Gradovi pripadaju građanima

Domaći predstavnici i organizatori skupa, u Beogradskom centru za kulturnu dekontaminaciju, su Inicijativa Ne davimo Beograd i udruženje Ko gradi grad. Ovaj evropski front lokalnih pokreta nastao je 2013. godine iz potrebe za povezivanjem u borbi protiv društvene segregacije, komercijalizacije stanovanja i prinudnih iseljenja. Kao glavni cilj ističu društvene, ekonomske i političke promene koje će omogućiti građanima, sredina u kojima pokreti deluju , dostojanstven i kvalitetan život.

– Evropska akciona koalicija za pravo na stanovanje i grad postoji od 2013. i okuplja 28 pokreta iz 19 zemalja i ovo je jedan od redovnih sastanaka. Mi na ovakvim sastancima dogovaramo zajedničke aktivnosti i pokušavamo na evropskom nivou da koordinišemo borbe koje vodimo pojedinačno. Iskoristili smo priliku što nam dolazi ovoliko saboraca iz cele Evrope, da organizujemo jedan javni dan gde smo pred zainteresovanim građanima razmenjivali znanja i iskustva u zaustavljanju deložacija. Takođe, razmenili smo i mišljenja na koji način se artikuliše zahtev da niko ne sme da spava na ulici i kako deregulisana ekonomija pogubno utiče na kvalitet života u gradu – izjavio je Marko Aksentijević iz Inicijative Ne davimo Beograd. 

Tribina je bila podeljena u dve celine. Prvi deo otvoren je predavanjem sociologa Manuela Albersa sa belgijskog  Univerziteta Leven, na temu finansijalizacije stanovanja, odnosno posledica koje ona povlači sa sobom. Drugi deo obeležio je panel sa predstavnicima različitih pokreta koji su predstavili konkretne probleme sa kojima se suočavaju u svojim gradovima, kao i načine na koje vode borbe za svoje ciljeve.

– Često mislimo “ovo nema nigde, samo kod nas”. To prosto nije tačno. Ova koalicija pokazuje da, živeli u Londonu, Tbilisiju, Stokholmu, Atini ili Beogradu, svi se suočavamo sa time da krupni kapital gazi obične ljude. Ovo organizovanje je nužnost kako na lokalu, tako i na internacionalnom nivou, jer te sile koje utiču na život u gradu i funkcionišu na međunarodnom nivou. Život se odvija na lokalu, nama jeste ta borba najvažnija, ali moramo razumeti da su mehanizmi i sile koje utiču na to što se dešava na lokalu daleko veće i rasprostranjenije, tako da u tom smislu mora postojati koordinacija među ovakvim pokretima – dodao je Aksentijević.

Učesnici panela bili su i članovi udruženja “Radikalna mreža stanovanja” koje broji oko 30 grupa iz Londona, među kojima je i Grenfel akciona grupa koju čine stanari nedavno izgorelog nebodera.

Moderator panela i jedan od organizatora beogradskog sastanka Ana Džokić, iz udruženja Ko gradi grad, istakla je razmenu iskustva kao najveći značaj ovakvih sastanaka.

          – Mi u lokalnim sredinama prepoznajemo neke probleme, za koje ponekad mislimo da su isključivo lokalnog karaktera. Međutim, značaj ovakve koalicije je da se ljudi već nekoliko godina okupljaju i iznose različite inicijative, prepoznaju se sličnosti problema vezano za stanovanje ili nepristupačnost stanovanju na nivou čitave Evrope. Kroz ovakvu međunarodnu saradnju možemo da prepoznamo čak i iste direktne aktere koji se pojavljuju kao što je npr. “Black Stone” kompanija koja se pominjala u slučaju Češke, Grčke ili neki investicioni i “hedž” fondovi koji kupuju dug ljudi, više ne kao pojedinačne dugove, nego kao skup dugova. Tako da je značaj pre svega u razmeni strategija delovanja. Danas smo imali sesiju o tome kako se reaguje na prinudna iseljenja, u čemu su neke grupe dosta aktivne i mobilišu jako veliki broj ljudi. Takva je grupa iz Španije, Platforma za podršku ljudima pogođenih hipotekom, koja ima jako veliku mrežu sa preko 150 podružnica i već razrađene korake kako se deluje u slučaju prinudnog iseljenja – objasnila je Džokić.

Odgovarajući na pitanje da li ovakvi pokreti mogu da dovedu do nekih korenitih društvenih promena u ovakvom sistemu odgovorila je: “Svakako da. Mislim da je ovo jedini način. Očigledno je da u svim sredinama mora da se vrši pritisak odozdo, zato što pravni sistem od EU do lokalnog nivoa pogoduje samo investitorima i profiterima, a nikako običnim ljudima koji će ostati na ulici.”

Koalicija planira i trogodišnju kampanju, radnog naziva “Kampanja protiv finansijalizacije“.  

          – Sve je još uvek u pripremi, sam koncept, kao i koje vrste akcija će se izvoditi, na koji način bismo mogli da delujemo lokalno, ali i na nivou Evrope – rekla je moderatorka panela.

Konferencija, koja traje od 22. juna, internog je karaktera, tako da je samo subota bila otvorena za javnost.

         – Ova konferencija traje do ponedeljka 26. juna, tako da ćemo naredna dva dana iskoristiti za pripremu pomenute kampanje. Na svakom novom sastanku povećava se broj učesnika, tako da će i ovog puta biti prijema novih članova koji su ovde sada samo kao gosti – zaključila je Ana Džokić.