Prošlog utorka Vršac je, proslavljajući Dan oslobođenja, bio još jednom mesto šahovskog okupljanja jer je u samom centru grada otkriven spomenik prvom srpskom šahovskom velemajstoru Bori Kostiću. Tako se u listu velikana ovoga grada pored Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Vaska Pope upisao i jedan šahista! Divan bronzani spomenik na čijem mermernom postamentu piše „Gens una sumus“ podsećanje je na jednog čoveka koji nije bio samo građanin Vršca već zaista celog sveta.
Prošlog utorka Vršac je, proslavljajući Dan oslobođenja, bio još jednom mesto šahovskog okupljanja jer je u samom centru grada otkriven spomenik prvom srpskom šahovskom velemajstoru Bori Kostiću. Tako se u listu velikana ovoga grada pored Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Vaska Pope upisao i jedan šahista! Divan bronzani spomenik na čijem mermernom postamentu piše „Gens una sumus“ podsećanje je na jednog čoveka koji nije bio samo građanin Vršca već zaista celog sveta.
Bora Kostić je bio jedan od najvećih globtrotera kojeg je ova zemlja imala! On se prosto šetao Zemljinom kuglom : od Aljaske, do Ognjene Zemlje, kroz pustinje i prašume Azije i Afrike. družeći se sa krunisanim glavama ali i običnim urođenicima. Postoji i anegdota kako je odigrao jednu partiju šaha na samom polutaru, koji je prolazio kroz sredinu šahovske table, pa se tako Kostić našao na severnoj hemisferi
Zemljine kugle, a njegov protivnik na južnoj.
Bora Kostić je rođen u Vršcu 24. februara 1887. (umro u Beogradu 3.11.1963). Po završetku Orijentalne akademije ( u rangu više ekonomske škole) u Budimpešti, Bora je prihvatio ponudu jedne fabrike trikotaže iz Minhena da bude njen predstavnik u Kelnu. Tako je mogao da putuje po celoj Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i severnoj Francuskoj. Ta putovanja su mu omogućila da dođe u vezu sa mnogim evropskim šahistima. Prvo se ogledao u meču sa Vijardom, prvakom Rajnske oblasti koga je pobedio sa 5:0 !
Još značajniji uspeh je postigao 1911. godine kada je u Nemačku došao čuveni američki šampion Frenk Maršal. od 4 partije meča Bora je dobio dve i dve remizirao! To mu je posle donelo pozive za mnoge međunarodne turnire. U Stokholmu je 1913. godine nadmoćno osvojio prvo mesto i postao šampion Skandinavije. Svojom inventivnom igrom oduševio je publiku, a među posmatračima se našao i jedan argentinski ministar koji se službeno nalazio u Švedskoj. Ponudio je Kostiću da dođe u Argentinu i postane nastavnik šaha među pitomcima Vojne akademije u Buenos Airesu!
Ponuda je bila primamljiva i tako je počelo prvo Borino putovanje oko sveta. Pošto je u Evropi izbio Prvi svetski rat i Bora odluči da iz Argentine ode u Ameriku, a u svoj Vršac se vratio tek posle pet godina. Ali tu nije mogao mnogo da miruje. Putovanja su mu već ušla u krv i on se 1924. godine odluči za novi put oko sveta. Pošao je na kontinent na koji još nije stupila noga nekog šahovskog velemajstora : u Australiji i Novom Zelandu za 6 meseci je odigrao 1500 partija od kojih je izgubio samo 24! Iz Australije i Novog Zelanda doputovao je u Afriku. Tu je lako pobedio tadašnjeg šampiona Južne Afrike dr Bildena, a onda se uputio u Keniju gde se pridružio jednoj ekspediciji koja je pošla u lov na tigrove!! Napuštajući Afriku otišao je u Indiju gde je bio gost maharadže od Patiale. Obišao je ceo Kašmir, nije propustio da poseti i Tibet i sretne se sa Dalaj Lamom. Sledeće etape su bile Singapur, Indonezija, Kina , Hongkong, Japan… U Singapuru je ostavio nezaboravan utisak i u Singapurskoj šahovskoj akademiji se i danas čuvaju isečci iz „Straits Times“ i „Malaya tribune“ o Kostićevom gostovanju od 9.- 14. oktobra 1925. godine. Naročito je bila impresivna „slepa“ simultanka na 6 tabli u kojoj je Bora dobio svih 6 partija.
Publika se ćudila kako je moguće da neko ko ne gleda na tablu dobije svu šestoricu koji su gledali!
Nakon svoje posete Kavkazu, otišao je u Iran gde je u Teheranu i nekim drugim mestima odigrao nekoliko simultanki. Zatim je na red došla Turska (gde je, kažu, odigrao jednu partiju šaha sa Kemalom Ataturkom).
U Americi je imao neobičan doživljaj: igrajući često sa Kapablankom jednog dana ga ovaj upita:
– Da li biste se prihvatili da podučavate šahu jednog mog učenika jer ja moram uskoro da otputujem na Kubu?!
Kostić se rado prihvati toga, a onda se ispostavilo da je taj „učenik“ bio najslavniji tenor toga doba Enriko Karuzo! Od tada je u „Metropoliten Operi“ jedno mesto u loži uvek bilo rezervisano za Boru Kostića!
Da otkrivanje spomenika u Vršcu nije bio događaj lokalnog karaktera najbolje govori činjenica da su njemu prisustvovali i diplomatski predstavnici raznih zemalja. Prisutni su bili ambasadori Rusije, Belorusije, Indonezije, zamenici ambasadora Indije, Mađarske, Hrvatske, generalni konzul Rumunije u Vršcu. ali i šahovski veterani Gligorić, Matanović, Matulović, Karaklajić, prof. dr Mihailo Marković i drugi. Spomenik su otkrili predsednik opštine Jovica Zakula koji je tom prilikom rekao: „Odužujemo se velikanu našeg šaha, a istovremeno obavezujemo dolazeće generacije da po svetu pronose slavu svoga grada i zemlje!“i velemajstor Svetozar Gligorić koji je ujedno evocirao svoje uspomene na druženje sa Borom Kostićem.
U ime Šahovskog saveza Srbije, venac na novootvoreni spomenik je položio Borivoje Žarić, a duša celog projekta prof. Milorad Kapelan je najavio da će spomenik biti osveštan 3. novembra – na dan Kostićeve smrti ( 1963) Na platou ispred samog spomenika nalazi se kamena šahovska tabla sa velikim figurama tako da će posetioci ovog parka možda ponekad odigrati neku partiju!
U svakom slučaju na platnu kojim je spomenik bio pokriven bili su naslikani svi potezi partije Milok – Kostić (Keln 1913.) koja je u teoriji poznata kao Kostićeva minijatura i nalazi se u svim udžbenicima sveta: 1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 Sd4 4. Se5? Dg5 5. Sf7? Dg2 6. Tf1 De4 7. Le2
Mat u prvom potezu!
U nekim kasnijim partijama, da bi izbegli ovu katastrofu beli su žrtvovali figuru tražeći šansu u napadu na crnog kralja: 1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 Sd4 pa ako beli ipak uzme pešaka 4. Se5 onda posle 4… Dg5 može da se proba 5. Lf7 Ke7 (5… Kd8 6. O-O De5 7. c3 Sc6 8. d4 De4 9. Te1) 6. O-O De5 7. Lg8 Tg8 8. c3 uz kasnije f4 itd. U svakom slučaju u ovu avanturu se mogu upustiti samo igrači jakih živaca. Ali da pogledamo i jednu partiju koja je štampana na vrlo ukusnom posteru sa likom Bore Kostića :
Škotski gambit
Kostić – R. Ilja, Buenos Aires 1913.
1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. d4 ed4 4. Lc4 Lc5 5. O-O d6 6. c3 Lg4 7. Db3 Lf3 8. Lf7 Kf8 9. gf3 Se5 10. cd4 Ld4 11. Lg8 Tg8 12. f4 Sg4 13. Dg3 Sf6 14. e5! de5 15. fe5 De7 16. Sc3!! Le5 17. Lf4 Sh5 18. Le5!! Sg3 19. fg3 Ke8 20. Tae1 Kd7 21. Ld4 Db4 22. Tf7 Kc8 23. Tc7 Kd8 24. Le3 Db2 25. Tc5! Te8 26. Td1 Ke7 27. Lc1!! i crna dama je uhvaćena na sred table, bilo gde da se pomeri dobiće šah-šeh!
Beli vuČe i dobija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
