Građani Srbije tokom pandemije prinuđeni da odlaze kod privatnih lekara (VIDEO)

To su utisci naših čitalaca koji su popunjavanjem ankete podelili svoja iskustva prilikom odlaska kod lekara, a povodom oboljenja koja nisu bila izazvana virusom kovid 19.

Od više od 200 ljudi koji su popunjavali anketu na portalu Danasa, polovina njih je potvrdno odgovorila na pitanje da je posećivala lekara zbog zdravstvenog problema koji nije bio izazvan korona virusom, a druga polovina odrečno.

Ljudi su se najčešće javljali lekaru zbog hroničnih oboljenja (57 anketiranih), slede posete zbog fizičke povrede (17), zatim respiratorne infekcije, ginekološki pregledi, stomačni problemi… Anketirani čitaoci su pomoć lekara zatražili i zbog srčanih problema, karcinoma, hirurških zahvata, kožnih oboljenja, psihičkih i drugih zdravstvenih smetnji.

Marijana Petrović, jedna od čitateljki koja je odgovarala na upitnik, nije imala problema prilikom posete. Kako kaže, nije problem kad se već stigne kod lekara, već je problem što nema termina za dodatne preglede, kao što je snimak pluća.

– Pošto nije urgentno, čekam, ali je neizvesnost neprijatna. Neophodni pregled specijaliste morala sam da platim privatno – ističe ona.

Tijana Dajić povodom svoga iskustva ukazuje da su lekari ljubazniji nego obično, ali sa teškom povredom kičme, uklještenjem od koga pada u nesvest od bola, već mesec i po dana nije u mogućnosti da bude pregledana i da povredu snimi.

– Svima sam smešno nebitan bolesnik. Bukvalno nemam gde da odem, osim privatno, a za to mi treba oko ili preko 15.000 dinara koje nemam – naglašava ona.

Najveći broj primedbi, ali i najveći broj ispitanika, bio je iz glavnog grada, ali su nam se javljali i čitaoci iz drugih krajeva Srbije.

– Sve pohvale za medicinsko osoblje Somborske bolnice – poručuje Jasna Petrik.

Ona nije imala nikakvih problema prilikom posećivanja medicinara. Na opštoj praksi dobila je uput za vađenje krvi, uput za hitnu hirušku ambulantu, uradili su joj CT skener, ultrazvuk, a kad je doktor odredio dijagnozu, uradila je i test na kovid 19. Bila je negativna i ostala je u bolnici na operaciji.

Ocenjujući rad lekara, najveći broj ispitanika 35 od 106, dao je medicinskim radnicima maksimalnu ocenu od pet zvezdica. Ocenu jedan dalo je 25 ispitanika, 14 osoba je štikliralo četiri zvezdice, trinaestoro njih nije ocenilo rad, dve zvedice je dalo desetoro ljudi, a sa tri zvezdice je devetoro njih ocenilo rad medicinara.

Ono što je kao učestali problem isplivalo na videlo je da su oni koju su bili u finansijskoj mogućnosti ili pak bili prinuđeni, često posećivali privatne medicinske ustanove. Neki od njih, sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, nisu bili u prilici da sebi priušte „to zadovoljstvo“ zbog niskih penzija i primanja.

Vladan Trifunac kaže da mu je pregled otkazan dva puta, u aprilu 2020. u bolnici Bezanijska Kosa i u januauru 2021. na KC Srbije, sa obrazloženjem da nema ko da ga obavi.

– Valjda će kad dobijem karcinom onda imati ko da mi pomogne da lakše umrem – komentariše on.

Prema njegovim rečima, nema problema kad se stigne do doktora, već je najveći problem dugo čekanje, po više meseci na pregled.

– I onda kad dođe vreme, sedam dana pre vam pregled otkažu, pa sve nanovo. Zakazuj kod specijaliste, čekaš par meseci, pa kad on naloži pregled, opet zakazuj, pa čekaj pet, šest meseci, i kad dođe vreme za pregled, oni te pozovu i otkažu sa obrazloženjem da su lekari bolesni ili u, Batajnici leče Kovid. Verujem da bih, kad bi zakazao kod privatnika taj pregled, koji inače kosta 28.000 dinara, pronašao sve te bolesne i zauzete lekare – smatra Trifunac.

On ukazuje na to da je najgore što će posle kovida nastupiti još gora epidemija svih ostalih bolesti, a naročito karcinoma.

– Nisam ni ušla, načelnik Doma zdravlja Rakovica, koji se zatekao tu, me je poslao kuci. Prvo me je pitao zašto sam došla, pokazala sam mu čudnu izraslinu na ruci koja mi je, bukvalno, preko noći nikla i htela sam da uzmem redovnu terapiju za hipertenziju i tahikardiju. Rekao mi je da ću za to na ruci morati da se strpim, a da za terapiju ostavim podatke pa će mi biti produžena. I to je urađeno polovično, dobila sam jedan od dva obavezna leka – to kaže Danijela Radosavljević, koja je takođe popunjavala upitnik.

Ona primećuje da ljude uglavnom svi šalju kod privatnika, jer, „valjda kod njih kovida nema“.

Marija Lukić povodom njenog iskustva kaže da je lekar opšte prakse odbio da je primi jer je imala dijareju i jednodnevnu temperaturu koja je prošla nekoliko dana pre njenog odlaska kod njega. Uputio ju je u kovid ambulantu.

– Kada sam pozvala kovid ambulantu, posavetovali su me da tamo ne dolazim jer po simptomima misle da nije infekcija koronom i da postoji opasnost da ću se tamo zaraziti. Bila sam prinuđena da platim privatnog lekara koji mi je uspostavio dijagnozu koja nije u vezi sa infekcijom korona virusom – objašnjava ona.

Još jedan učestalih problem koga je više anketiranih sagovornika istaklo je otežano dolaženje do specijalista. Ana Petrović ističe da je bez problema tom prilikom posetila doktora, a svoje iskustvo opisuje kao odlično.

– Ja sam imala sreće, jedina zamerka je to što može da te primi isključivo tvoj lekar u svojoj smeni, a ako je u kovidu, dugo se čeka kod dežurnog lekara. Velika zamerka je što se ne može doći do specijaliste, a intervencije – infekcije, previjanje, su višestruko sporije nego pre godinu dana – primećuje ona.

Idealna prilika za reformu zdravstvenog sistema

– Zabrinjavajuć je podatak da je od početka epidemije pa zaključno sa decembrom 2020. godine, prema podacima RZS, umrlo 12.845 ljudi više od desetogodišnjeg proseka, a o odnosu kovid i ne kovid uzroka smrti, verujem da ćemo pričati u budućnosti – to za Danas zapaža dr Bojan Dereta, izabrani lekar i član IO Ujedinjeni protiv kovida, sa kojim smo razgovarali o tome kako je cela situacija izgledala iz ugla medicinskih radnika.

Deleći lična iskustva i iskustva kolega povodom situacije „na terenu“, od početka izbijanja epidemije kod nas, a povodom pacijenata koji nisu oboleli od korone, već su lekara posećuju zbog drugih problema, Dereta kaže da su dugogodišnji nagomilani problemi u zdravstvu, isplivali u vreme pandemije.

– Iako se o tome malo priča, zaposleni u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, podneli su ogroman teret tokom trajanja epidemije, jer od marta prošle godine, pored redovnog rada i lečenja ne kovid pacijenata u naročito otežanim uslovima, lekari i sestre rade u kovid ambulantama domova zdravlja, a iste rade sedam dana u nedelji – objašnjava doktor.

Prema njegovim rečima, poslednjih godinu dana, ogroman izazov je stavljen pred opštu medicinu jer su ponekad bili prinuđeni da rešavaju zdravstvene probleme koji prevazilaze njihove veštine.

– Uprkos epidemiji kovida 19, život se nastavio i ljudi su nastavili da oboljevaju pa je bilo izuzetno teško zbrinuti te ljude jer je većina ustanova sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, bila u kovid režimu, pa smo svi zajedno bili prinuđeni da se snalazimo. Svaki dan smo strepeli jer nismo bili sigurni da ćemo svako stanje uspeti da rešimo i najteži trenuci su bili kada pacijent zahteva hospitalno lečenje i dodatnu dijagnostiku, a vi nemate kuda da ga pošaljete. Tačnije, imate, ali znate da kolege u bolnicama takođe izgaraju i nisu uvek u mogućnosti da zbrinu svakog pacijenta kojeg pošaljete – ističe on.

Dereta kaže da sve bolesti, stanja i povrede koje se dešavaju van epidemije, postoje i tokom epidemije. Kako ukazuje, pored akutnih stanja i novootkrivenih bolesti, većina hroničnih bolesnika sa hipertenzijom, dijabetesom i cerebrovaskularnim bolestima, koje spadaju u najčešće, su se pogoršali jer im nisu bili dostupni specijalistički pregledi i češće kontrole, koje njihovo stanje zahteva.

Takođe, napominje da se tokom prethodne godine javljalo dosta ljudi sa psihičkim problemima – onima koji ih imaju od ranije, isti su se intenzivirali, a za dosta ljudi koji do sada nisu imali psihičke tegobe, pandemija je bila okidač da ih dobiju.

– Briga o mentalnom zdravlju stanovništva mora da bude jedno od najvažnijih strateških ciljeva države u budućnosti jer je incidenca mentalnih bolesti bila u porastu i pre pandemije, tako da sada možemo očekivati pandemiju istih – naglašava lekar.

Povodom rezultata ankete koju su popunjavali naši čitaoci,  Dereta objašnjava da se, tokom pandemije, često dešavalo da pacijenti koji su u finansijskoj mogućnosti, obavljaju potrebne preglede u privatnim zdravstvenim ustanovama. Osnovni razlog je bila slaba dostupnost ili potpuna nedostupnost zdravstvene zaštite, pa je nekima to bio jedini način da dođu do medicinske pomoći.

– Do danas je ostalo nejasno zašto se privatne zdravstvene ustanove nisu uključile u kovid sistem, jer Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa njihovo uključivanje u vreme epidemije, pošto su imale i kadar i infrastrukturu da pomognu. Ili zašto se nisu aktivno uključile makar u zbrinjavanje ne kovid pacijenata, jer bi tako dosta pomogli i kolegama i građanima – pita se ovaj medicinski radnik.

Upitan u kojoj meri se broj poseta lekaru povećao tokom korone i kako je to uticalo na zdravstvene radnike i, generalno, celokupnu situaciju u zdravstvu u našoj zemlji, odgovara da iako nema precizne podatke, njegov lični utisak je da je oko 70 procenata ukupnih zdravstvenih problema stanovništva bilo vezano za lečenje kovida i posledica istog, a ostatak, problemi koji nisu bili povezani sa kovidom.

On iz iskustva mnogih kolega, zna da su i mnoge veze, brakovi i prijateljstva, stavljeni na ispit, jer su nenormalni radni rasporedi, odsustvo od kuće i enorman stres na poslu, predstavljali izazove za međuljudske odnose, kada se vratite u ‘normalu’.

– Da su nadležni uradili sve što je u njihovoj moći, Udruženje Ujedinjeni protiv kovida, ne bi bilo osnovano. S obzirom na nespremnost našeg zdravstvenog sistema u odgovoru na pandemiju i ogromnu žrtvu koju su podneli zdravstveni radnici zbog loših procena sopstvene države, pandemija kovida 19  je bila ‘kap koja je prelila čašu’ tako da su dugogodišnji nagomilani problemi u sistemu zdravstva, kulminirali u doba pandemije i doveli do formiranja strukovnog udruženja koje se od početka rada postavilo kao korektivni faktor i  pokušalo argumentovanim predlozima da poboljša i unapredi zdravstvenu zaštitu građana od ove pošasti – zaključuje Dereta i dodaje da nas je višedecenijsko urušavanje zdravstvenog sistema i nepostojanje političke volje za suštinskom reformom, dovelo na ivicu ambisa.

Zato on smatra da je ovo idealna prilika za pravu, a ne kozmetičku reformu zdravstvenog sistema, koja zahteva širu društvenu raspravu, i prilika da struku vratimo na mesto koje joj pripada, kako žrtva koju su podnele njegove kolege, ne bi bila uzaludna.