Nema ni jednog gradonačelnika u Srbiji koji se ne žali najbližim prijateljima da ima previše posla i da mora da radi po ceo dan. Većina često priznaje da su im službe neažurne, spore, neefikasne, nesamostalne…
Gradonačelnike „dave“ mnogi načelnici i direktori javnih preduzeće sa stalnim konsultacijama, politički funkcioneri čekaju instrukcije, pomoćnici ne rade ništa… Kad pogledaš, stvarno im nije lako. Ako se svemu tome dodaju konsultacije sa koalicionim partnerima, podmetanje opozicionih lidera, bezbroj zahteva nevladinih organizacija, stalne svečanosti, godišnjice, slave, priredbe i prijemi na kojima treba održati i prigodne govore, pita se čovek kako oni sve to izdrže i tako svaki dan. Za divljenje, rekao bi neko.
Sa druge strane, svi ti načelnici, direktori i funkcioneri mirno spavaju. Pitali gradonačelnika i rade onako kako im je rekao. Jesu odgovorna lica, ali ne mogu da odgovaraju kad su radili kako im je naloženo. Ima ko da ih „pokriva“ i brani. Zato i ne mrdaju prstom dok ne dobiju instrukcije. Traje to decenijama i prenosi se sa kolena na koleno. Nema odgovornih i tako u krug. Zato nema smenjivanja, ostavki i otkaza, a ni promene i valjanih rezultata.
Šta je tu kokoška, a šta jaje? Svaki put kad se promeni gradonačelnik, obeća kule i gradove, uvodi red, rad i disciplinu, poboljšava rad javnih preduzeća, povećava efikasnost, javnost u radu, bolju kadrovsku politiku… Milina čoveku da sluša. Ali avaj. Uz funkciju gradonačelnik nasleđuje i svu zaostavštinu, kadrove, ustaljeni način rada, neznalice, poltrone, probleme i šeme. Kad sve to nadgradi sa sopstvenom sujetom, željom da od njega sve zavisi i da se za sve pita, ubrzo se ispostavi da je „sve isto, samo njega nema“, a nema ni promena.
Jedina promena bi mogla da bude kada bi gradonačelnici prestali da rade sto stvari dnevno, koje su po pravilu manje važne i uglavnom su tuđi posao, a izabrali sebi jednu ili dve bitne stvari, važne za grad, kojima bi posvetili dovoljno pažnje i truda. Za godinu dana bi svako od njih uradio bar po tri stotine dobrih stvari. Gde bi nam onda bio kraj? Preostalo vreme bi mogli da utroše na kritiku i kažnjavanje onih koji su to zaslužili, radeći svoj posao po sopstvenim odlukama. Sve bi bilo drugačije, a baš to svi želimo, zar ne?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
