Gradovi i ljudi

Prostori evropskog kontinenta su stari gradovi, sa obiljem muzeja i objekata kojima treba udahnuti novi život i dati im podstreka za budućnost. Taj odnos novog i starog je u stvari večita tema u našim životima pa i tema BINA od Communis do komunikacija koja je predstavila deo stvaralaštva savremene portugalske scene, a takođe je pokrenula razmišljanja o našem nasleđu, vezama, zajednicama, gradovima. U kontekstu promovisanja 2018. godine kao Evropske godine kulturnog nasleđa: slavljenje različitosti i bogatstva našeg kulturnog nasleđa BINA festival poziva na razgovore, dijaloge, aktivnosti… Imamo mnogo toga da ispričamo publici i srećni smo što se ove godine otvara priča o jugoslovenskoj arhitekturi u Moma muzeju u Njujorku.

Petak, 11. maj

Lisabon je fantastičan grad koji vas osvaja na tren, lakoćom i vedrinom i naravno ljudima koji su srdačni i zanimljivi. Film Lisabonska priča, muzika i naravno arhitektura me fasciniraju! Proučavali smo portugalsku školu arhitekture i radove svetskih arhitekata kao što su Alvaro Siza, Eduardo Soto đi More, Aries Mateus kao ličnostima koje plene jednostavnošću i posebnošću. Na izložbi Lisabon nastupa su predstavljeni arhitektonski autori i studiji koji su svoje prve značajne radove realizovali upravo u ovoj ključnoj deceniji transformacije – arhitekti koji su oblikovali Lisabon u meri u kojoj je on oblikovao njih. Objekti i enterijeri nastali kao jedinstvena dela ovih arhitekata (Barbas Lopes, Can Ran, Pedro Oliveira, Miguel Marcelino, Arriba Site Specific) predstavljaju scenografije u kojima se odigravaju životne drame Lisabona. Filmska priča prikazuje život između zidova i povezuje autorska dela tako da ona čini okosnicu ove transdisciplinarne izložbe.

Subota, 12. maj

Gradovi nas osvajaju i uvlače predele u svoja predgrađa. Fascinantno je to što je proces nezaustavljiv i pitanja održivosti nas svakodnevno obuzimaju. Da li su zdravi naši gradovi, koliko imamo mogućnosti da povežemo nauku, klimu i prostore budućnosti. Na tren nam deluje čudno, jer smo na pragu 21. veka sa metodama koje sežu u prošlost. Mi se borimo i pokušavamo da zaustavimo vreme i osmislimo nove projekte. Iskustva iz Geteborga i Amsterdama nam ulivaju nadu. Publikacija Volksvlijt 2056 promoviše budućnost grada Amsterdama i ukazuje na nove ekonomske modele izgradnje gradova kroz otvorene dijaloge i mapiranja cele metropolitske oblasti grada oko budućih sadržaja koje bi stanovnici koristili za svoje potrebe. Naša iskustva povezujemo sa 26 zemalja na platformama Budućnost arhitekture i Gradovi deljenja uz pomoć Deska Kreativne Evrope.

Nedelja, 13. maj

Vikendom šetam s porodicom a sada s građanima u sklopu Bininih šetnji. Izabrali smo trasu Beogradskih amfiteatara zbog toga što predstavljaju centralne prostore za razvoj komunikacija. Uvek su me oduševljavali amfiteatri kao specifične forme u prostoru i kao neverovatni prostori koji su tako formirani da pospešuju prostiranje zvuka. A posle smo otišli u poslastičarnicu na kesten pire. Najbolji je u Sremskoj. Avalski toranj je divan, mali izlet putem prema Banjici kroz brutalističke primere stambene arhitekture i spojem sa prirodnim parkovima. Sam toranj  je mnogo lep i atraktivan kao i konstruktivno zanimljiv kao delo tima arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janića i konstruktora Milana Krstića, koje nas povezuje sa snažnim simbolima grada Beograda. U grupnim obilascima je sve mnogo zanimljivije – duhovitije,  a na lak način se spoznaju značajni objekti, urbanističke celine Beograda, remek-dela modernog pokreta – Muzej savremenih umetnosti u Beogradu, Muzej u Šumaricama (Kragujevac), Zrenjanin.

Ponedeljak, 14. maj

Pored sveprisutne ekonomske krize, Ledine je naselje koje je podnelo veliki teret naglog porasta stanovnika kao posledicu kako ekonomskih okolnosti, tako i migracija izazvanih ratovima devedesetih godina. Istovremeno ovakvi primeri se sreću u svim velikim evropskim gradovima i oni će sigurno biti prisutni kao posledica društvenih i političkih kretanja i u budućnosti. Kroz niz radionica želimo da preispitamo mogućnosti brzog, ali profesionalnog i lokalno osvešćenog prostornog rešenja koje će stvoriti ili bar naznačiti mogućnost kvalitetnijeg i humanijeg korišćenja javnog prostora. Prostornim intervencijama BUS STOP će se remodelovati autobuska stajališta a tome će prethoditi serije radionica i uključivanje građana i svih zainteresovanih u kreiranje prostora i šireg okruženja kao i budući razvoj projekta Urbanog čvorišta 2 – formiranje školskog amfiteatara.

Utorak, 15. maj

Mene su iznenadila razmišljanja jer ja nikad nisam mislila o povezivanju gradova u Srbiji. Šta je to što delimo? Grad u arhitekturi arhitektura u gradu Zrenjanina je izložba koja je bila inspirisana temom Rem Kolhasa na Bijenalu arhitekture u Veneciji (2014) Fundamenti i segment „Apsorbovanje modernosti“ je otvorio temu internacionalizacije i učešće lokalnih karaktera u arhitekturi. Šta je to što nam  nedostaje i kako je moguće izgraditi nacionalni stil uz korišćenje savremenih i umetničkih alata? Od arhitekture arh. Đorđa Tabakovića i arh. Dragiše Brašovana do arhitektonskog izraza „AGM“ grupe, sa arh. Marjanom Đulincem na čelu, stvara se utisak da, bez obzira na malu sredinu ili periferni položaj u odnosu na velike centre, arhitektura grada nije ostala imuna, ali ni neopredeljena za moderno stvaralaštvo sa primenom lokalnih obeležja.

Sreda, 16. maj

Oduševilo me je kako su učesnici radionice iz Bratislave videli prostor Bezistana. Okupljeni oko beogradskih priča i rekonstrukcije Bezistana na Terazijama, otvorenim i natkrivenim prostorom oni  vide taj prostor na drugačiji način. Pet timova  je predstavilo divne ideje, potpuno sam uživala slušajući i posmatrajući njihove predloge. Bezistan vide kao prostor svetlosti, vode i zelenila; kao biblioteku otvorenu za javnost; kao veliki amfiteatar za sedenje i razgovor; izložbeni prostor i galeriju; topografiju grada Beograda su transformisali i planirali materijalima na kojima je moguće igrati se, odmarati i sl. Kasnije smo obišli Muzej savremenih umetnosti koji je uspešno rekonstruisan i koji je izveden sa puno pažnje, truda i vrhunskog umeća. Ne mogu da se otmem utisku da je na tom potezu bilo planirano više različitih muzeja kao i Muzej revolucije koji nije realizovan. Ambijent parka sa skulpturama i pogled na reku i okolinu je fantastičan. Čula sam da je večeras promocija knjige „Magi kao da je bila nekad“ o talentovanoj muzičarki i arhitektkinji tragične sudbine. Ona je govorila o spoju muzike i arhitekture koja je bila neverovatno talentovana i osvajala je prestižne nagrade u arhitekturi.

Četvrtak, 17. maj

Počinje novi dan. Čeka me velika promocija izložbe Ivan Antić – Arhitektonično (1923-2005). Čitam katalog u kome su Dijana Marić i Igor Marić izdvojili najvažnije citate Ivana Antića:

„Kao arhitekta odrastao u Beogradu, koji poznajem i volim, jednostavno sam znao šta kom delu grada vizuelno najviše odgovara.“

„Ja sam odrastao i doškolovao se pored tih ljudi sa znanjem i karakterom. Oni su odredili moj odnos prema projektantskom poslu. Jednostavno rečeno imao sam put šegrta, kalfe do majstora. Docnije sam radio u društvu mnogih inženjera koji su bili prva imena naše konstrukcije: Milan Krstić, Petar Damjanović, Drašković, Jerotijević, Balgač, sve su to vrhunski stručnjaci i izuzetne ličnosti. Uz njih sam učio o konstrukciji, njenom smislu i logici, što je za mene u arhitekturi postalo veoma važno.“

„Verovatno je da bih u nekom drugom gradu ili još bolje u nekoj drugoj zemlji drugačije radio. Dužnost je nas arhitekata da napravimo zgradu koja neće štrčati u ambijentu, koja će biti lepa, koja će uz sve to da sadrži meru, podsvesnu dozu ugrađenih normi i ljubav prema gradu u kome ste rođeni i gde ste odrasli.“

„Da bi jedna ideja materijalizovana kroz arhitektonski objekat uspela počevši od projektovanja a potom izvođenja do kraja, nije dovoljan samo arhitekta, veoma je važan investitor, jer sastavni deo etike je i vaš odnos prema ljudima koji učestvuju u procesu projektovanja. Vaspitan sam da poštujem tuđu ličnost, pa prema tome i saradnike i investitore koji su svojim radom i razumevanjem postali integralni deo vašeg projekta i morate da ih poštujete.“

Smatram da je znanje najvažnije u životu i ta me ideja o učenju zaokuplja svakim danom!

Autorka je arhitektkinja, direktorka BINA