Građani navikli na zlo i gore

Mihal Ramač: 1993 – GODINA KOJU SU POJELE NULE /5

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja”, „S one strane snova” i „6. oktobar”, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2013. godine.

Građani Srbije navikli su na sve i svašta, pogotovo na zlo i gore. Čini se da ih više ništa ne može iznenaditi. Ipak, početkom marta prilično iznenađenje izazvalo je bekstvo iz zemlje Jezdimira Vasiljevića, vlasnika Jugoskandik banke i još nekoliko preduzeća. Granicu je prešao legalno, u pratnji nekoliko desetina novinara. Zvanično, vodio ih je na konferenciju za štampu u Budimpešti. Tamo je rekao da odlazi zbog toga što mu političari u Srbiji i Crnoj Gori onemogućavaju poslovanje. Vasiljević izjavljuje da je spreman da likvidira pojedince iz crnogorskog rukovodstva, jer se samo tako može stati na put organizovanom kriminalu. U trezorima Jugoskandika u Srbiji ima, navodno, 200 kilograma zlata i sedam-osam miliona maraka, pa će njegova banka kroz nekoliko dana nastaviti da radi. Novinarima je otmeno podelio po dukat. Kroz nekoliko dana, kad stigne u Izrael, Vasiljević za londonski Observer izjavljuje: „Biću slavljen kao heroj koji je srušio Miloševića i zaustavio rat“. Slično kaže za BBC: „Moram da se borim dok ne oborim ovaj režim ne na kolena, već na leđa“. Vlada Srbije duguje mu, veli, sedam miliona maraka i velike količine nafte. Izneo je samo pola miliona dolara, za lične potrebe. Pošto više ne veruje jugoslovenskim vlastima, tvrdi da će novac uskoro početi da isplaćuje u Mađarskoj. Lažna banka ima oko sto hiljada štediša. Dug prema njima iznosi oko 120 miliona maraka, kaže direktor Jugoskandika Stevan Protić. List Politika tvrdi da u trezoru Jugoskandika u Beogradu ima više od sto poluga od jednog kilograma čistog zlata i više belih platnenih vrećica sa ukupno tri i po miliona maraka. Trezor Jugoskandika danonoćno čuvaju stražari i članovi tzv. Odbora štediša. Međutim, 15. aprila iznenađuju ih naoružani napadači, koji su ušli preko krova. Policija je stigla na lice mesta neposredno posle bekstva napadača, koji su odneli svih sedam i po miliona maraka. Zlato je, navodno, ostalo. Njegova sudbina nije poznata. Uviđaj nije izvršen jer tokom pljačke nije bilo poginulih i ranjenih, saopštava policija. Javnost je uverena da nije bilo nikakvih lopova, već da su predstavu s pljačkom izveli Miloševićevi specijalci. Režimu je potrebna svaka marka i ne bi tek tako dozvolio da neko odnese nekoliko džakova deviza.

Kako bi uverila naivne da je kod nje sve u redu, Dafina Milanović podiže kamate: mesečna iznosi 200 posto, za devize uložene na tri meseca obećava 15 odsto. Ipak, štediše su uznemirene: redovi pred šalterima njenih banaka postaju sve duži.

Ratno okruženje rađa novu društvenu elitu. U njen vrh spadaju oni koji kupuju vile na Dedinju po ceni od milion maraka. To su političari, estradni umetnici i novi biznismeni, poreklom najčešće iz ratom zahvaćenih oblasti u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Pored uličnih dilera, nova zanimanja su uterivači dugova i ucenjivači. U nesigurnim vremenima dobro prolaze falsifikatori i prevaranti svih fela. Raste broj agencija specijalizovanih za registraciju of-šor kompanija na Kipru, Bahamskim, Maršalskim, Devičanskim ostrvima i ostalim poreskim rajevima. Počela je da emituje program prva privatna televizija. TV Palma osnovao je advokat Miodrag Vujović, kum Jezdimira Vasiljevića, član Gradskog odbora SPS Beograda.

Skupština Srbije razmatra važna državna pitanja, ali i poneka lična. Na inicijativu lidera Srpske radikalne stranke (SRS) uputila je zahtev Istorijskom institutu SANU da utvrdi poreklo prezimena Šešelj. Naravno, utvrđeno je da je to – staro srpsko prezime.

Ante Šešelj, zaposlen u Privrednoj komori Splita, tvrdi suprotno: „Ne dao Bog da nosiš prezime Šešelj. Zbog njega noćima ne spavam i imam silnih neugodnosti. Spašava me jedino to što se zovem Ante i na taj način sve one koji se eventualno dvoje uspijem uvjeriti da smo ja, moja obitelj, moji bliži i dalji preci iz opuzenskog kraja iskonski Hrvati, rimokatoličke vjere“.

Još jedna runda pregovora u Njujorku, u prvoj nedelji marta, završava se bez rezultata. Mape koje su ponudili Vens i Oven odbija i zvanično Sarajevo i lideri bosanskih Srba. Milošević načelno podržava mirovni plan, uz ogradu da o mapama treba da se dogovore predstavnici tri naroda. Vensu i Ovenu predsednik Srbije po ko zna koji put objašnjava da Srbija ima ograničen uticaj na Karadžića. Isto to prilikom susreta s grčkim parlamentarcima ističe Dobrica Ćosić. Međunarodna javnost više veruje činjenicama nego neuverljivim izjavama beogradskih čelnika. Jedna od takvih činjenica je miniranje pet džamija u Bijeljini.

Nastavlja se