Građani traže da azilanti napuste grad

Radoš Đurović, izvšni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila iz Beograda, koji je tokom jučerašnjeg dana boravio u Banji Koviljači, rekao je za Danas da je veoma zabrinut razvojem situacije. „Na mitingu su govorili neki ljudi koji su koristili veoma zapaljivu retoriku, i ne znam da li oni svesni čemu to može da vodi. Pozivali su se na dedove, pradedove, na odbranu Banje Koviljače, ali jedino ne znam od čega i od koga. Ne znam ni da li su svesni odgovornosti organizovanjem ovakvog skupa, jer podsticanje straha od tražilaca azila neće dovesti do bilo kakvih pozitivnih rezulatata“, objašnjava Đurović.

On dodaje da u pitanju nije spontana akcija, već organizovan skup jednog dela žitelja Banje Koviljače, koji je pre svega zabrinuo „azilante“. „Ja sam juče bio u kontaktu sa njima i oni su vrlo uplašeni. Tražioci azila juče u strahu od moguće odmazde nisu izlazili iz Centra za azil, kao ni iz iznajmljenih soba, a i prethodnih dana su se vrlo ograničeno kretali, uglavnom samo da bi nabavili hranu. Juče nije bilo nijednog „azilanta“ na ulici i oni su to posebno teško doživeli s obzirom da je baš u nedelju počeo Kurban Bajram, a većina njih je muslimanske veroispovesti“, objašnjava naš sagovornik.

Građanstvo Koviljače, kako kaže Đurović, nije jednoglasno u zahtevu za izmeštanje Centra za azil i proterivanje „azilanata“. „U pitanju je inicijativa jedne grupe ljudi koja je vrlo dobro organizovana, štampali su i plakate „Ko je sledeći?“, ali dobar deo građana nema zamerki na „azilante“, i to se čulo i na protestu. Centar za azil u Banji postoji već 25 godina, i dosad nije bilo poziva na osvetu, niti incidenata. Bilo je tuča među samim „azilanata“, ali ne i napada na domaće stanovništvo. Silovanje britanske državljanke jeste strašan događaj, koji će svako normalan osuditi, ali mi deset dana kasnije nemamo nikakve informacije iz istrage pod kojim se okolnostima to desilo“, kaže Đurović.

On predlaže da se organizuju tribine gde bi se upoznali i razgovarali u tolerantnoj atmosferi roditelji iz Banje Koviljače, i roditelji „azilanti“. „Trebalo bi podsetiti i na izbegličku sudbinu naših ljudi, koji su u pola Evrope prošli azilne centre isto kao i ovi ljudi iz Libije, Somalije, Avganistana…, pa ih niko nije proterivao“, ističe Đurović, dodajući da je cifra kojom se spekuliše u medijima o čak 3.000 azilanata u Banji Koviljači „čist senzacionalizam“, jer prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila tamo ih boravi ukupno 700. „Stotinak u Centru za azil, a u privatnom smeštaju ima ih oko 600, i treba naglasiti da „azilanti“ uredno plaćaju građanima Banje kiriju“, zaključuje Radoš Đurović.

Upućen je javni poziv ministru unutrašnjih poslova Ivicu Dačiću i komesaru za izbeglice Republike Srbije Vladimiru Cuciću da dođu u Banju Koviljači i s meštanima razgovaraju o rešavanju tog problema. Dogovoreno je da roditelji, zbog sigurnosti, od ponedeljka ne puštaju decu u školu. Na transparentima je, između ostalog, pisalo „Đuroviću, znaš li gde je Koviljača“, „Dačiću, bio si na otvaranju Centra, dođi i na zatvaranje“, „Bezbedan život za našu decu“, „Koviljača nije na prodaju“. Skup je protekao bez incidenata.

Lokalne vlasti u Banji Koviljači su se u nekoliko navrata za pomoć u rešenju tog problema obraćale Komesarijatu za izbeglice Srbije i premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću. Ivica Dačić je nedavno rekao da će policija učiniti sve da obezbedi javni red i mir u Banji Koviljači koja ima problema sa velikim brojem azilanata iz Afrike i Azije, ali da je Srbija u obavezi da obezbedi prihvatilište za azilante.

Na ulicama Banje Koviljače juče je bio manji broj stranih državljana u odnosu na ranije dane, kada su uglavnom stacionirani u samom centru mesta i banjskom parku.

Srbija na trećem mestu

Srbija je, uključujući Kosovo, na trećem mestu liste zemalja iz kojih je u prvoj polovini godine stiglo najviše zahteva za azil u bogatim zemljama. Iz Srbije s Kosovom bilo je 10.300 zahteva za azil, navedeno je u oktobarskom izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice. Najviše zahteva je stiglo iz Avganistana, 15.300. Kina je drugi najveći izvor, sa 11.700 ljudi koji su zatražili da ostanu u nekoj stranoj zemlji.

U Bogovođi bez problema

Lajkovac – Meštani Bogovađe i okolnih sela nemaju problema sa azilantima smeštenim u odmaralištu Crvenog krsta u tom mestu kod Lajkovca, rekao je juče novinarima upravnik Centra za azilante Stojan Sjekloća. Kroz taj centar, otvoren 1. juna ove godine, do sada je prošlo više od 300 azilanata, a trenutno ih je 137 iz Somalije, Avganistana, Eritreje, Pakistana, Irana, Iraka, Libije, Sri Lanke i Palestine. Beta