Gradske autobuse vozi sve više penzionera

Dobar deo njih još čeka da se situacija primiri i ambasade odobre vize za zemlje u kojima ih čeka plaćeniji posao.

Male plate, povećane satnice i loša vozila razlozi su zbog kojih naši iskusni vozači odlučuju da isti posao potraže van Srbije. GSP već nekoliko godina zbog toga kuburi sa brojem vozača, a zbog nižih kriterijuma za prijem na posao, autobuse voze penzionisani ili vozači pred penzijom, a često i oni bez ikakvog iskustva.

Ivan Mihajlović iz Saveza ozbiljnih sindikalaca (SOS) GSP, navodi da svake godine iz firme ode po 200 do 300 vozača, za bolje plaćenim poslom u Nemačku, Sloveniju, Slovačku, Hrvatsku ili neku drugu zemlju.

– Vozači su ovde preopterećeni, jer odlukom od pre dve godine radimo osmočasovno radno vreme. Po zakonu bi trebalo da imamo dva slobodna dana, koje nam stalno obećavaju, ali mi i dalje, u svih pet pogona, vozimo šest dana u nedelji, objašnjava Mihajlović.

On dodaje da su zbog stalnog manjka vozača kriterijumi za prijem spušteni, pa autobuse voze ljudi bez ili sa veoma malo iskustva.

– U uslovima je dovoljno da imate dozvolu za C kategoriju, odnosno za vožnju kamiona i nekoliko godina iskustva sa tim. Onda novi vozači idu u privatnu agenciju na obuku za vožnju autobusa, odnosno D kategoriju. Tako, bez dana iskustva, prevoze putnike. Ovako zaposleni vozači imaju ugovor na dve godine sa GSP, a i ako ga prekrše, moraju da plaćaju visoku odštetu, navodi Mihajlović.

Pošto je većina mlađih i iskusnih vozača već otišla ili čeka vize za odlazak iz zemlje, često se prema njegovim rečima, zapošljavaju penzioneri, ili oni koji su pred penzijom.

– Naš zakon omogućava da može kao vozač da radi bilo ko, nezavisno od godina, ukoliko je prošao lekarski pregled. Zato se dešava da za volanom imamo i ljude starije od 70 godina. Samo mi nije jasno kako uspeju da dobiju potvrdu lekara da su u stanju da voze osam sati, pita Mihajlović i dodaje da, zbog niskih plata, nije zanemarljiv ni broj onih koji voze prekovremeno i do deset sati vezano.

Sa osnovicom od 38.000 dinara, napominje Mihajlović, svakom vozaču dobro dođe prekovremeni radi.

– Kada uračunamo regres, topli obrok, prekovremene sate ili noćni rad, može da se izvuče plata do 70.000 dinara. Uz to, vozimo loše autobuse koji se slabo održavaju i kada pogledate sve uslove, ljudi se pitaju za šta rade. Kada se razočaraju, mnogi odu da voze kamione i šlepere po Srbiji, jer i tamo će od poslodavca dobiti dva slobodna dana i platu od oko 1.000 evra. U Nemačkoj se, primera radi, taj rad naplaćuje i do 2.000 evra, napominje Mihajlović.

Prema podacima kojima raspolaže Stranka slobode i pravde (SSP), od ukupno 5.892 zaposlenih u GSP Beograd, svega je 2.927 vozača, dok su ostalo administrativni radnici i majstori.

– To je oko 50 odsto zaposlenih, što je definitivno malo da bi jedno ovakvo gradsko preduzeće funkcionisalo kako treba. Za to je potrebno bar 60 i više procenata vozača u odnosu na druge zaposlene, kaže za Danas Mila Popović iz beogradskog odbora te stranke.

Ona napominje da problem stalnog odliva vozača iz gradskog preduzeća nije nova pojava, a da radnici odlaze jer su nezadovoljni ne samo malim platama, već i stanjem starih autobusa koje voze, ali i onih koje Grad nabavlja kao nove, a za koje se često ispostavi da su loši i nekvalitetni.

– Vozači odlaze zbog generalno loših uslova rada, između ostalog i zbog satnica koje su na nedeljnom nivou velike, a i autobusi su sve lošijeg kvaliteta u poslednje vreme. Ova gradska vlast je kasno krenula da se bavi time i nedovoljne su mere koje je primenila da se sanira šteta kada je problem već eskalirao. Posledica toga su slučajevi poput onog kada je prošle godine vozač od 78 godina uleteo u suprotan smer kod Ade ciganlije. Time je direktno ugrozio živote Beograđana. To se dešava jer nemamo dovoljan broj iskusnih i kvalitetnih vozača, pa se zapošljavaju i penzioneri. Uzrok tome su nemar i nebriga aktuelne vlasti, koja je sada krenula sa stalnim otvorenim konkursom za zapošljavanje, što je dodatno smanjilo kvalitet, kriterijume i uslove konkursa, koji su ranije bili mnogo stroži, navodi naša sagovornica i dodaje da vlast u Beogradu mora da se pozabavi ovim problemom, a da nema drugog načina do poboljšanja uslova rada, smanjenja satnica i povećanja primanja vozača, „da oni ne bi odlazili u Sloveniju, gde je plata 2.000 evra“.

Loš odnos sa poslodavcem

Niske zarade i preopterećenost nisu, kako objašnjava Ivan Mihajlović iz SOS-a GSP isključivi razlog za nezadovoljstvo vozača. Dodatan problem su i loši odnosi sa poslodavcima i ugrožena radnička prava. „U februaru su nam smanjili plate, svaki vozač dobio je u proseku 8.000 dinara manje. Kada smo pitali zašto se to desilo, nismo dobili pravi odgovor, nego objašnjenje da je to zato što je mesec kraći, kaže Mihajlović.

Vujanić: Mi smo pametniji

Profesor Saobraćajnog fakulteta i predsednik Komiteta za bezbednost u saobraćaju Milan Vujanić napominje da svuda u svetu postoji starosno ograničenje, posebno za one koji voze putnike, upravo iz bezbednosnih razloga. „U međunarodnom transportu ne mogu da učestvuju vozači koji pređu neku starosnu granicu, čini mi se da je to 65 godina, a što se tiče prevoza putnika, nisam siguran da može ni posle 60 godine da vozi na zapadu. Mi smo izgleda pametniji od svih njih. Ja nisam za to da se ostavi pojedincu da on odlučuje hoće li ili neće da vozi. Jesam za to da postoji lekarska komisija da to kontroliše, i to da pregledi budu rigorozniji i češći, što su veće godine. Nemoj da pustimo svakog da odluči hoće li da rizikuje svoj život, jer on ne rizikuje samo svoj, već i živote putnika. Ta sva nebezbedna ponašanja u saobraćaju, odnosno moguća, potencijalno opasna, trudimo se da sprečimo zbog toga što se drugima može naneti zlo“, navodi Vujanić.