Građani ne žele ratne zločince u politici

U proteklih skoro dve godine, od kako je usvojena strategija, ne samo da ne vidimo povećanje efikasnosti, već se nastavlja isti trend u procesuiranju ratnih zločina koji u Srbiji ide jednom regresirajućom i opasnom putanjom – rekao je juče Relja Radosavljević iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) predstavljajući prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne stragije za procesuiranje ratnih zločina.

Radosavljević je podsetio da je Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina u februaru 2016. godine, ali da je i pored toga izostao sveobuhvatan pregled njene primene. Radna grupa koja treba da nadgleda primenu strategije, dodao je Radosavljević, imenovana je tek u septembu ove godine, iako je strategijom bilo predviđeno da se ovo telo formira 30 dana po njenom usvajanju.

Od 1.500 istraga, osam optužnica

U izveštaju FHP-a se navodi da je u prošloj i ovoj godini Tužilaštvo za ratne zločine podiglo samo osam optužnica, protiv osam osoba. Pritom, dodaje se, radi se o jednostavnim predmetima koji se odnose na jednu ili nekoliko žrtava i uvek na po jednog počinioca koji su nižerangirani u hijerarhiji. Većina podignutih optužnica, naglašeno je, nisu proizvod istrage koju je vodilo srpsko tužilaštvo već se radi o predmetima koje im je ustupilo pravosuđe BiH.

– Ako uzmemo u obzir podatke do kojih je došao FHP da se u tužilaštvu danas nalazi oko 1.500 predmeta, bilo u fazi istrage ili predistrage, postaje evidentno da je rad Tužilaštva za ratne zločine na najnižem nivou od njenog osnivanja – kazao je Radosavljević.

Govoreći o optužnicama koje jesu podignute, Radosavljević je istakao da je i njihova sudbina u jednom trentuku je bila neizvesna pošto su podizane u trenutku kada nije bio imenovan novi tužilac za ratne zločine.

„Te optužnice su redovno odbacivane na sudu, jer nisu bile podnete od strane ovlašćenog tužioca. Iako se radilo o premostivom problemu, to je dovelo do velikog utroška vremena i resursa i ostavilo u vazduhu pitanje odgovornosti državnih organa za propust da se bez odlaganja imenuje tužilac, odnosno da se postavi vršioc funkcije, što je bila zakonska obaveza Republičkog javnog tužioca“, naveo je Radosavljević dodajući da još uvek nije usvojena tužilačka strategija, najvažniji dokument koji bi mogao da poboljša ovu statistiku.

Situacija ne stoji mnogo bolje ni sa predmetima po kojima se sudi, pošto prema Radosavljevićevim rečima, glavnim pretresi se zakazuju u razmacima koji u proseku premašuju četrdeset dana.

– Iako je usvajanje strategije bilo značajan prvi korak to samo po sebi nije dovoljno. Bez istinske posvećenosti, kao i političke volje sve predviđene mere osuđene su na propast, identifikovani problemi ostaju nerešeni, a sama strategija ostaje mrtvo slovo na papiru – kazao je Radosavljević.

Višnja Šijačić iz FHP-a je istakla da od 61 aktivnosti koje su predviđene Nacionalnom strategijom, 30 njih nije implementirano. U periodu od donošenja strategije, naglasila je, održana su suđenja u ukupno 25 predmeta, podignuto je osam optužnica, donete tri prvostepene presude i jedna presuda kojom se prihvata sporazum o priznavanju krivice.

Bolju ocenu aktivnosti Srbije u procesuiranju ratnih zločina, prema njenim rečima, nemaju ni u Briselu. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godine, nedvosmisleno stoji da „nije zabeležen nikakav napredak u oblasti procesnih prava“, „da podrška i zaštita za žrtve krivičnih dela nije u skladu sa pravnim tekovinama EU“ , te da „nedostaju delotvorni mehanizmi za zaštitu prava žrtava“.

– Nedostatak posebnih mera zaštite za žrtve seksualnog nasilja, neadekvatna primena postojećih mehanizama zaštiti i porške za žrtve i svedoke, nametanje finansijskih tereta na žrtve i svedoke u predmetima ratnih zločina – samo su neki od hroničnih problema u ovom domenu koji nisu adresirani od usvajanja Strategije do danas – kazala je Šijačić.

Govoreći o nestalim licima ona je naglasila da prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MCKC) iz septembra 2017. godine broj lica čija sudbina nije razjašnjena, a koja su nestala tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu iznosi 10.390. U maju 2016. godine je, prema podacima MKCK-a, ovaj broj je iznosio 10.698, dok je pre pet godina taj broj iznosio 12.544.

– Imajući u vidu da više od dvadeset godina od ratova još uvek trećina nestalih nije pronađena, nedvomisleno se može zaključiit da dinamika rasvetaljvanja sudbine nestalih lica ne odgovara adekvatno humanitarnoj dimenziji ovog problema – navela je Šijačić.

Analizirajući poslednja tri izveštaja koji su Savetu bezbednosti UN poslali predsednik i glavni tužilac Haškog tribunala, Šijačić je istakla da su Srbiji upućene oštre kritike.

– Te kritike su se uglavnom odnosile na neizvršavanje naloga za hapšenje tri člana Srpske napredne stranke koji su optuženi za nepoštovanje suda. Međutim, glavni tužilac tribunala Serž Bramerc uputio je kritiku i zbog kašnjenja sa izborom tužioca za ratne zločine tokom cele 2016. godine. Jedna kritika se odnosila i na to da je u regionu prisutna jedna progresivna tendencija poricanja sudski utvrđenih činjenica, odnosno revizionističkog prisutpa događajima iz prošlosti – kazala je Šijačić.

Građani nezainteresovani

Uz predstavljanje izveštaja FHP o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, juče je predstavljena i istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“, koje je za potrebe lista Danas uradio istraživačko-izdavački centar Demostat.

Kako je istakla Jelena Diković, novinarka lista Danas istraživanje realizovano putem intervjua “licem u lice”, a u završnu statističku obradu je ušlo 1.202 upitnika.

Prema nalazima istraživanja čak 59 odsto ispitanika procenjuje svoju informisanost o suđenjima za ratne zločine kao lošu. Većina ispitanika (54 odsto) smatra da nema potrebu za informisanjem o suđenjima za ratne zločine. Nasuprot njih stoji 11 odsto građana koji imaju potrebu za informisanjem o ratnim zločinima.

Oni građani koji imaju potrebu za informacijama o ratnim zločinima najčešće ih dobijaju preko televizije (72 odsto), novina (14) i interneta (13).

– Inače, 54 odsto ispitanika smatra da RTS treba da prikazuje suđenja za ratne zločine, ali RTS to naravno ne čini, a sve su prilike da će tako ostati i ubuduće – kazala je Diković.
Istraživanje je pokazalo da građani Srbije imaju izrazito negativan stav prema radu Haškog tribunala.

Da je on neobjektivan smatra 56 odsto naših sugrađana, nasuprot kojih stoji svega šest odsto koji misle suprotno. Upitani da ocene rad Tribunala od 1 do 5, ispitanici su ovom međunarodnom sudu dali prosečnu ocenu 1,72.

Kada je reč o nastavku suđenja za ratne zločine pred domaćim sudom, nakon završetka rada Tribunala krajem ovog meseca, 53 odsto smatra da treba nastaviti suđenja pred domaćim sudovima, dok 16 odsto misli da ne treba. Gotovo trećina ispitanika (31 odsto) ocenjuje rad države Srbije u vođenju postupaka protiv ratnih zločina kao loš, 30 odsto kao osrednji, 15 odsto kao dobar, a 24 odsto nema odgovor na ovo pitanje.

– Ovi rezultati nisu neočekivani. Građani i građanke Srbije jednostavno ne znaju ili nisu zainteresovani da saznaju šta se dešavalo tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Osim neznanja i nezainteresovanosti, tu je i kontinuirana propaganda, odnosno izvrtanje činjenica i relativizacija istorije od strane vlasti, kako onih prethodnih, tako i ove na čelu sa Srpskom naprednom strankom, odnosno Aleksandrom Vučićem – kazala je Diković.

Prema njenim rečima, nesporna je činjenica da aktuelna vlast prednjači u relativizaciji istorije, pošto se zločinci proglašavaju herojima, predaju na Vojnoj akademiji, čini se sve kako bi se zaustavila suđenja za ratne zločine.

– Većina medija u tome pomaže vladajućoj garnituri, a nas nekoliko koji izveštavamo objektivno i protivno lažima vlasti, svakodnevno se proglašavamo “stranim plaćenicima” i “izdajicama srpskog naroda”. Nažalost, mislim da smo daleko od suočavanja s prošlošću, ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu i ako svi nastave da štite svoje ratne zločince i relativizuju istoriju kao što to čine sada, može samo doći do novih sukoba, a ne pomirenja. Nadam se da nisam u pravu – navela je Diković.

Protiv rehabilitacije zločinaca

Predstavljajući deo izveštaja koji se konkrenije bavio slučajevima za ratne zločine Aleksandar Roknić iz lista Danas je naglasio da dve trećine ispitanika smatra da je premijer Kosova Ramuš Haradinaj kriv za ono za što ga javno mnenje optužuje. Trećina ispitanika se nije izjasnila o krivici, dok tek svaki stoti ispitanik smatra da Haradinaj nije kriv.

Međutim, odsustvo informacija o tome za šta se konkretno tereti Haradinaj nije uticalo na ispitanike. Njih 30 odsto smatra da se Haradinaj tereti zbog ubistava, 19 odsto kaže zbog zločina, pet odsto zbog trgovine ljudima i ljudskim organima, tri odsto zbog genocida. Čak 40 odsto ispitanika navodi da ne zna za šta se tereti Haradinaj ili je bez odgovora. Pritom, Haradinaj je najčešće kriv za penzionere (72 odsto) i zaposleni u državnom sektoru (71 odsto). Kada je reč o nacionalnoj pripadnosti, 68 odsto Srba kaže da je Haradinaj kriv, a 32 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje. Pritom, naglašeno je, nijedan ispitanik srpske nacionalnosti nije rekao da Haradinaj nije kriv.

Istraživanje je pokazalo da četvrtina ispitanika misli da su Hrvati počinili najviše zločina tokom ratova, zatim Bošnjaci sa devet odsto, pa Albanci sa šest odsto, pa Srbi sa pet odsto, dok ostale narode navodi četiri odsto ispitanika. Na ovo pitanje, uzgred, nije odgovorila polovina ispitanika.

– Istovremeno, a meni je to jedno od interesantnijih rezultata istraživanja, ogromna većina ispitanika se protivi političkoj rehabilitaciji osumnjičenih, osuđenih i pravosnažno osuđenih za ratni zločin, bilo da je reč o obavljanju državnih funkcija, bilo da je reč o aktivnom učešću u političkom životu. Dakle, stanovnici Srbije nerado gledaju na političku rehabilitaciju ratnih zločinaca. Da ne treba dozvoliti osumnjičenima za ratne zločine državne položaje smatra čak 71 odsto ispitanika, a sedam odsto je za. Za 77 odsto stanovnika Srbije nije prihvatljivo da osuđeni za ratni zločin aktivno učestvuje u političkom životu, za četiri odsto je to prihvatljivo, dok 19 odsto ne zna – naveo je Roknić.

Prema njegovim rečima, poslednjih godina sve češće čujemo retrogradnu priču o tome kako Srbija nije učestvovala u ratovima devedesetih.

– I to se svakodnevno radi, po režimskim tabloidima i medijima koje vlast kontroliše. Veličaju se ratni zločinci, prave im se žurke, kao da oni nisu osramotili ovu zemlju time što su pobili civile, žene i decu, što su to naređivali ili se pravili blesavi na te događaje. Niko se od njih nije našao pred sudom ili u Hagu zato što ga učiteljica mrzi, nego zato što su po komandnoj odgovornosti bili odgovorni za te zločine. Drugo, koji pa to komandant na terenu ne zna ko mu se kreće po njegovoj zoni odgovornosti? Pa nijedan. I to zna svako ko je ili služio vojsku ili ima bilo kakve veze s vojskom. Zato su te priče o tome da paravojne jedinice u BiH, Kosovu i Hrvatskoj bile van lanca komandovanja čista laž – kazao je Roknić.

Nepostojeći logori

Čak 94 odsto ispitanika Danasove ankete je reklo da ne zna ni za jedan ratni logor u Srbiji, a njih 71 odsto nije čulo da je neki grad tokom rata bio pod opsadom četiri godine. Za opsadu Sarajeva zna 23 odsto, Vukovara tri odsto, Knina dva odsto ispitanika. Slučaj braće Bitići ne zna čak 74 odsto ispitanika, dok 26 odsto zna.

Ko je Krešimir Horvat’]

Aleksandar Roknić, urednik u listu Danas, precizirao je da je u istraživanju ispitanicima postavljeno i pitanje o krivici jednog izmišljenog lika čije ime i prezima asocira na pripadnost hrvatskoj naciji – Krešimir Horvat. „Namera nam je bila da ustanovimo koliko predrasude i stereotipi o krivici Hrvata za ratove i zločine utiče na odgovore ispitanika. Čak tri četvrtine ispitanika (77 odsto) nije odgovorilo na ovo pitanje, odnosno reklo je da ne zna, kao ni da ne zna za šta se optužuje (92 odsto)- tako da oni nisu „naseli“ na tu vrstu provokacije. Ipak, 12 odsto je reklo da je imaginarni Krešimir Horvat kriv za ono za šta se optužuje“, kazao je Roknić.

Kompletno istraživanje možete pročitati na ovom linku.

Istraživanje na engleskom jeziku dostupno je ovde.