Građani i građanke neće imati jednak pristup pravdi

To su samo neki od razloga zbog kojih pravnica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) veruje da takav zakon neće biti delotvoran.

– Predloženim zakonom nisu obuhvaćene sve žrtve rodno zasnovanog nasilja koje to pravo treba da imaju u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, već je to pravo ovim nacrtom dato samo žrtvama nasilja u porodici bez obzira na imovinski cenzus – kaže za Danas Macanović. Kako objašnjava, pravo na besplatnu pravnu pomoć (BPP) neće biti odobreno svim žrtvama silovanja, proganjanja, seksualnog uznemiravanja, već samo onima koje budu primale socijalnu pomoć. Takođe, iskustva udruženja koja su pružala BPP (što po novom Nacrtu više neće moći da rade, jer se taj posao poverava advokatima koje bude odredila Advokatska komora Srbije) govori da će Romkinje imati problem sa popunjavanjem obrasca kako bi ostvarile ovo pravo, jer su većinom nepismene, ali i sa dokazivanjem da su materijalno ugrožene.

Prema Nacrtu, finansiranje službi za besplatnu pravnu pomoć u opštinama pada na teret lokalnih samouprava, pa je realno očekivati smanjene kapacitete u siromašnim područjima i, samim tim, nejednak pristup građana i građanki ovim uslugama.

– Ako znamo da trenutno samo trećina opština ima službe za BPP, a da trećina spada u nerazvijene, koje svoje budžete dobijaju sa republičkog nivoa, naša pretpostavka je da cilj zakona neće biti ostvaren. Advokati neće pružati BPP u tim opštinama ukoliko za istu ne budu opredeljena sredstva. Novčano kažnjavanje koje je predviđeno za opštine koje ne budu postupale u skladu sa zakonom neće dati nikakav efekat, jer od siromašnih opština neće moći da naplate tu kaznu, ako uopšte postupak bude i pokrenut – navodi Macanović, a podseća i na iskustvo sa Zakonom o socijalnoj zaštiti gde je lokalnim samouprava povereno finansiranje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, koji nije zaživeo, osim u par većih gradova u Srbiji.

U Nacrtu je sporna i odredba prema kojoj će se procenjivati da li slučaj tražioca BPP ima izgleda za uspeh, na osnovu čega će mu se odobravati ova usluga.

– U Nacrtu zakona nije navedeno koji su to parametri na osnovu kojih će pravnik ili pravnica u opštini, sa najmanje tri godine iskustva, odlučivati o tome da li tražilac BPP ima izgleda za uspeh u postupku. Moje lično mišljenje je da je takve parametre veoma teško izraditi. I nakon 19 godina rada u advokaturi, ja nekada ne mogu, na samom početku postupka, da kažem da li postoji izgled za uspeh u sporu – ističe naša sagovornica. Kako objašnjava, NVO svuda u svetu, pa i u Srbiji, upravo biraju tzv. „strateške slučajeve“, za koje postoje mali izgledi za uspeh, kako bi se obratili međunarodnim sudovima i na taj način menjali praksu i stavove u zemlji gde žive i rade.

– To radimo i mi u AŽC. Mi smo te koje pomeramo granice u razumevanju i tumačenju ratifikovanih međunarodnih standarda. A ovaj Nacrt, uskraćivanjem pravnicima i pravnicama u organizacijama civilnog društva da pružaju BPP, zabraniće nam da to i dalje radimo, kaže Macanović.

Kako do alimentacije

AŽC odavno predlaže formiranje fonda koji bi činila tri potfonda (za besplatnu pravnu pomoć, alimentacioni fond, i fond za naknade žrtvama krivičnih dela), prema praksama u većini evropskih zemalja, gde država preuzima odgovornost tako što žrtvi nadoknadi štetu iz fonda, a potom je naplati od onog koji je štetu učinio. „Srbija je daleko od toga. U Srbiji postoji nešto što ja nazivam “dajem ti pravo, ali ti ga u stvari ne dajem“, jer građani moraju mnogo da se namuče, a opet ne uspevaju da ostvare svoje pravo“, kaže Macanović, zbog čega smatra da izvršne sudije to namerno rade kako bi stranke odustale. „Ništa nije bolje ni što se tiče krivičnog postupka. Predmete za nedavanje izdržavanja rade pripravnici u tužilaštvima, i to traje 2-3 godine pre optuženja. Ako nesavesni roditelji i budu osuđeni, to su uslovne osude, koje oni, naravno, ne poštuju. A majke se i dalje okrivljuju da prave razdor između dece i očeva, jer potražuju alimentaciju, a ako je ne traže, onda ih okrivljuju što nisu tražile“, zaključuje Macanović.