Da li bi građani Srbije trebalo da se zabrinu: Vakcina AstraZeneka predmet tužbe vakcinisanih ljudi u Velikog Britaniji

U grupnoj tužbi 51 osobe, tražena odšteta je u vrednosti, prema objavljenim podacima, do 126 miliona dolara, a kako je objavio britanski Telegraf, pozivajući se na sudska dokumenta, farmaceutska kompanija AstraZeneka priznala je da njena vakcina može da izazove neželjeni efekat koji se zove „tromboza sa sindromom trombocitopenije“ /TTS/.

Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, komentarišući najnovija događanja u vezi sa tom vakcinoim i da li bi trebalo naši građani da budu zabrinuti, kaže:

Ukoliko misle da je vakcina…

„Ukoliko ljudi u Britaniji misle da su oštećeni onda bi trebalo da tuže, odnosno ako misle da to što se njima dogodilo ima veze sa vakcinom, onda mogu da preduzimaju pravne korake da bi zaštitili svoje zdravlje, pritom ne ulazim u pravnu regulativu jer je ne poznajem dovoljno“.

On dodaje da svaki pojedinac u Srbiji, ako misli da mu je oštećeno zdravlje zbog primene lekova ili vakcina, ima pravo da zna i da se ispita da li postoji povezanost između primene leka ili vakcina i poremećaja zdravstvenog stanja.

„Ako se ispostavi ta povezanost u svakom individualnom slučaju, onda se preduzimaju odgovarajući pravni koraci. Podsećam i da vakcine, baš kao i svi drugi lekovi, imaju svoja neželjena dejstva, ali je suština da korist od njihove primene bude veća od rizika, u ovom slučaju od obolevanja od kovida“, navodi on.

Dodaje da neželjena dejstva vakcine trebalo bi da budu prihvatljiva za pacijenta.

„Ne manje važna stvar, vakcine protiv kovida su ispitane onoliko koliko je bilo potrebno da dobiju dozvolu za hitnu primenu kod ljudi zbog obuzdavanja pandemije kovida. Sprovođena su klinička ispitivanja na, da tako kažem, malom broju ljudi, ali dovoljnom da se pokaže efikasnost vakcine. Naravno, pre tri godine sam rekao da će se tek u realnom svetu videti njihova efikasnost, a biće prilike, pošto će veliki broj ljudi primiti tu vakcinu, da se uoče i neželjena dejstva, koja su retka i koja nisu mogla da se uoče tokom kliničkih ispitivanja“, priča Stojanović.

Prema njegovim rečima, kad je vakcina AstraZeneka u pitanju uočeno je i vrlo brzo saopšteno pre tri godine, da može izazvati tromboembolijske komplikacije u malom procentu, pre svega, kod osoba ženskog pola, mlađih od 55 godina.

„Upozoravao sam kome da se ne daje vakcina“

„Tada sam upozoravao da su osobe mlađe od 30 godina u malom riziku da obole od teških formi kovida i da bi trebalo da se proceni da li njima davati AstraZeneka vakcinu, s obzirom na to da su uočena retka neželjena dejstva, a istovremeno su im dostupne vakcine drugih proizvođača. Takođe, naveo sam pre tri godine da bi svako, ko je primio AstraZeneku, trebalo da obrati pažnju na simptome koji bi ukazali na trombozu kao što su glavobolja, mučnina, bol u ruci, nozi, neuobičajena poava modrica… Bitno je reći da kovid sam po sebi, takođe, izaziva trombozu. Od tada, odnosno aprila 2021, došlo se do novih podataka koji su publikovani u različitim relevantnim stručnim časopisima. Proizvođači su pokušali da nađu uzročno-posledičnu vezu između primene njihovih vakcina i nekih obolenja. Za AstraZeneku u pitanju su tromboembilisjke komplikacije i određeni neurološki poremećaji, kao što su upala kičmene moždine. To su vrlo retke komplikacije, do oko jedan slučaj na milion doza“, navodi on.

Veza između vakcine i bolesti

Na pitanje Danasa koliko je realno da se utvrdi uzročno – posledična veza između primene vakcina, na primer AstraZeneke pre tri godine, i pogoršanja zdravstvenog stanja, on kaže:

„Najveći broj neželjenih dejstava dešava se u roku od mesec i po dana od primanja vakcine. Kada je AstraZeneka u pitanju, to je u prve tri nedelje od primene prve doze. Ako su tada uočene tromboembolijske komplikacije onda je moguće, ali trebalo bi to i potvrditi, da su te komplikacije nastale posle vakcinisanja, ali pošto se odbace drugi faktori zbog kojih je tromboembolija mogla da nastupi“.

Komentarišući transparentnost u obaveštavanju građana Srbije u vezi sa neželjenim dejstvima vakcina, kao što to rade inostrane agencije za lekove, on kaže da kod nas toga nema.

„Ne znam da li su prijavljena neželjena dejstva“

On ne zna da li su u Srbiji prijavljena neželjena dejstava vakcine protiv kovida i ocenjuje da bi Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) tu trebalo da bude mnogo transparentnija.

„Oni ne bi trebalo da obaveštavaju samo lekare u nekakvim pismima zdravstvenim radnicima o neželjenim dejstvima, već da nađu put do građana, jer se to njih tiče, da im objasne kako da se ponašaju, kome da se obrate ako dođe do ispoljavanja neželjenih dejstava. Tu je odgovornost ALIMS velika, trebalo bi da se ugledamo na druge agencije za lekove. Plasiranjem pravih informacija građanima sprečava se panika i širenje lažnih vesti“, ocenjuje on.

Takođe, Stojanović ne zna da li je bilo ko u Srbiji tužio nekog proizvođača vakcina protiv kovida zbog ispoljavanja neželjenih dejstava i narušavanja zdravlja.

Pisma AstraZeneke zdravstvenim radnicima u Srbiji

Sa druge strane, AstraZeneka obraćala se zdravstvenim radnicima u Srbiji tokom 2021. godine.

U prvom uputstvu za lek u Srbiji, u koje je Danas imao uvid, kada je ta vakcina u pitanju, nije bilo naglašeno da može da izazove tromboembolijske događaje.

U drugom, odnosno pismu zudravstvenim radnicima, od 24. marta 2021. godine, između ostalog, stoji da koristi od primene vakcine AstraZeneka nadmašuju rizike uprkos mogućoj povezanosti sa veoma retkim slučajevima krvnih ugrušaka, uz niske vrednosti trombocita.

Kako se dodaje, pojava tromboze uz trombocitopeniju, u nekim slučajevima praćena krvarenjem, veoma retko je zapažena nakon primene vakcine.

AstraZeneka obaveštava zdravstvene tradnike tom prilikom na koje simptome osobe treba uputiti da odmah zhatraže pomoć lekara nakon primene vakcine.

Tromboza i trombocitopenija

U trećem pismu zdravstvenim radnicima iz 2. juna 2021. godine stoji da je vakcina kontraindikovana kod osoba koje su imale trombozu praćenu trombocitopenijom nakon primene prve doze vakcine.

Između ostalog i da kod osoba kod kojih je dijagnostikovana trombocitopenija u okviru tri nedelje od primene vakcine potrebno je proveriti da li postoje znaci tromboze. Slično tome, kod osoba kod kojih se pojavi tromboza u okviru tri nedelje od primene vakcine, potrebno je proveriti broj trombocita, odnosno da li postoji trombocitopenija.

Podsetimo, 21. februara 2021. predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je na Aerodromu „Nikola Tesla“ prvi kontingent od 150.000 doza vakcina protiv virusa korona proizvođača AstraZeneka.

Vučić je tada, u društvu ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ambasadorke Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud, rekao da naša država, uz UAE, postaje jedina zemlja u svetu koja ima na raspolaganju više od tri vakcine.