Građani EU i Srbije svesni bezbednosnih pretnji, plaše se rata

Analiza „Bezbednosni radar 2019: Buđenje za Evropu“, koju je uradila Regionalna kancelarija za saradnju i mir (ROCPE) u Beču Fondacije Fridirh Ebert, pokazala je i da većina građana nije zadovoljna statusom njihove zemlje u međunarodnoj zajednici.

Istraživanje je obuhvatilo sedam evropskih zemalja: dve „stare“ članice EU – Francusku i Nemačku, dve „nove“ Letoniju i Poljsku, kandidata za EU – Srbiju, kao i Ukrajinu i Rusiju.

Šef ROCPE Rajhard Krum je na skupu u Beogradu u organizacji Fondacije Fridrih Eebert i Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) rekao da nalazi iz studije nisu „šokantni“ ali da su neki interesantni a među takve je ubrojio onaj koji pokazuje da su samo građani Francuske i Nemačke zadovoljni statusom njihovih zemalja u svetu.

Krum je ocenio da bezbednost u Evropi nije dobra i da su zato u istraživanju koristili evropski a ne EU pristup sa željom „da imaju otvorenu diskusiju“ o pitanjima bezbednosti i to ne samo sa stručnjacima, nego i sa građanima.

„Poenta je da su ideje šta treba raditi (u cilju veće bezbednosti) već na stolu… ali se one ne razmatraju zato što je status kvo ili zato što trenutno nije relevantno“, rekao je Krum i dodao da će rezultati istraživanja biti predstavljeni u svih sedam zemalja učesnica, kao i u Briselu, Vašingtonu i OEBS.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose EPuS Jelica Minić istakla je na skupu da istraživanje ne ukazuje samo na bojazni građana u sferi bezbednosti, već i na njihovu spremnost da se radi na smanjenju pretnji, kao i na odustvo želje za konfliktima i nametanjem spoljnopolitičkih izbora drugih zemalja.

Ona je takođe rekla da, kada je reč o Srbiji, rezultati studije odgovaraju naslovima u medijima.

„Posebno je zanimljivo što rezultati odgovaraju dominantnim percepcijama, željama i strahovanjima koje možemo videti i na naslovnim stranama štampe“, rekla je Minić.

Istraživač u ROCPE Simon Vajs je predstavljajući studiju ukazao na neke nalaze, među kojima i onaj da 43 odsto građana sedam zemalja kao pretnju po bezbednost Evrope vidi Rusiju a 50 odsto SAD.

Takođe je studija pokazala da je 85 odsto građana Srbije zabrinuto oko statusa države dok 71 odsto Nemaca to pitanje uopšte ne brine.

Vajs je istakao da su tri koraka ka većoj bezbednosti – ozbiljno shvatanje pretnji, traženje kompromisa i poštovanje međunarodnih normi.

„Rusija treba da bude ozbiljno shvaćena kao pretnja zemljama centralne i istočne Evrope ali, s druge strane, Rusija zaslužuje da se i pretnje njoj vide kao stvarne“, rekao je Vajs i dodao da je lakše pomiriti percepciju kada se poštuju razlike i pregovara o konsenzusu i takođe radi na uspostavljanju poverenja i izgradnji mostova.

U delu studije o Srbiji navodi se da su njeni građani najmanje zadovoljni statusom svoje zemlje – čak 85 odsto misli da Srbija nema status u svetu koji zaslužuje a 75 odsto veruje da je druge zemlje sprečavaju da dostigne „istinsku veličinu“.

Iz perspektive Srbije, najveću pretnju po evropsku bezbednost predstavljaju SAD (to misli 71 odsto ispitanika), proširenje NATO (71 odsto) i ekspanzija EU na istok (47 odsto).

Istovremeno eksperti u Srbiji kao pretnje navode nepredvidivost međunarodnog sistema, slom multilateralizma i jačanje populizma.

Istraživanje je pokazalo i da više od tri četvrtine populacije Srbije ne doživljava Rusiju kao pretnju, da 54 odsto odobrava ruske akcije na Krimu, kao i da većina želi bolju saradnju i sa EU (71 odsto) i sa Rusijom (80 odsto).

Anketa je obavljena između avgusta i oktobra 2018. na reprezentativnom uzorku u sedam zemalja.

Istovremeno sa anketom organizovane su fokus grupe sa ekspertima a rezultati tih diskusija biće analizirani narednih meseci.