštanje železničke pruge iz centra Niša. Niški aerodrom Konstantin Veliki će se modernizovati i postati regionalna vazdušna luka. Na proleće će početi izgradnja autoputeva na Koridoru 10, od Niša do Dimitrovgrada i od Leskovca do Preševa…
Vicepremijer Đelićje takođe najavio da će uskoro biti usvojen Zakon o javnoj svojini, koji će vratiti imovinu Nišu i drugim lokalnim samoupravama, što će biti doprinos decentralizaciji Srbije. Rekao je da „u Vladi Srbije postoji i konsenzus o dekoncentraciji nekih državnih institucija“, najavljujući mogućnost da se u Nišu formira Uprava za duvan, kao i administrativni centri koji će opsluživati penzioni i zdravstveni fond Srbije. Preporučio je Nišu da napravi listu investicionih prioriteta, uz napomenu da ga on lično „očekuje u oblasti elektronike, energetike, mašinske industrije i poljoprivrede“.
Oba vicepremijera su naglasili da će se na „podizanju“ Niša i jugoistoka Srbije i ravnomernom regionalnom razvoju raditi „zajednički“ s lokalnom samoupravom. Ipak, Dinkićje bio „naredbodavniji“ od svog kolege – Nišu je sada potreban neki od giganata automobilske industrije, telekomunikacija, mašinogradnje, ili elektronike – procenio je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, dodajući da Niš „ima odlične predispozicije“ za razvoj tih oblasti.
Mada je Niški investicioni forum dobra i potrebna inicijativa, jer je pokazao da se „budi svest“ građana Srbije koji žive južno od Beograda, on je pokazao da državni vrh nije spreman ili ne razume suštinsku regionalizaciju, odnosno decentralizaciju zemlje.
Decentralizacija odozgo
– Izgledalo je da su članovi Vlade došli u Niš da sa centralnog nivoa „donesu“ ravnomerni regionalni razvoj i decentralizaciju i da Nišu i regionu manje ili više kažu šta mu je i u kojim oblastima potrebno – kaže za Danas politikolog Jovan Živković, univerzitetski profesor i predsednik Centra za regionalnu politiku. – Država, naravno, treba da stvara povoljni ambijent za investiranje, ali sve njihove najave svode se na kontrolisanu distribuciju novca iz centra ka periferiji centralizovane države. Suštinska, prava decentralizacija, međutim, mora da pođe „odozdo“. Ljudi koji žive u ovim sredinama najbolje znaju šta im je potrebno, koji su im prioriteti, u finansijskom, investicionom i institucionalnom smislu. To ne znači isključivanje države, niti njeno slabljenje, većsamo da država ne bi trebalo sve da organizuje. Razvijene zemlje u Evropi i svetu odavno tako ne funkcionišu.
Živkovićjoš kaže da je donošenje zakona koji će vratiti imovinu lokalnim samoupravama dobar korak, ali da bi suštinska decentralizacija podrazumevala da mnogo više novca prikupljenog kroz poreze i takse na teritoriji gradova i opština ostane njima, a mnogo manje odlazi državi, što je sada slučaj. On smatra da „zvanični Beograd“ uopšte nije spreman za suštinsku promenu koja bi podrazumevala da građani Srbije zadrže najveći deo ovih prihoda, nastalih njihovim privređivanjem, a da određene kvote tog novca odlaze za državne funkcije, kakve su vojska, policija, sudstvo, spoljna politika…
– U Srbiji se još unitarno, a ne pluralno misli. To je jedan od osnovnih razloga što je Srbija još uvek veoma unitarna, partiokratska i neravnomerno razvijena država, što u njoj postoje Beograd i Vojvodina kao regije prvog, a Srbija južno od Beograda kao regija drugog reda, zatim što u Beogradu i Vojvodini žive građani prvog, a na jugu Srbije građani drugog reda, koji nisu popravili glavne ulice u svojim opštinama i po 30 godina, uopšte nisu u prilici da „vide“ investitore, ili imaju prosečnu platu koja je nekoliko puta niža od zarade u glavnom gradu – tvrdi Živković.
Na početku posla
Pred sam Niški investicioni forum, na kojem je jedna od glavnih poruka bila ravnomerni razvoj, regionalizam i decentralizacija, Skupština grada Niša je usvojila Statut kojim nisu data očekivano veća ovlašćenja gradskim opštinama. Vladajuća koalicija (DS, G17 plus i SPS) nije prihvatila kritike opozicije koja je podsetila da su DS i G17 plus ranije obećavali veća ovlašćenja i budžet za gradske opštine. Mada se predsednici pet gradskih opština nisu zvanično oglašavali, u pojedinim izjavama za medije su rekli da nisu zadovoljni.
– Niš ima „žicu“ za decentralizaciju koju je pokazao i time što je pre više godina formirao pet opština, dok ih neki drugi veliki gradovi u Srbiji uopšte nemaju. Gradske opštine dobile su novim statutom veće nadležnosti nego ranije, ali te nadležnosti nisu mogle da budu još veće. Prema važećem zakonu gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave, a u Srbiji još ne postoji sistemska decentralizacija. Još nije izvršeno spuštanje nadležnosti od Republike ka gradovima, tako da grad Niš nije dobio veće nadležnosti pa je neizvodljivo da prenese na opštine i ove koje ima. Nalazimo se u pravnom vakuumu, predstoji nam donošenje zakona o regijama, a ono će omogućiti početak sistemske decentralizacije – rekao je na sednici SG Miodrag Radović, član Gradskog veća (DS).
Na Niškom investicionom forumu vicepremijer Đelićje, ipak, ocenio da Srbiju u narednom periodu očekuje i „izazov ravnomernog regionalnog razvoja koji podrazumeva i decentralizaciju i dekoncentraciju moći“. Tom prilikom podsetio je da je u Beogradu i nekim drugim opštinama stopa nezaposlenosti jednocifrena, dok na jugu Srbije „uopšte nije tako“, te da je broj siromašnih u Beogradu 3,5 odsto, a na jugu Srbije do 16 odsto stanovništva, a da postoje, kako je rekao, značajne razlike u zaradama.
Selidba „dolina gladi“ na istok
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna avgustovska plata u Nišu je 27.668 dinara, što je bezmalo 13.000 manje nego u Beogradu (40.315) i skoro 11.000 manje nego u Novom Sadu (38.280 dinara). Niš je po prosečnim primanjima na poslednjem mestu među većim gradovima u zemlji. Ispred njega je i Kragujevac, do skoro „dolina gladi“, koji je u avgustu imao prosečnu zaradu od 31.320 dinara. Od Niša su, međutim, još siromašnije druge manje opštine na jugu Srbije. Građani Svrljiga su, na primer, u avgustu u proseku zaradili 14.497 dinara, Gadžinog Hana – 14.203 dinara, a Bele Palanke – samo 13.317 dinara. Takvu zapuštenost čitavih delova Srbije, u kojima živi veliki broj ljudi, teško da mogu rešiti „jedna, dve, tri… velike investicije“, pa makar bile i evropske, tvrde ovdašnji privrednici i političari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
