Građani izdvajaju 40 odsto novca za zdravstvo direktno iz svog džepa

– Pozdravljamo otvorenost Ministarstva zdravlja za pokretanje širokog javno-privatnog dijaloga o prioritetima u zdravstvu. Za NALED i Savez za zdravstvo to su pre svega dalje pojednostavljenje procedura i digitalizacija usluga za građane i privredu, zatim rešavanje sudbine apoteka i zaostalih dugova ustanova koji su u jednom trenutku dostigli 100 miliona evra, kao i pronalaženje načina za šire uključivanje kapaciteta privatnog sektora u zdravstveni sistem – izjavila je članica Izvršnog odbora NALED-a i vlasnica Inpharma Vesna Živković.

Iako su značajna unapređenja napravljena uvođenjem elektronskog zakazivanja pregleda preko aplikacije Mojdoktor.gov.rs, potrebno je uložiti dodatni napor u promociju i poboljšanje ovog sistema kako bi svi građani mogli da zakažu pregled „na klik“ i bez odlaska na šaltere. Još jedna značajna pogodnost koju bi mnogo više građana koristilo ukoliko bi se uklonile administrativne prepreke odnosi se na refundaciju troškova specijalističkih pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama ukoliko državne nisu u mogućnosti da prime pacijenta u roku od 30 dana.

Među najvažnijim pomacima u poslednjih nekoliko godina istaknuto je i uvođenje eRecepta koje je donelo veliko olakšanje i za zdravstvene ustanove i za pacijente, zatim uvođenje novih lekova i terapija, ukidanje overe zdravstvenih knjižica i unapređenje procesa donošenja propisa kroz uključivanje svih zainteresovanih strana. Takođe, jačanjem nadzora RFZO nad poslovanjem zdravstvenih ustanova i uspostavljanjem sistema direktnih plaćanja dobavljačima zaustavljeno je stvaranje novih dugova i uvedena efikasna kontrola trošenja. Ostvarena su i značajna ulaganja u planiranje i razvoj infrastrukture.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić istakao je da je poslednjih godina uloženo 10,5 milijardi dinara u infrastrukturu i nabavku opreme za zdravstvo, a ove godine biće uloženo još 3,4 milijarde. Takođe je zaposleno 18.000 zdravstvenih radnika i odobreno 9.000 specijalizacija, a udeo nemedicinskog osoblja smanjen je sa 28 odsto na manje od 20 odsto sa tendencijom potpunog izdvajanja nemedicinskih delatnosti iz zdravstva. „Angažovanje privatnog sektora u zdravstvenom sistemu je nešto na čemu radimo poslednjih godinu dana i sigurno da postoji veliki prostor za unapređenje tog odnosa naročito u segmentima gde postoje liste čekanja“, dodao je Vekić.

Šef Kancelarije Svetske banke Stiven Ndegva naglasio je da je ta institucija dosad odobrila četiri projekta u sektoru zdravstva i od 2013. Srbiji su na raspolaganje stavljena sredstva u iznosu od 54 miliona evra. Među nekoliko ključnih rezultata poslednjih godina on je istakao da su jedinične cene najčešće korišćenih lekova smanjene 27 odsto, a upotreba antibiotika za 38 odsto.

– Ipak, građani Srbije izdvajaju 40 odsto novca za zdravstvo direktno iz svog džepa i to je jedan od najvećih troškova među zemljama regiona. Taj trošak je potrebno smanjiti poboljšanjem usluga, a to u velikoj meri podrazumeva i veću integraciju privatnog sektora u zdravstveni sistem. Siva knjiga zdravstva je značajna jer otvara dijalog na tu temu, a prilika za unapređenje sistema jeste i izrada novog plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova – rekao je Ndegva.

Predstavnici NALED-a ocenili su da Siva knjiga zdravstva može da bude podrška i kvalitetan input za aktivnosti Vlade Srbije na razvoju sistema eZdravstva i optimizaciji mreže zdravstvenih ustanova. Na skupu je pokrenuta inicijativa za formiranje zajedničke stručne grupe za reformu zdravstva koja bi okupila sve resorne institucije, privredu i civilni sektor, po uzoru na slična radna tela koja su postigla uspeh u suzbijanju sive ekonomije i unapređenju pozicije Srbije na Doing business listi.