Građani Srbije nisu dovoljno informisani o EU

Prema istraživanju Vladine Kancelarije za evropske integracije iz decembra prošle godine, 61 odsto građana podržava ulazak Srbije u EU, što Srbiju stavlja na treće mesto u regionu, iza Crne Gore i Albanije. Naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Jovanka Matić kaže da su građani Srbije nedovoljno upoznati sa načinom života u zemljama EU i da im se kroz medije uglavnom „nude“ negativne vesti koje se tiču ekonomske krize, nesreća, primera korupcije… Matićeva je ukazala da se „imidž Evrope“ u javnosti i medijima u Srbiji menjao u skladu sa promenom „vladajuće strukture i da je u proteklim decenijama uglavnom instrumentalizovan za potrebe vladajuće partije“.

Ona je naglasila da je u Srbiji, za vreme ratova na teritoriji bivše SFRJ, bio izražen „negativan imidž“ Evrope i da se ona pokazivala u medijima kao „antisrpka i hegemonistička“, a da je posle petooktobarskih promena 2000. godine, „preko noći“ promenjen stav i da se EU u javnosti odmah počela smatrati saveznikom. „Danas, kada je aktuelno potpisivanje raznih sporazuma u cilju pridruženja Uniji, akcenat se stavlja na to da Evropa nije način života, već zajednica koja zahteva da Srbija ispuni određene uslove“, rekla je Matićeva. Prema njenim rečima, uočljivo je da se mnogo toga posmatra kroz ekonomski aspekt i uslove koje treba ispuniti, a da se u tom smislu često pominju međunarodni fondovi, koji će omogućiti da Srbija dođe do odgovarajućeg novca.

Govoreći o odnosu mladih prema integracijama, Matićeva je rekla da oni u velikoj meri podržavaju te procese, ali da i među njima ima razlika u poimanju „emotivnog i racionalnog“ stava o EU. „S jedne strane, oni znaju da je u zemljama EU stabilno društvo, ali uvek u svesti imaju to da su ljudi koji žive tamo karijeristi, da su čitav život posvetili novcu i karijeri, što nije slučaj i u Srbiji“, ukazala je Matićeva. Ona je objasnila da su istraživanja pokazala da mladi obično misle da u zemljama članicama EU postoiji bolji sistem, ali da bi život u nekoj od zemalja izmenio „naš dobar način života i vrednosti koje postoje u Srbiji“.

Saradnica Instituta, koja se bavi i istraživanjem medija, osvrnula se i na izveštavanje medija o procesu integracija. Prema njenim rečima, medijima sa nacionalnom pokrivenošću nedostaju obrazovni programi, a mali broj njih preko informativnih programa opisuje način života u EU kroz „priče običnih ljudi“ i teme koje se tiču socijalne, zdravstvene politike.

Velimir Ćurgus Kazimir, direktor Medijske dokumentacije „Ebart“, koja je, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, osnovala Internet arhivu medijske građe na temu odnosa Srbije i EU (www.euclip.nb.rs), istakao je da se u medijima uglavnom „provlače“ teme koje se tiču određenih propisa, ali da su malo zastupljene one koje se tiču života običnog građanina. „Bilo bi zanimljivo prikazati kako živi četvoročlana porodica srednjeg staleža u nekoj od evropskih zemalja, kako štite svoja prava, kako se sprovodi briga o starima, deci, bolesnima…“, kaže direktor „Ebarta“.

On je takođe istakao da se mediji Evropskom unijom bave na površan način i da je upadljivo to što ne daju primere koji se odnose na to kakav je život u zemljama koje su nedavno postale punopravne članice EU, šta su dobile, šta izgubile u tom procesu. Direktor „Ebarta“, takođe, smatra da bi tim temama mediji trebalo da se bave na dokumentaristički način i da u programima više budu zastupljene teme koje se tiču socijalne politike.

Profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnja direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, Tanja Miščević navela je na nedavno održanom skupu „Imidž Evrope u srpskim medijima“ da se građani o procesu evropskih integracija uglavnom informišu preko elektronskih medija. Ona je rekla da je primetno da se teme koje se tiču EU retko nalaze na prvim stranama novina, a da je izuzetak tema koja se odnosi na nešto što ima veze sa hapšenjem Ratka Mladića ili određenim rokovima i obavezama koje Srbija mora da ispuni.

Miščevićeva je navela da je vlasnička struktura medija nedefinisana i istakla da bi evropske integracije trebalo da budu „zadata tema za medije“. Kad je reč o stavu građana prema EU, Miščevićeva je napomenula da su rezultati nekih istraživanja pokazali da najpozitivniju sliku o EU imaju mladi i da su oni prilikom ispitivanja navodili da su stabilne institucije i vladavina prava razlozi zbog kojih podržavaju proces pridruživanja.

Direktorka Kancelarije, Milica Delević istakla je nedavno u intervjuu Tanjugu da se građani više izjašnjavaju za proces evropskih integracija kada se osećaju bliže Evropi i kada vide koje koristi donosi EU. Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da građani razumeju da neke stvari moraju biti učinjene sada, a da će se sve koristi osetiti kasnije.