Gradom u kolima bez vozača

Zvuči kao naučna fantastika, ali stručnjaci kalifornijskog Stanford univeziteta kažu da će za manje od godinu dana imati automobil spreman da krstari gradskim ulicama – bez vozača. Prošlogodišnji folksvagen pasat, nazvan džunior, najnoviji je Stanfordov takmičar u trci za velike nagrade Agencije za napredne projekte odbrane. Ta agencija je „podružnica“ ministarstva odbrane SAD za istraživanja i razvoj. Trka je zakazana za 3. novembar, a lokacija će biti saopštena u oktobru.
Stanfordov automobil će se takmičiti u trećem i najuzbudljivijem derbiju Agencije, Urbanom izazovu, u kome će automobili roboti voziti u režiranom gradskom okruženju. Najboljem sleduje slava ali i dva miliona dolara. Vozila moraju da se uklope u saobraćaj, prolaze kroz prometne raskrsnice, izbegavaju prepreke i savladaju najtežu od svih veština – odlučivanje ko ima pravo prvenstva prolaza.
– Te automobile vozi veštačka inteligencija – izjavio je Rojtersu Sebastijan Trun, profesor elekrotehnike na Stanfordu, koji je ove sedmice u San Francisku izložio svoje planove za džuniora na godišnjem skupu Američkog udruženja za napredak nauke.
Stanford i Trun nisu bez iskustva. Stanfordov automobil stenli je 2005. godine pobedio u sličnoj trci. Ali, tada se trka vodila u pustinji Nevade.
– Sledeći izazov je voziti tamo gde živimo. Nova generacija robota dokazuje da može bezbedno da krstari bez ljudske pomoći – tvrdi Turn.
Turn kaže da novi projekt može da utre put za budućnost u kojoj će samovozeći automobili učiniti da saobraćaj bude bezbedniji za one koji, kao na primer stariji ljudi, više vole da budu voženi nego da voze:
– Do 2030. godine, morali bismo da budemo sposobni da ovu tehnologiju dovedemo do nivoa sigurne vožnje autoputevima.
Turn veruje da će vojna, borbena, verzija ovih vozila biti na raspolaganju već 2015. godine. Vožnja u gradskom okruženju znači da automobili roboti moraju ne samo da otkriju prepreku već i da je shvate.
– Razumeti svoje okruženje, predvideti šta će sledeće da se desi i reagovati kada nešto krene naopako – to je najveći izazov – kaže Stanfordov istraživač Majk Montemerlo.
Džunior je snabdeven gomilom naprednih senzora, uključujući lasere za određivanje rastojanja koji daju sliku u tri dimenzije, kao i pogledom na okolinu od 360 stepeni. Džuniorov kompjuterski mozak je četiri puta jači nego što je stenli bio 2005. Da bi učinili da automobil „misli,“ desetine studenata, profesora i istrazivača Stanforda je radilo na softveru za savlađivanje vozačkih osobina, kao što su percepcija, kartografija i planiranje.