Skoro dve trećine građana Niša ne zna ili „pomalo“ zna šta je javni interes u oblasti javnog informisanja i suština konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa, rezultati su najnovijeg istraživanja niškog Odbora za ljudska prava.
Istraživanje je urađeno krajem prošle godine na uzorku od 471 ispitanika, u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji realizuju BIRN, NUNS i Fondacija „Slavko Ćuruvija“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Prema istraživanju, sa rezultatima konkursnog sufinansiranja medijskih projekata u Nišu oko 45 odsto građana uopšte nije upoznato, a 30 odsto je upoznato „pomalo“. Građanima je uglavnom stran pojam javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a budžetska sredstva za konkursno sufinansiranje medija ne doživljavaju kao svoja, već kao novac u gradskoj kasi koji „deli“ vlast.
Najveći broj građana je kao teme koje su značajne za njih video “zdravlje i praktične savete“, a potom obrazovanje, probleme u javnom sektoru, korupciju, te ekonomiju i standard. Samo petina ispitanika ocenjuje da lokalni mediji dominantno izveštavaju u korist građana, a skoro dve trećine da izveštavaju u interesu „vlasti“ ili „političara“.
Uprkos tome ispitanici lokalnim medijima za „izveštavanje u interesu građana“ daju ocene između tri i četiri. Najnižu ocenu- nešto više od „trojke“ dobio je Radio Boom 018, a najvišu- jaku četvorku, internet portal Južne vesti. Relativno visoke ocene za „izveštavanje u interesu građana“ u Odboru objašnjavaju kako činjenicom da građani nemaju koordinatni sistem u vezi sa ovim pitanjem, a pri tom su navikli na lokalne medije, koji su i korisni, pogotovu kada je reč o servisnim informacijama.
„Očigledno je da se lokalna vlast nije dovoljno potrudila da građane informiše o javnom interesu u informisanju i konkursnom sufinansiranju medija, iako oni daju novac za to, a i krajnji su korisnici medijskih sadržaja koji bi morali da budu u njihovom interesu. Neophodno je i da oni budu uključeni u javnu raspravu o određivanju javnog interesa i informisani o svim fazama sprovođenja medijskog konkursa“, kaže za Danas Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava.
Prema podacima Odbora, od početka konkursnog sufinansiranja građani su finansirali niške medije sa oko 278 miliona dinara, ali nisu bili uključeni u određivanje javnog interesa u oblasti informisanja, niti druge segmente konkursnog sufinansiranja, uz obrazloženje gradskh zvaničnika da „to zakon ne nalaže“. Izuzetak je niška gradska opština Pantelej koja je još 2015. usvojila mehanizam za utvrđivanje javnog interesa u finansiranju medija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.