Građani nezadovoljni čekanjem u redovima i neljubaznošću

Podaci ukazuju na to da su građani Vojvodine su u najvećem stepenu zadovoljni radom javne uprave.

“Namera istraživanja bila je ispitivanje situacije u pružanju usluga, sa stanovišta građana i službenika. Hteli smo da vidimo kako se propisi i strategije kreiraju u javnim oblastima- na izlazu, strani koju građani najviše vide”, naglasila je na Milena Lazarević iz Centra za evropske politike na okruglom stolu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, Centra za evropske politike i USAID-a.

Dodaje da je najveći problem neinformisanost građana, nizak nivo očekivanja u pružanju javnih usluga, kao i nepoznavanje svojih prava.

“Građani su uglavnom zadovoljni kvalitetom usluga ali prepoznaju sistemske probleme koji se tiču same efikasnosti, kao što je čekanje u redu i neprofesionalnostl službenika”, rekla je menadžerka projekta Evropskog pokreta u Srbiji Tara Tepavac.

Stariji građani su zadovoljniji ali i nedovoljno informisani. Istraživanje pokazuje da 70 odsto građana nije informisano u potpunosti, a 65 odsto smatra da je potrebno bolje informisanje putem medija i službenika.

Svaki četvrti roditelj smatra da nije dovoljno informisan o proceduri upisa dece u predškolske ustanove. Najveći problem je što procedure upisa nisu dovoljno transparentne, pa građani smatraju da decu u vrtiće upisuju samo oni “koji imaju veze”.

“Korupcija kao vid zloupotrebe najviše je prepoznata u zdravstvu, u odnosu na obrazovne ustanove i MUP. Četiri od pet građana smatra ljudi koriste privatna poznanstva da bi došli do određene zdravstvene usluge” , navela je Katarina Tadić iz CEP-a.

Rezultati u sve tri oblasti javnih usluga pokazali su slične probleme, sa varijacijama između regiona. U Vojvodini i Beogradu građani su prepoznali kompetentnost kao najvažniju, dok ostatak građana naglašava dugo čekanje u redu.

Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, istakao je da je potrebna promena navika građana koja bi mogla da se posmatra iz dva dela: jedan deo je promena iznutra, gde uprava predlaže kako sama da se menja, a drugi je pogled građana kako bi se uprava menjala.

“Cilj je da uprava postane nevidljiva, odnosno neprimećena u svakodnevnom životu”, dodao je Mogić.

Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa istakla je važnost decentralizacije, da lokalne samouprave dobiju veće ingerencije. Osvrnuvši se na zadovoljstvo građana Vojvodine javnim uslugama, dodala je da pokrajinska vlada ima upliva i u zdravstvo, dok u Istočnoj Srbiji nema bližeg pristupa građanima.

“Mislim da su ovi nalazi preduslov da se javna uprava unapredi. Dobro je što su tu predstavnici ministarstva da čuju ovo o čemu pričamo. Ono što je meni privuklo pažnju jeste problem sa informisanošću, da građani ne znaju kome da se obrate. Tako se najčešće u situacijama nezadovoljstva “ide kod šefa”, naglasio je Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje , transparentnost i odgovornost CRTA.

Zaključak diskusije je da bi trebalo da reforma javne uprave počne od građana, kao i da neka ministarstva, konkretno u ovom istraživanju Ministarstvo zdravlja, postanu otvorenija za saradnju.

“Veliki broj jedinica lokalnih samouprava ne objavljuje informacije o budžetu na svojim sajtovima, kao ni informacije o radu. U narednom periodu očekujemo da se to promeni uvođenjem elektronskih informatora novima zakonom”, dodao je Dimitrijević.

Neki od nalaza:

• 47 odsto građana smatra da je loša organizacija najveći problem u radu administrativne službe policije
• 59 odsto građana ocenilo je da domovi zdravlja u suštini dobro funkcionišu, ali da neke stvari treba da se menjaju
• 9 odsto građana kaže da je potpuno informisan u vezi sa svojim zahtevima prema školskoj ustanovi, a 11 odsto o svojim zahtevima predškolskoj ustanovi