Građevinci iz BiH na skupu EU i SE o svom iskustvu sa trgovinom ljudima: Ovo što se nama desilo može se ponoviti

Ubrzo su se našli u kombijima koji ih je vozio ka beogradskom aerodromu odakle su hvatali let za Baku. Trinaest godina kasnije oni su se ponovo našli u Beogradu, ovoga puta na skupu koji su krajem septembra organizovale Evropska unija i Savet Evrope, kako bi iz prve ruke govorili o iskustvu sa trgovinom ljudima.

– To iskustvo je ostavilo neizbrisiv trag na nama. I dalje imamo osećaj ugroženosti, rekao je Tamindžija okupljenima u hotelu Mona Plaza.

Opisujući početak rada, Seudin Zoletić je naveo da su im odmah po sletanju u Azerbejdžan oduzeti pasoši. Ipak, ni tada nije posumnjao da je žrtva trgovine ljudima.

– Svi smo mi krenuli na put kako bismo poboljšali svoj materijalni status i nije nas pokolebalo to kada su nam oduzeli pasoše. Mislili smo da to tako treba. U početku nisam shvatao šta se dešava, dugo nisam želeo da shvatim da sam žrtva trgovine ljudima, navodi Zoletić.

Po dolasku u Azerbejdžan radnici su raspoređeni na više različitih građevinskih gradilišta. Smeštaj je, kako ga je opisao Zoletić, bio ispod nivoa ljudskog dostojanstva. U kućama sa jednim toaletom i kuhinjom boravilo je i do sto ljudi. Smene su trajale često duže od 24 sata, a životima su im gospodarili menadžeri. Da bi napustili smeštaj bila im je potrebna dozvola menadžera. Isti ti menadžeri naplaćivali su im kazne za svaku pauzu, nenamešten krevet ili odbijanje da se radi prekovremeno. Među radnicima se govorilo o primerima psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Jedan od primera koji je spomenut na skupu je da su radnici nakon 24-časovne smene buđeni u pola noći kako bi bili podvrgnuti alko-testu.

Nada u poboljšanje životnih uslova se brzo pretvorila u noćnu moru iz koje je valjalo pobeći. Kako je naveo Tamindžija, u jednom trenutku ih više nije ni interesovao novac koji im nije isplaćen, samo su želeli da napuste Azerbejdžan. To nisu mogli da učine regularno zbog toga što nisu imali pasoše, tako da su čekali da budu deportovani. Spas je bio u spiskovima za deportaciju.

Jednom kada su se konačno našli u svojoj zemlji, počela je pravna borba. Paralelno su pokretani postupci u Azerbejdžanu i Bosni i Hercegovini protiv svih onih uključenih u ovaj lanac trgovine ljudima. Ubrzo je postalo jasno da istražni organi Azerbejdžana nemaju nameru da odgovorne privedu pravdi. Zbog toga je 33 radnika iz Bosne i Hercegovine podnelo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Sud je prošle godine doneo odluku u korist radnika nalazeći da država Azerbejdžan nije učinila dovoljno da zaštiti radnike i kazni odgovorne. Kao naknadu, određen je iznos od pet hiljada evra po podnosiocu predstavke.
Za Marka Tamindžiju, ovo je predstavljalo Pirovu pobedu.

– Ova presuda se tiče nas 33. U Azerbejdžanu je samo iz Bosne i Hercegovine bilo još 656 ljudi. Nemamo nikakvu informaciju šta se dešava sa istragom u Azerbejdžanu, ne znamo čak ni ko nam je advokat. Što se tiče novca, on još uvek nije isplaćen. Pritom, radi se o ponižavajućem iznosu koji je minoran u odnosu na ono kroz šta smo mi prošli, rekao je Tamindžija.

U Bosni i Hercegovini je pokrenut postupak protiv ljudi iz kompanije SerbAZ koji su posredovali u odlasku radnika u Azerbejdžan. Od 13 okrivljenih, svega njih četiri je nakon šest godina suđenja osuđeno.

Odgovornost, prema mišljenju Seudina Zoletića, ne bi smela da se svede na nekoliko osuđenih.

– Želeo bih da državne institucije povedu više računa o kretanju njihovih radnika. Ovo što se nama desilo može se ponoviti, država mora imati nekakvu kontrolu, naveo je Zoletić.

Tamindžija dodaje da je tokom čitavog toka pravnog postupka izostala podrška države.

– Mi ni danas nemamo adekvatnu pravnu pomoć, ističe on.

Za razliku od Bosne i Hercegovine gde je ipak pokrenut krivični postupak, u Srbiji stvar nije otišla dalje od krivične prijave radnika.

Ništa bolje nije ni u Azerbejdžanu. Kako je pre dve godine u dokumentarnoj emisiji otkrila televizija Al Jazeera, kompanija za koju su radnici iz regiona radili preko fiktivnih preduzeća povezana je sa čelnikom Ministarstva za omladinu i sport Azerbejdžana Azadom Rahimovim. Alovsat Alijev, osnivač nevladine organizacije koji je pokušavao da pomogne radnicima je zbog pretnji bio prinuđen da napusti zemlju.

Telefoni za pomoć žrtvama trgovine ljudima

Policija – 192
Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima – +38163 610 590
ASTRA SOS telefon 011 7850000 ili 0800 101 201
Dežurni telefon organizacije Atina +381 61 63 84 071

Ovaj tekst je kreiran u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, a u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022”. Stavovi koji su u njemu izraženi ni u kom slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope.