Građani ne veruju vlastima

Imaju više poverenja u institucije Evropske unije, nego u institucije države u kojoj žive i to poverenje je veće nego među samim građanima zemalja EU, pokazuke istraživanje Prekogranične mreže za mir, međusobna pomirenja i ljudsku bezbedost.

Građani više veruju institucijama bezbednosti (vojska i policija), nego institucijama vlasti (parlament, vlada, lokalne vlasti, sudstvo), a najmanje poverenja imaju u političke partije.

Ovo se navodi u izveštaju Prekogranične mreže za mir, međusobna pomirenja i ljudsku bezbedost o poverenju u institucije u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Turskoj, Srbiji i na Kosovu.

Izveštaj ukazuje da građani balkanskih zemalja imaju više poverenja u institucije Evropske unije, nego u institucije države u kojoj žive i to poverenje je veće nego među samim građanima zemalja članica EU.

Razlozi za to, pretpostavlja se, leže u razvijenoj vladavini prava u EU s jedne strane, odnosno izraženom klijentelizmu, partijskoj patronaži i korupciji koji ugrožavaju institucionalne mehanizme na Balkanu i u Turskoj s druge strane, kao i u nezadovoljstvu građana EU demokratskim deficitom u izgradnji evropskih institucija.

Više od polovine građana Srbije ima poverenja jedino u vojsku.

Nivo poverenja u institucije u Srbiji nizak je kada je reč o većini nacionalnih institucija: policiji, pravosuđu, parlamentu, vladi, ali i evropskim institucijama.

Najniži nivo poverenja imaju lokalne vlasti i političke partije, kojima veruje manje od petine građana Srbije.

Građani zemalja u regionu takođe najviše veruju vojsci i policiji.

Više od polovine građana Bugarske i Kosova ima poverenja u institucije EU. U pravosudni sistem poverenje ima više od polovine građana EU i Turske.

Natpolovično poverenje u nacionalni parlament beleži se samo u Turskoj, dok u Bugarskoj ni 20 odsto građana nema poverenja u ovu instituciju.

Istraživanje koje je SeConS grupa za razvojnu inicijativu sprovela u okviru RRPP programa tokom 2015. godine pokazuje da je uprkos promenama posle 2000. politička dominacija nad ekonomskim sistemom sveprisutna i da su moć i privilegije koncentrisani u okviru malog broja ljudi.

Neformalni sistem moći i distribucije resursa postavljen je i održava se na bazi neformalnih, ali krajnje strogih pravila. Akteri političkog klijentelizma su ljudi iz vrha političkih stranaka, poslovnog sveta i pojedinci koji u isto vreme zauzimaju političke funkcije i mesta u javnim preduzećima ili privatnim kompanijama.

Klijentelizam podrazumeva razmenu resursa, kao što su novac, pozicije, zaposlenje, zakoni i propisi, informacije, i drugi nefinansijski resursi, navodi se u izveštaju.