Građanima zbog ujeda pasa na račun „leglo“ pet milijardi dinara, ali nisu svi dobili jednaku odštetu

Uprkos činjenici da iz godine u godinu postoji veliki broj odštetnih zahteva (u ovom periodu bilo ih je oko 68.000), te da se isplaćuje značajan novac, a bezbednost građana biva ugrožena, određene lokalne samouprave nisu imale ni prihvatilišta za napuštene životinje, ni odsek koji se bavi zoohigijenom a nije postojala ni odgovarajuća kontrola postupanja vlasnika.

Ovo su neki od nalaza koji se mogu pročitati u izveštaju Državne revizorske institucije a koji se odnose na pitanje koliko se efikasno rešava problem napuštenih životinja.

Sudeći po ovom izveštaju odgovor bi bio veoma malo, što je i stav pojedinih udruženja koja se bave zaštitom životinja.

Kako za Danas kaže Milena Brkljačić, iz Udruženja SPANS iz Novog Sada, da bi se rešio problem napuštenih životinja prvo bi trebalo da znamo koliko je ih je, što nije slučaj.

– Ovo je jedan dugoročan problem koji se godinama ne rešava – navodi sagovornica Danasa.

Komentarišući sumu koja je izdvojena na ime odštete Brkljačić kaže da je pitanje da li je realna.

– Pokazalo se da pojedinci lažiraju ujede kako bi uzimali novac. Imali smo primere da čak čitave porodice prijavljuju ujede pasa. Takođe, visina odštete zavisi od toga koliko je imućna lokalna samouprava pa se u bogatijim gradovima, dodeljuju veći iznosi – kaže Brkljačić.

U slučaju kada pas lutalica ujede građanina, odštetu bi trebalo da plati lokalna samouprava.

Brkljačić međutim navodi i da je pitanje koliko je ujeda za koje je dodeljena ukupna cifra od pet milijardi zapravo poteklo od pasa lutalica a koliko od vlasničkih pasa koje su neodgovorni vlasnici pustili da slobodno šetaju ulicama.

Zakon o dobrobiti životinja, čije poštovanje treba da prate veterinarski inspektori, inače propisuje niz stvari koje bi odgovoran vlasnik psa morao da poštuje. Uz to kako navodi DRI lokalna samouprava propisuje način izvođenja pasa i mačaka na javne površine i vrši nadzor na tim propsima.

Brkljačić međutim ističe da nikakva kontrola ne postoji a ni sistem kažnjavanja.

To isto konstatuje i DRI, navodeći da 70 odsto jedinica lokalne samouprave nije izreklo nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, niti preduzelo aktivnosti na razvijanju svesti građana o odgovornom vlasništvu. Još 18 odsto izreklo je manje od deset kazni, što govori o nedovoljnom sistemu kontrole.

Pored lokalnih samouprava, veterinarski inspektori bi takođe trebalo da kontrolišu ponašanje vlasnika. Koliko je kontrola bilo u prethodnom periodu nismo saznali pošto na pitanja Danasa nisu odgovorili iz Uprave za veterinu.

Veterinar Vladimir Terzin, vlasnik veterinarske ambulante u Beogradu i nekadašnji pomoćnik gradskog sekretara za komunalne poslove za sektor zoohigijene, kaže da problem napuštenih životinja možemo rešiti ali da to zahteva i veću kontrolu ali i izmene zakona.

– Sprovođenje Zakona o dobrobiti životinja u nadležnosti je veterinarske inspekcije. Kada sam ja bio pomoćnik sekretara za komunalne poslove, postojalo je oko 380 veterinarskih inspektora koji su bili zaduženi za sve od prodavnica hrane preko pijace do uvoza i izvoza mesa…. Oni prosto nisu mogli da stignu da se bave svojim poslom. Zato je potrebno primiti duplo više veterinarskih inspektora nego što ih ima. I uz to treba odrediti grupu inspektora u svakoj LS koja će kontrolisati samo dobrobit životinja. Taj vid kontrole se mora pojačati jer ne postoji drugi način. Ali se mora pojačati u ljudstvu, kaže Terzin.

On ističe da je veliki broj napuštenih životinja na ulicama posledica i činjenice da vlasnici ne kontrolišu uparivanje svojih ljubimaca.

– Procene su da od 100 pasa koji se rode na ulici, njih 92-93 ne doživi godinu dana. Psi koje vidimo na ulici su oni koji su preživeli ali i njih ima jako mnogo zato što ljudi ne kontrolišu svoje pse i stalno se dešavaju neželjena uparivanja. Verujem da treba izmeniti zakon tako da svaki vlasnik psa, koji nije odgajivač, ima obavezu da steriliše psa ili ako ne želi, da plaća porez kao odgajivač. Siguran sam da bismo onda mnogo ređe dolazili u situaciju da ljudi ostavljaju na ulici štence – kaže sagovornik Danasa.

Osvrćući se na podatak o pet milijardi dinara plaćene odštete, on kaže da se radi o kompleksnom problemu i da treba napraviti razliku šta su zaista ujedi pasa a šta su zloupotrebe.

– Svojevremeno sam bio osnivač komisije za naknadu štete nanete od strane napuštenih pasa za grad Beograd. Naknade koje je pre toga dosuđivao sud bile su frapantne. Dešavalo se da sud bez preteranih dokaza donese rešenja da je osobu ujeo napušteni pas i da na ime odštete grad treba da plati i do deset hiljada evra. A onda su pojedinci to zloupotrebljavali pa ogrebotine koje su ko zna kako zaradili prijavljivali kao ujed psa – kaže Terzin.

U kojim situacijama napada pas?

Odgovarajući na pitanje Danasa u kojim situacijama pas može da ujede, veterinar Vladimir Terzin kaže da treba znati da je za psa ujedanje prirodna stvar i da ne postoji pas koji pod određenim okolnostima neće da ujede… “To što pas ujeda je prirodna stvar ako se oseti ugroženim, ako ste mu naneli neki bol, ako se prepadne, ako u okolini postoji ženka pa postoji agresivnost parenja ili agresivnost u okviru čopora kada se okupi više pasa kada brane svoju teritoriju… Sve su to međutim veoma komplikovane teme koje zahtevaju detaljnija naučna objašnjenja“.  Istovremeno, Milena Brkljačić kaže da njeno iskustvo i iskustvo kolega iz rada sa napuštenim životinjama pokazuje da su jako retke situacije kada napušteni psi napadaju i da se uglavnom radi o prilikama kada su povređeni i trpe velike bolove.

Bez kontrole

DRI je anlizirala detaljnije postupanje pet opština. Zanimljivi su primeri Negotina i Priboja. Radi se o opštinama koje nisu imale službu zoohigijene niti prihvatilište za napuštene životinje. Ujedno ovo su opštine koje skoro uopšte nisu kontrolisale ponašanje vlasnika pasa. U peirodu od 2017. do 2020. Opština Priboj nije izrekla nijednu kaznu neodgovornim vlasnicima pasa a opština Negotin jednu u visini od 15,000 dinara. Pri tome opština Priboj je na ime odšteta u ovom periodu isplatila čak 60 miliona dinara, a opština Negotin još više 97 miliona dinara.