Građani peticijom brane reke

-Do sada smo prikupili nekoliko stotina potpisa, a verujemo da će odziv biti još masovniji, jer je kucnuo poslednji čas za zaštitu Vlasine i njenih pritoka – kaže Miroslav Krajinčanić, predsednik Eko-baze ,,Jug’’ iz Vlasotinca, jedan od organizatora manifestacije.

Vlasotinčani su, inače, godinama, naročito poslednjih nedelja, ogorčeni na Nišlije, odnosno njihov vodovod, jer su preuzeli deo reke Ljuberađe, najveće pritoke Vlasine. Prema saznanju Eko baze ,,Jug’’, koja se decenijama bori za zaštitu ove umilne reke, namera Nišlija je da proširi kapacitet svoga vodovoda i da tako još više osiromaše Ljuberađu, odnosno Vlasinu. Istovremeno, preti velika opasnost od zagađenja drugih pritoka, a godinama inspekcijski organi ocenjuju da Vlasina nije bezbedna za kupanje!

-To je naša realnost. Nažalost, od brojnih apela, pa i najave tužbi, za sada nema koristi. Zbog toga najavljujemo nove proteste ne samo u Vlasotincu, nego i u Beogradu – ističe Miroslav Krajinčanić, predsednik Eko baze ,,Jug’’ u Vlasotincu.

U brojnim pismima upućenim nadležnim opštinskim, ali i republičkim organima, nevladina organizacija Eko-baza ,,Jug’’ zalaže se da se što više uključe vodoprivredni inspektori, ali i druge nadležne institucije kako bi se sprečila, kako slikovito vele, ,,hajdučija’’ na jugu Srbije.

-Svima je jasno da su šume i voda postali resurs broj jedan, a kada je nešto traženo, odmah se pruža mogućnost dobre zarade – veli Krajinčanić.

Prema ocenama Eko-baze ,,Jug’’ prekomernim uzimanjen vode iz Ljuberađe za potrebe niškog vodovoda, ali i Preslapske reke, takođe pritoke Vlasine, za flaširanje i druge namene, direktno se ugrožava vodosnabdevanje Vlasotinca i okoline, a smanjenjem kapaciteta reke automatski je dovedena u pitanje i ekološka ispravnost vodotoka.

Eko-baza ,,Jug’’, uz saglasnost 11 vlasotinačkih sela, podnela je tužbu Vrhovnom sudu Srbije protiv Republičke direkcije za vode i Uprave za zaštitu životne sredine, i to zbog izdavanja vodoprivredne saglasnosti, kao i dozvola za istraživanje podzemnih voda na području Preslapa, u opštini Crna Trava, i Stola, u babušničkom kraju.

-Navedene dozvole i saglasnosti date su suprotno važećim zakonskim propisima, prostornom planu Srbije i vodoprivrednim osnovama, što direktno ugrožava većstečena prava sadašnjih i budućih korisnika vode – kaže Miroslav Krajinčanić, predsednik Eko-baze ,,Jug’’.

Povodom ove ,,akcije za budućnost’’, kako je popularno nazvana, oglasio se i vlasotinački vodovod ,,Nerezine’’ uz ocenu da se neizostavno treba da zaštiti Vlasina, kao nesporno veliko bogatstvo ovoga kraja.

Posebno interesovanje za stanje reke Vlasine vladalo je pre nekoliko godina posle njenog zagađenja ispuštanjem velikih količina nafte iz crnotravske Tehničke škole. Posledice su bile velike, jer se nedeljama Vlasotince vodom za piće snabdevalo cisternama, ali je srećna okolnost da vodovod ,,Nerezina’’ nije bio zagađen.

-Vispreni biznismeni i tajkuni tumaraju zaleđem Vlasine u želji da uzurpiraju preostale izvore u slivu reke, ali im to nećemo dozvoliti – zaključuje Miroslav Krajinčanić, predsednik Eko-baze ,,Jug’’ iz Vlasotinca.

Zabrana kupanja

Inspektori Jablaničkog okruga poslednjih godina donosili su rešenja o zabrani kupanja u Vlasini. Učinjeno je to i minulog leta posle analiza vode u blizini veštačkog jezera, odnosno nedaleko od centra grada, jer je pretila opasnost po ljudsko zdravlje. Iako se zna da ima više zagađivača Vlasine uzvodno od Vlasotinca, njihova imena nikada nisu zvanično saopštena!

Hrastovi stari 400 leta

Uz obale Vlasine, posebno u planinskom delu, mnoga seoska domaćinstva su sada ugašena, a Donja Bistrica je većnekoliko godina prazna, pošto se odselio i poslednji žitelj MilićĐorđević! Klisura Vlasine je uska skoro celom dužinom (55 km), sa strmim stranama. Reka Vlasina teče kroz usku, šumovitu Šudinu dolinu, pored zaseoka Šundini, po čemu se zove i Šundina reka. Na pojedinim lokalitetima, uz obale reke Vlasine, ali i njenoj blizini, nalaze se velika hrastova stabla. Stari hrast u Donjem Prisjanu bio je najveći i najstariji, oko 400 godina, obima šest metara i prečnika 1,90 m. Pri velikom nevremenu juna 1999. godine grom je udario i zapalio ga. Vatra je tinjala nekoliko dana i hrast se srušio.