Građani u svetu drže više oružja od vojske i policije

Sva istraživanja pokazuju da upravo Amerikanci u svetu prednjače po količini oružja koje poseduju. Broj komada oružja po stanovniku SAD tri puta je veći od onog u zemljama koje u tome prednjače u Evropi – Srbiji i Crnoj Gori.

Od ukupno 857 miliona komada vatrenog oružja, koliko se prema nekim procenama u celom svetu 2017. godine nalazilo u vlasništvu civila, čak 46 odsto su posedovali građani SAD, pokazuje istraživanje organizacije Smol arms survej (Small Arms Survey – SAS).

Istraživanje je pokazalo da je u svetu količina oružja u rukama civila ubedljivo premašivala arsenale vojske i policije, i da je taj broj od 2006. godine porastao za više od 200 miliona, piše Juronjuz (Euronews).

Procenjuje se da u 230 država i autonomnih teritorija u svetu ukupno ima nešto više od jedne milijarde komada vatrenog oružja.

U Evropskoj uniji je njenih 513 miliona stanovnika 2017. godine zajedno posedovalo 79,8 miliona komada oružja. Kada se uračunaju i evropske zemlje koje nisu članice EU, taj broj dostiže 93,2 miliona.

Po ukupnom broju, najveća koncentracija oružja je u Rusiji (17,6 miliona), Nemačkoj (15,8 miliona) i Francuskoj (12,7 miliona).

Po količini oružja po stanovniku prednjače Srbija i Crna Gora sa 39,1 komadom na 100 stanovnika, a za njima sledi Kipar sa 34, pa Finska, Island, Bosna i Hercegovina….

Evropska komisija je još 2013. godine u jednom istraživanju utvrdila da devetoro od deset stanovnika EU nikada nije posedovalo oružje.

Od građana EU koji su u vreme istraživanja posedovali vatreno oružje, više od trećine (35 odsto) je kao razlog navelo lov, a 29 odsto je navelo profesionalne razloge, poput službe u policiji ili vojsci. Dodatnih 23% oružje je držalo iz sportskih razloga, uglavnom zbog bavljenja streljaštvom.

Manje česti razlozi za držanje oružja bili su lična zaštita (14 odsto), drugi lični razlozi (10 odsto) i kolekcionarstvo (5 odsto).

Od 2000. do 2012. godine godišnja stopa svih pogibji od vatrenog oružja na 100.000 stanovnika u EU iznosila je 1,34, sa ukupno 87.000 poginulih u celom tom periodu, podatak je organizacije Ganpolisi.org (Gunpolicy.org), sa Univerziteta u Sidneju.

Posle smrtonosnih terorističkih napada u Parizu i Briselu 2015. i 2016. godine, EU je u martu 2017. drastično pooštrila zakone koji se odnose na vatreno oružje, zabranivši poluautomatsko oružje i šaržere koji primaju više od 21 metak za pištolje, odnosno 11 metaka za puške.

Sa 120 komada oružja na 100 stanovnika, Amerikanci privatno poseduju više nego tri puta više komada oružja nego stanovnici zemalja koje u tome prednjače u Evropi.

Prema podacima SAS, Amerikanci svake godine kupe 14 miliona komada novog i uvoznog oružja, čemu svakako doprinosi veoma liberalno tržišta oružja. SAD su jedna od retkih zemalja u svetu u kojima je pravo na držanje oružja zajamčeno ustavom.

Lična zaštita je za Amerikance sa 67 odsto vodeći razlog za držanje oružja. Na drugom mestu je lov (38 odsto), a slede streljaštvo (30 odsto) i sakupljanje oružja (13 odsto), proizlazi iz istraživanja istraživačkog centra Pju (Pew).

Prema istom izvoru, 44 procenata učesnika istraživanja u SAD reklo je da lično poznaju nekog ko je pogođen iz vatrenog oružja, bilo slučajno, bilo namerno, i većina (57 odsto) se zauzela za pooštravanje zakona o držanju oružja.

U SAD svakodnevno 310 ljudi biva pogođeno iz vatrenog oružja, a od tog broja 100  umre zato što ih je neko ustrelio, a 61 kao žrtva samoubistva, pokazuju podaci američke grupe za prevenciju nasilja vatrenim oružjem Brejdi (Brady).

Takođe, u SAD su i masovna ubistva vrlo uobičajena pojava, pa ih je 2018. godine, prema onlajn grupi Gan vajolens arkajv (Gun Violence Arćive), registrovano 340. U 2017. i 2016. godini zabeležena su 346, odnosno 382 masovna ubistva.

Ipak, i učesnici istraživaja centra Pju bili su podeljeni oko toga da li bi stroža pravila nabavke i držanja oružja doprinela smanjenju broja masovnih ubistava, pa je 47 procenata ocenilo da bi, dok je 46 odsto reklo da ne bi bilo razlike.

Bivši američki predsednik Barak Obama najavio je planova za uvođenje ostrijih pravila za oružje, ali su njegovi pokušaji da to ostvari naišli na protivljenje moćnih lobističkih grupa i na koncu propali.

Tekst preuzet sa portala EurActiv.rs.