Foto: Inicijativa za PožeguGrađni Požege protive se nameri lokalne vlasti da, izmenama Prostornog plana te opštine, dozvoli gradnju veštačkih akumulacija na reci Kamenici.
Oni su nezadovoljstvo izrazili tokom javne prezentacije Nacrta izmena i dopuna Prostornog plana opštine, održane u petak u sali požeške skupštine, i tražili da se to izbaci iz tog planskog dokumenta.
Te akumulacije, ističu u udruženju građana Inicijativa za Požegu, „postoje u tom Planu još iz 2008. godine, ali do pre nekoliko dana za njih skoro niko od građana nije znao“.
U Planu, koji je tada usvojen, navode u Inicijativi koja je uložila prigovre na taj dokument, „u Tometinom Polju, na južnim padinama planine Maljen, u podnožju Divčibara, a radi razvoja turizma, pominje se nekoliko akumulacija, odnosno vestačkih jezera na Kamenici“.
„Pored akumulacija gradili bi se hoteli, žičare, akva-parkovi, klubovi za jedrenje i veslanje, golf tereni i slično“.
„Takav plan je tada usvojen, bez znanja šire javnosti i nije razmatrano šta bi bilo sa domaćinstvima koja su na tim prostorima generacijama, a čije bi se kuće i imanja potopili veštačkim jezerima“, navode u Inicijativi za Požegu.
Takođe, ističu, „nije razmatrano ni to šta bi bilo sa meštanima u okolini, kojima bi, zbog potapanja puteva i mostova, prilaz do kuća bio nemoguć“.
I ono najvažnije, upozoravaju iz tog udruženja grašana, „nije se razmatrao kapacitet reke Kamenice. koja bi trebalo da puni projektovana veštačka jezera“.
Najveća od predviđenih akumulacija „Kamenica 2“ nalazi se u dolini između sela Mršelji i Tometino Polje, duga je oko 1,5 kilometar i široka, u proseku, oko 300 metara.
Pošto je visinska razlika između početnog i krajnjeg dela akumulacije 15 metara“, navode, „projektovana je i brana te veličine i širine 140 metara“.
„Sasvim je izvesno da reka Kamenica nema kapacitet za punjenje tolike akumulacije, odnosno izgradnja takve akumulacije je nemoguća, ali i pored toga, ona se nalazi u tom Planu“.
Pre dve godne, kako podsećaju u Inicijativi, usvojena je uredba o proglašenju Predela izuzetnih odlika Maljen, koji obuhvata oko 10.000 hektara na područjima Valjeva, Mionice, Gornjeg Milanovca i Požege, od čega je najveći deo, oko 3.600 hektara, na teritoriji Požege.
Kako se tom uredbom, između ostalog, zabranjuje i gradnja akumulacija, Opština Požega je pokrenula izmene Prostornog plana s ciljem njegovog usklađivanja sa uredbom.
„Zbog tog usklađivanja, brišu se akumulacije koje su obuhvaćene PIO Maljen. Međutim, najveća akumulacija ostaje u Planu, jer se ne nalazi u PIO Maljen, nego samo par stotina metara dalje nizvodno“.
„Saznanje da takva akumulacija postoji u Planu i da će i dalje u njemu ostati, izazvalo je“, ocenjuju u Inicijativi za Požegu, „veliko nezadovoljstvo građana, koji su, tokom rasprave, opštinskim organima, prvenstveno, zamerili na lošem informisanju“.
Izgradnja akumulacija, smatraju građani, bila bi u suprotnosti i sa planiranim razvojem turizma i navode da bi se meštanima zabranila bilo kakva gradnja, pa i smeštajnih kapaciteta za turiste.
Strah od rudnika litijuma
„Ono što meštane Mršelja i Tometinog Polja najviše zabrinjava je moguća povezanosti akumulacije „Kamenica 2“ sa eventualnim rudnicima litijuma u Dobrinji ili Pranjanima, koji su samo na desetak kilometara od planirane akumulacije. Poznato je da je za eksploataciju litijuma potrebna ogromna količina vode, a najbliža reka eventualnim rudnicima je upravo Kamenica“, saopštila je Inicijativa za Požegu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
