Foto: D. ErakovićNakon Gradskog trga, funkcionalnog i po meri građana, Šabac je dobio novi, Vinaverov trg.
Kao i u prethodnom slučaju u osnovi korišćen je najjeftiniji, a ujedno i trajni i kvalitetni građevinski materijal – beton, sa pergolama od drveta obojenih u crveno.
Na ovaj način Vinaver u Šapcu dobija prostor kakav zaslužuje – prostor okupljanja, zadržavanja, promišljanja; prostor modernosti, ispunjen simbolikom i dinamikom, izbačen iz ravnoteže i sa dozom humora.
Na mestu gde je nekad bilo pešačko ostrvo, a okolo vozila neumoljivo jurila, nikla je oaza za građane.
Mlada šabačka arhitektinja Milena Zindović pošla je od značaja i dela velikog šabačkog književnika i najevropskijeg srpskog intelektualca Stanislava Vinavera.
Kao kruna tog stvaralaštva izabrala je priču“Gromobran svemira.
– Ovom kratkom pričom Stanislav Vinaver utopijskim, naučno-fantastičnim motivima izražava nezadovoljstvo stanjem u svetu posle Velikog rata i snažnu potrebu za promenom. Ali kada ga danas čitamo, čini nam se da Vinaver opisuje i naša savremena urbana okruženja, gotovo 100 godina kasnije. Zelenu zemlju popločali smo kamenom i betonom na kom su nikle kuće. Krećemo se svakodnevno tom površinom u matici svakodnevice, dok iznad nas lebde danas izduvni gasovi, trepćuće neonske reklame i buka gradskog života, ističe Zindović i poručuje da nam je preko potreban odmor na zelenoj površini, na travi i cveću, pod krošnjama drveća.
– Upravo u ovom odnosu simbolike i realnosti, ali i u savremenosti ovog teksta, pronašla sam inspiraciju za oblikovanje novog gradskog prostora u Šapcu. Kao i mnogi javni prostori u evropskim gradovima, usled duge i bogate istorije, i ovaj je višeznačan, ispunjen simbolima različitosti. Nažalost, on je neminovno obeležen i novim tranzicionim vremenima: stihijskom arhitekturom bez vrednosti, predimenzioniranim reklamama i natpisima, prodavnicama jeftine robe i obiljem automobila koji se parkiraju na svaku slobodnu javnu površinu, napominje naša sagovornica.
– Od jedne nedefinisane trokrake kolske raskrsnice, dobili smo novi javni prostor, kao logičan početak (ili završetak) centralnog gradskog jezgra. Odavde se ulazi u centar grada, gde prednost treba da imaju pešaci, gde je potrebno umiriti i usporiti kolski saobraćaj zarad bezbednosti građana.
– Široki trotoari, urbani mobilijar, zelenilo, pored vizuelnog repera koji čini Zorkin soliter, formiraju i programski reper – trg kao javni prostor koji sa sobom nosi različite mogućnosti korišćenja i javnog života, pa i simbolike i memorije, ističe Milena Zindović.
Umesto klasičnog trga sa spomenikom, postavljenim negde u zelenilu, dobijeno je trajno sećanje na Vinavera. I da se građani zapitaju šta to sve znači.
Neminovno je da se u tom prostoru osete važni aspekti Vinaverovog lika i dela: optimizam, modernizam, humor, simbolika.
Za ovaj projekat Milena Zindović dobila je sve pohvale od arhitekte Dragoljuba Bakića, jer je pre svega u službi građana i onome čemu stvarno služe trgovi.
Središte trga oslobođeno popločanja
Središte trga oslobođeno je popločanja – njega će činiti travnati tepih. Po popločanju i dalje „klize kuće i ljudi“, ali sada daleko bezbednije i pristupačnije. A kada se umore od te matice koja ih nosi, odmor mogu potražiti na klupama čiji je dizajn takođe inspirisan Vinaverovim tekstom. U zelenoj površini zasađeno je 15 novih sadnica drveća – njihove krošnje postaće deo trećeg, efemernog sloja trga, uz nove stubove osvetljenja i pergolu. Najvažnije, crvena pergola je ekspresionistički element oblikovanja trga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
