Građani su spremniji da daju više za opšte dobro i da volontiraju

Prema rezultatima istraživanja, najsnažniji motivi građanima Srbije da se uključe u dobrotvorne akcije su osećaj da čine dobro delo i uverenje da ličnim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema.

Najveću motivisanost građani su pokazali kada je potrebno pomoći deci oboleloj od retkih bolesti i s invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, teško bolesnima, siromašnima i žrtvama nasilja. I pored loše materijalne situacije, zabeležen je rast prosečne vrednosti pojedinačnih donacija. Prosečni minimalni i maksimalni iznosi izdvojeni iz ličnih budžeta u dobrotvorne svrhe u 2020. godini veći su u odnosu na prosek iz 2018. godine. Naime, najmanja prosečna donacija u 2020. godini iznosila je 408 dinara, što je za 32 odsto ili za 130 dinara više u odnosu na iznos donacija dve godine ranije. Najveća prosečna darovana suma u 2020. godini iznosila je 1.562 dinara, odnosno 3 odsto ili 33 dinara više od najveće prosečno donirane sume u 2018. godini.

Poverenje u organizatore filantropskih akcija je takođe važan motiv građanima da se uključe u neku filantropsku aktivnost. Fondacije se nalaze na visokom trećem mestu liste subjekata koje građani Srbije navode kao one koje bi podržali u cilju prikupljanja sredstava za neki plemeniti cilj, odmah nakon ličnih inicijativa građana i zdravstvenih ustanova. Javnost Srbije u fondacijama vidi subjekte od poverenja i za njih veruje da poseduju stručan kadar i mobilizatorsku moć pokretanja filantropskih akcija.

“Gotovo polovina građana bi dala novac fondaciji koja ulaže u opšte dobro. Pritom, ukoliko bi se odlučili da novac usmere preko fondacija, najveći broj građana, 42 odsto, bi želeo da povremeno dobija informacije o daljem toku svoje donacije. Nešto više od četvrtine njih, izrazilo je želju da redovno dobija izveštaje, dok je svaki deseti građanin iskazao spremnost da se lično, volonterski uključi u neku akciju davanja za opšte dobro. Nama je ovo pokazatelj da je potrebno podsticati građane i na druge vidove pomoći, kao što su doniranje robe, znanja i vremena, ali i obezbediti im mehanizame podrške, poput poreskih olakšica i povoljnije zakonodavne regulative”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.

“Istraživanje je pokazalo da je neophodno raditi na povećanju poverenja u sve društvene aktere koji se bave filantropskim aktivnostima. Za same filantropske akcije je važno da se transparentno sprovode, što je odgovornost organizatora akcija. Uočeno je i da je potrebno omogućiti građanima veću dostupost informacija o akcijama davanja za opšte dobro, u čemu ključnu ulogu igraju mediji, koji bi trebalo da o njima izveštavaju redovno i sveobuhvatno, od početka do kraja”, istakla je Jelena Avramović, menadžerka programa, USAID Srbija.

Istraživanje je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno je čine Trag fondacija, Smart kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.