Gradskim favoritima najbolji poslovi, čak i bez tendera

Taj delikatan posao, vredan 26 miliona dinara, poveren je firmi za izgradnju, obnavljanje i rekonstrukciju građevinskih objekata Koto doo, kojoj je prošle nedelje zabranjen rad na tvrđavi u Novom Brdu, zbog rušenja dela zidova tog spomenika kulture.

Sledeći veliki restauratorski poduhvat koji Grad Beograd pokreće ovog meseca, u okviru izgradnje novog Savskog trga, a za koji je izdvojio oko dva miliona evra bez PDV-a, jeste sređivanje zgrade stare Železničke stanice i njeno pretvaranje u muzej, a i taj posao dodeljen je konzorcijumu u kom je ista firma, ovog puta bez tendera, pisao je nedavno Insajder.

Naime, rekonstrukciju tvrđave na u Novom Brdu prekinuo je Kosovski zavod za zaštitu spomenika, nakon što su građevinske mašine srušile deo fasade tvrđave, preneo je „Koha ditore“. Zavod je utvrdio da je „rušenje zidova bagerima nezakonito i da predstavlja krivično delo“, kao i da je „ozbiljno ugrožena stabilnost tvrđave“, nakon čega je zatražio da Unesko, kao organizacija preko koje je realizovan projekat obnove tvrđave, potpuno prekine saradnju s beogradskom kompanijom, koja je prema stavu kosovskog Ministarstva kulture, nesumnjivo odgovorna za oštećenja.

S druge strane, domaća vlast pokazala je da ima puno poverenje u navedenu firmu, jer je po skraćenoj proceduri konzorcijumu dve firme, Koto i Alp Inženjering, poverila restauraciju stare zgrade beogradske Železničke stanice. Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, republička Direkcija za imovinu je, pozivajući se na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, odlučila da izvođača izabere kroz pregovarački postupak, bez daleko transparentnijeg tendera i javnog nadmetanja. Poziv na pregovore upućen je dvema beogradskim firmama, Koto i Jadran. Druga navedena firma eliminisana je jer navodno nije dostavila svu dokumentaciju, a ugovor je potpisan sa grupom ponuđača Koto i Alp Inženjering, koji su za taj posao tražili oko 293 miliona dinara, naveo je portal Insajder.

Dodatno je intrigantan i podatak da će taj posao, umesto iz gradske kase, biti plaćen novcem iz budžetskih rezervi Republike, koja je odlukom Vlade, pre desetak dana odobrila dodatnih 220 miliona dinara pomoći Gradu, zbog, kako je navedeno, „nastalih nepredviđenih troškova, koji bi mogli dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“.

„Posao rekonstrukcije i restauracije ne može da dobije firma koja nema iskustva sa radom na spomenicima. U Srbiji ih ima nekoliko, ima ih i u inostranstvu i samo takve firme mogu da dobiju takav posao“, rekao je jednom prilikom zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Da li se zaista radi o nepostojanju konkurencije ili je pak Koto miljenik gradskih vlasti, može da ilustruje i podatak da su „hitni“ poslovi, koji se dobijaju po skraćenom postupku, gotovo isključivo rezervisani za tu firmu. Kao i da skoro nema restauratorsko-konzervatorskog posla na zaštićenim kulturnim i istorijskim dobrima, koje je aktuelna vlast poslednjih godina započinjala po prestonici, a da u njemu nije učestvovala ta kompanija. Dokaz povlašćenog položaja i redovne saradnje je i to što su čak i „radovi na održavanju javnih spomenika i spomen obeležja u Beogradu“ uredno navedeni među referencama na sajtu firme. Mnogi od tih projekata naišli su na burne reakcije javnosti, zbog aljkavo i nekvalitetno urađenog posla ili pak nejasnoća i kontroverzi vezanih za same projekte.

Jedan od „hitnih“ poslova, ubrojan u reference te firme je i događaj s početka avgusta, ubrzo nakon seče drveća zbog izgradnje gondole, kada su građani pobesneli zbog bagera koji, bez radnog naloga i na neobeleženom gradilištu, rovari po zidinama Kalemegdana. JKP „Beogradska tvrđava“ rekordno brzo se opravdala detaljnim saopštenjem za javnost o „hitnim radovima zbog oštećenja koja su pretnja za bezbednost građana“. Opet bez tendera, za popravke Zindan kapije i bedema kod Jakšićeve kule, izabran je Koto a od tog posla firma je inkasirala oko 5,5 miliona dinara.

Samo od ugovora u kompleksu Kalemegdana i na samoj tvrđavi, ta firma zaradila je milione, pa se stiče utisak da na tu lokaciju polaže ekskluzivno pravo. Počevši od prošlogodišnje restauracije Spomenika zahvalnosti Francuskoj, za koju su srpska i francuska vlada izdvojile 36 miliona dinara, preko obodnih zidova Barutnog magacina, do godinama odlagane adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje Muzeja savremene umetnosti, koju je radila grupa izvođača, za 654 miliona dinara. Istina, projektni tim je za rešenje muzeja dobio nagradu Gran Pri na prošlogodišnjem Salonu arhitekture, ali to ne garantuje i kvalitet izvođenja radova.

U bogatom odeljku referenci firme Koto su restauracije svih kapija i mostova tvrđave, Sahat i Nebojša kule, bedema, osmatračnica, staza, kao i postavljanje kandelabara na celom utvrđenju. Koto trenutno radi na prvoj fazi sređivanje dela Savskog šetališta, od Velikog stepeništa ka ravelinu Kralj kapije, gde je samo za stepenište, koje je završeno a čiji konačan izgled kao ni tok radova nisu oduševili građane i struku, izdvojeno 14,5 miliona dinara. Sudeći po planovima, prema kojima je za ovu godinu predviđeno uređivanje svih mostova kao i 19.000 kvadrata oštećenih trasa za pešake, kompanija Koto neće oskudevati u poslu, a nadležni u Beogradu su najavili i rekonstrukciju Paviljona Cvijeta Zuzorić.

Ostaje da se vidi kome će taj i naredni ugovori biti dodeljeni, kao i da li će kvalitet i brzina radova, poštovanje autentičnog izgleda zaštićenih dobara i trajnost urađenog, opravdati tako često učešće jedne firme u poslovima koje finansiraju Grad Beograd i ređe Vlada Srbije. Jer firma Koto nije zaobiđena ni kada je ugovaran projekat za koji je vezano najviše kontroverzi a koji je, zbog pritiska domaće i strane stručne i šire javnosti, za sada zaustavljen. Reč je o izgradnji čuvene kalemegdanske gondole, sa ugovorom teškim čak 15 miliona evra ili skoro 1,8 milijardi dinara, a tu sumu bi, ako bi posao bio završen, podelilo četiri izvođača, među kojima je i predmetna beogradska firma.

Firma zvanično prihodovala 113 miliona dinara

Firma Koto d.o.o. posluje od 1992. godine, a prema podacima iz Privrednog registra, od 2012. prijavljena je za delatnost izgradnje stambenih i nestambenih zgrada. U vlasništvu je Zlatana Tomića, koji je i direktor preduzeća, dok je drugi zastupnik Đorđe Tomić. Iako angažovana na velikom broju poslova, firma je u prošloj poslovnoj godini prihodovala 3,1 milijardu dinara, ali je poslovna neto dobit iznosila tek 113 miliona, jer je u stavci rashoda navedeno čak tri milijarde dinara.