Građani Zrenjanina: Smrad iz destilerije je neprihvatljiv

Na skupu su, pred brojnim građanima, prikazani snimci izbacivanja otpadnih voda na njive. Kako je navedeno, u samom Lukićevu problem traje šest godina a od ovog leta građani su peticijom sa više od 700 potpisa, što je pola sela, zatražili da se to zaustavi.

– Način na koji se u fabrikama etanola odlaže otpad na otvorenom, u lagunama, odavno je zabranjen u svetu zbog otrovnih isparenja. U Lukićevu takva laguna postoji a isparenja nisu jedini problem, tu je prisutno i izbacivanje vode na njive a ta voda posle, kada uđe u zemlju, posle cirkuliše. Nemamo ništa protiv da takva fabrika postoji ali ne sme da zagađuje sredinu niti da nam život čini mučnim. Želimo da se taj problem reši – naveo je Dušan Vukotić, ekološki aktivista iz Lukićeva.

On je izrazio sumnju da će izgradnja bioenergane, u najavi, rešiti problem otpadnih voda.

– Mi ne možemo da čekamo, to je neshvatljivo i neverovatno je kako inspekcije i Ministartvo za zaštitu životne sredine ne reaguju i to ne zabrane – naveo je Vukotić.

Otvoren poziv u Vinex

Vlasnik pogona Vinex u Lukićevu, Goran Ilić, rekao je građanima da je svestan neprijatnih mirisa.

-Tačno je da se naša firma bavi proizvodnjom etil alkohola iz kukuruza, nikakvi otrovi se tu ne proizvode, a koristi se za zdravstvo. Nus proizvod se cedi i jedu ga krave. Studija opravdanosti postoji a u njoj stoji da nus proizvodi može da se koristi za zemljište koje nije organski đubreno. Što se tiče tvrdnji da ja odbijam razgovor sa građanima to nije tačno, jer sam spreman da razgovaram a samo me je mesna zajednica kontaktirala i jedan od vas, koji nije došao. U svakom momentu možete da me potražite i dođete u firmu. Kada je reč o bioelektrani, ulažemo 4,5 miliona evra i ona će rešiti problem mirisa. Ako vam to nije o.k. onda ne znam šta je o.k. U celoj Evropi i svetu, organski otpad se prerađuje razlaganjem i ostatak toga je digestat, i jedan i drugi idu na poljoprivredne površine. Došao sam iz unutrašnjosti Srbije u Lukićevo jer nisam imao mogućnost da gajim kukuruz, da raspolažem velikim poljoprivrednim površinama i farmom. U jednoj stvari ću se sa vama složiti, to je neprijatan miris naročito leti. To će rešiti biolelektrana. Nemojte se šaliti i dovoditi u pitanje da će to biti izgrađeno. Dođite da vidite dokle su radovi odmakli, ja vas pozivam da vidite šta radimo da rešimo problem, za koji sam svestan da postoji – rekao je Goran Ilić.

Isparenja guše ljude

Smeta nam, guši nas, štipa za oči, zatvaramo prozore, opisuju meštani Lukićeva ispranja na koja se žale.

-Vi ne možete da merite tu koncentraciju ali imate posledice kod ljudi a kod hroničnih bolesnika pogoršanje situacije. Meštani Lukićeva su strpljivi, žele na legalan način da reše problem. A problem je veliki, sa zdravstvenog stannovišta ozbiljan, da bi se ignorisao – naveo je dr Tomislav Stevanović.

Probleme sa zdravljem navode mnogi u Lukićevu, kažu da je najteže sa decom.

– Moj sin ima problem sa disanjem, a kada se nesnosna usparenja ne može jutro da dočeka bez pumpice. To mi je dovoljan parametar koji mi pokazuje o čemu se tu radi – kaže Milan Milanović.

Prema rečima Jadranke Mijatović, leti je nesnosno jer isparenja teraju ljudi u kuće, gde se zatvaraju prozori.

-Moj sin je asmatičar i naprimao se kortikosterioda ali ovde je reč o svoj deci sela. Njima treba zdrav i čist vazduh i voda. Svima nam to treba. Ko će odgovarati za sve ovo što se dešava, što smo bolesni. Smrad je strašan ali šta ćemos a vodom ako se zagadi, to se ne može rešiti – kaže Jadranka Mijatović.

Sprorna laguna

Prema trvdnjama meštana, svakoga dana iz pogona destilerije izruči se u lagunu 100.000 litara otrovnog otpada. Njih zanima odgovor struke – gde otpadne vode završavaju, koliko zagađuju njive i atar i kako sve to zaustaviti.

-Vineksova laguna je sačinjena samo od četiri do pet metara izdignutog zemljanog nasipa, tako da se sva masa otpadnih voda nalazi iznad nivoa tla. U slučaju nekog većeg nevremena, velikih kiša, moglo bi doći do popuštanja tog nasipa, a sav otrovni tečni sadržaj iz lagune, otprilike oko 50.000 kubnih metara kontaminata, sjurio bi se u selo i kuće meštana. Kakve bi to strašne posledice imalo po stanovnike sela, nije teško pretpostaviti – kaže Dušan Vukotić.

Pisali svima

Zbog problema sa smradom meštani Lukićeva obratili su se Narodnoj skupštini RS, Odboru za zdravlje i porodicu i Odboru za zaštritu životne sredine, republičkim, pokrajinskim inspekcijama, gradskoj administraciji u Zrenjaninu i mesnoj zajednici. Odgvorili su im do sada samo iz pokrajine i grada Zrenjanina.

-Tokom juna 2015. operater je na osnovu Studije izvodljivosti za „Farmu krava sa destilerijom“ sproveo namensko merenje i kontrolu ambijentalnog vazduha u zoni uticaja, merenjem koncentracije amonijaka, vodonik sulfida i toluena. Zaključeno je da izmerene koncentracije tih parametara ne prelaze propisane granične vrednosti. U oblasti upravljanja otpadnim vodama, inspekcija nije nadležna –odgovoreno je građanima.

U oktobru su stigli odgovori vezani za ozakonjenje objekata, a u dokumetu Gradske uprave navodi se da su svi objekti Vinexa u Lukićevu ozakonjeni 2016. godine. Navodi se i da je Studija uticaja na žvotnu sredinu urađena još 2013. godine. Na tribini u Zrenjaninu republička inspektorka navela je nadležnosti i kome je sve dokumentacija o Lukićevu dostavljena.

Da rešimo problem

-Ugostili smo vas jer i mi imamo problem sa neprijatnim mirisima iz kafilerije. Ne bežimo od problema i zato smo pozvali vlasnika iz Vinexa i kafilerije, da čujemo iz prve ruke od njih kako rešavaju problem na koje se građani žale – naveo je pomoćnik zrenjaninskog gradonačelnika Duško Radišić.

Sa druge strane, Zrenjaninski socijalni forum zatražio je da nadležni državni organi odmah ispitaju žalbe meštana Lukićeva i preduzmu sve neophodne mere na koje su po Ustavu i zakonima obavezni. Ako neki privredni akter svojim poslovanjem na bilo koji način nanosi štetu zajednici u kojoj deluje, država i drugi organi javne vlasti su dužni da ga u tome spreče. Profit ne sme biti iznad ljudi.

Prema članu 74. Ustava Republike Srbije -“Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“

Još vesti iz ovog grada

Stanovnici Čente protestovali zbog ukidanja autobuskih linija, najavljena potpuna blokada saobraćaja

Uhapšen jer nije pomogao pešaku povređenom u saobraćajnoj nesreći

Radnik Linglonga pretio samoubistvom zbog neisplaćenih plata

U Zrenjaninu otvoreno gradilište autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad