Foto: V. TorovićDoktorka Snežana Mitrović iz Hitne pomoći u Nišu upozorava građane da ukoliko im se zakači krpelj nikako da ga sami ne uklanjaju, mesto ujeda ne mažu različitim sredstvima, već da što pre potraže stručnu lekarsku pomoć.
„Od srede do četvrka imali smo 23 pacijenta zbog krpelja, ali sezona još nije u punom jeku. Prošle godine je bilo dana kad je po 70 građana tražilo našu pomoć zbog tog insekta. Ovo vreme, kad se smenjuje red sunca, red kiše posebno odgovara razmnožavanju krpelja, tako da svakog proleća, kad počne bujanje vegetacije, kreće njihova sezona. Predstoje nam prvomajski praznici kad mnogo naših sugrađana odlazi na izlete, što je posebno opasno zbog krpelja“, objašnjava doktorka.
Ona dodaje da je veoma važno da se građani sami pregledaju čim se vrate iz prirode ili ako gaze po travi. Najbolje je da se krpelj izvadi u roku od 24 časa, jer ukoliko stoji duže, čak i 48 časova, veća je mogućnost zaraze.
„Krpelji se često zakače za garderobu i onda traže način da dođu do kože, odnosno do krvi, kojom se hrane. Zato je veoma važno da se pregleda čitavo telo, posebno kosa, jer vetar može da ih prenese do tog dela našeg tela, i da tu ostanu skriveni. Neophodno je pregledati decu, ali i kućne ljubimce, koji se često igraju u travi. Ako se na vreme ukloni, krpelj nije opasan. On u svojim ustima ima anestetik, i ne oseća se ujed. Međutim, kad počne da se hrani krvlju, on može da prenese bakteriju boreliju, koja izaziva lajmsku bolest, kao i virus krpeljskog encefalitisa“, kaže doktorka Mitrović.
Ona napominje da pacijenti uglavnom traže lekarsku pomoć zbog krpelja, kad su već sami pokušali da ga uklone.
„Tek kad osete svrab, dobiju crvene pečate na koži, i javi im se otok na mestu ujeda dođu kod nas. Ali to znači da je krpelj već ušao u kožu. Neretko sami nestručno pokušaju da ga izvade, i otkinu mu deo. Često mesto ujeda mažu benzinom, acetonom ili alkoholom, a to može da izazove povraćanje crevnog sadržaja krpelja, što povećava mogućnost prenošenja zaraze“, konstatuje doktorka.
Ona dodaje da to lekarima otežava uklanjanje jer onda ne može prosto da se izvadi pincetom.
„Često krpelj vade nesterilisanim iglama, pa taj čovek mora da primi i zaštitu protiv tetanusa. Svi koji su imali takve simptome od ujeda krpelja bi morali posle mesec dana da urade analize krvi, kako bi se utvrdilo da li su zaraženi lajmskom bolešću“, kaže doktorka.
Ona ističe da nema podataka koliko godišnje ljudi obolele od lajmske bolesti u Nišu, ali prema podacima epidemologa, od 30 do 40 odsto krpelja u Srbiji je zaraženo bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.
Simtomi lajmske bolesti
Lajmska borelioza ili kolokvijalno lajmska bolest je multisistemsko infektivno oboljenje. Iako zapaljenskim proesom mogu biti zahvaćeni svi organi i sistemi, najčešće su zahvaćeni koža, nervni sistem, zglobovi i srce. Pored uboda krpelja, uzročnik lajmske bolesti se teoretski može preneti i transfuzijom krvi i krvnih derivata, tako da se takvi bolesnici isključuju kao dobrovoljni davaoci krvi dok traje akutna bolest.
Simptomi bolesti obično počinju između trećeg i 33. dana posle infekcije, a najduže do osme nedelje. Prosečno vreme inkubacije (vreme od uboda do pojave prvih simptoma) je sedam dana.
Tok lajmske bolesti može se podeliti na dve faze i tri klinička stadijuma. Bolest se, više iz didaktičkih razloga, opisuje po stadijumima, iako je uočeno da praktično može početi i znacima bilo kog stadijuma.
Lezija obično počinje kao malo crvenilo, posle čega se promena širi centrifugalno, formira okruglu ili elipsoidnu eritematoznu (crvenu) površinu sa povlačenjem crvenila u njenom centru ili bez njega.
Koža na mestu crvenila ne svrbi, ne boli, i nešto je toplija u odnosu na ostalu kožu. Iako je eritema migrans najčešće ovalnog ili kružnog, može biti i trouglastog i neobičnog oblika.
Stadijumi bolesti se mogu preklapati, većina bolesnika ne prolazi kroz sve stadijume, a serokonverzija može da nastane i kod asimptomatskih infekcija.
Lajmska bolest može se preneti i transplantacijom, što je dokazano 1959. godine na dobrovoljcu kome je transplantirana koža sa hroničnim atrofičnim akrodermatitisom.
Ne obolevaju sve inficirane osobe, a bolest se ispoljava širokim spektrom polimorfnih tegoba i kliničkih nalaza, i manifestuje se od blagih do vrlo teških oblika sa mogućim invaliditetom, a vrlo retko i smrtnim ishodom. Glavni rezervoar borelije burgdorferi su srednji i mali sisari, uključujući i glodare.
Na čoveka boreliju prenose krpelji iz roda Ixodiade, a za transmisiju bolesti u Evropi najznačiji je krpelj evropskih ovaca (Ixodes ricinus).
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnomlinku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
