Grafiti u (zlo)upotrebi

U svom saopštenju za javnost BDZ je navela da je već jednom bilo ispisivanja neprimerenih poruka i znakova po fasadi zgrade Vakufske kuhinje u Prijepolju, zgradi BKZ i BNV. Ova partija je zatražila da se „nadležni pozabave izlivima šovinizma koji su sadržani u porukama tipa: „Nož, žica, Srebrenica“, „Srbija Srbima“, „Ovo je Raška nikad Sandžak“. Ostavljanje neprimerenih, neretko uvredljivih i ostrašćenih poruka relativno je novija pojava u prijepoljskoj svakodnevici. Do devedesetih godina, ni na jednoj fasadi, niti na bilo kom javnom objektu nije bilo nikakvih poruka, osim bezazlenih imena klinaca iz kvarta.

Prijepolje je od devedesetih godina prošlog veka pa na ovamo u nekoliko navrata pokazalo da je u „kontekstu“, odnosno da prati zbivanja. Istina, najviše žvrljotina obično osvane u jeku izbornih kampanja. Nedostaje tim žvrljotinama duha da bi se mogle podvesti pod – grafit. Tu i tamo bivalo je političkih i navijačkih „spisateljskih“ istupa ali najflagrantniji primer opasnog žvrljatorskog ludila pojedinca ili neke grupe iskazano je u februaru 2008. godine kada je demoliran Beograd u protestima kojima je povod bilo proglašenje kosovske nezavisnosti. Po prijepoljskim zgradam ispisane su tada po prvi put parole koje su izražavale mržnju: „Šiptare na kare“, „LDP ustaše“, „B92 u mrak“. Prijepolje je do tada sasvim solidno odolevalo svakoj vrsti govora mržnje. Onda je najavljena Parada ponosa u Beogradu i neko je u centru grada ispisao „ubi pedera“. Taj javni poziv na linč niko nije prokomentarisao od nadležnih. Potom je uhapšen Ratko Mladić, optužen za najveći zločin nad civilnim stanovništvom posle Drugog svetskog rata, a na zidovima prijepoljskih zgrada osvanulo je nekoliko poruka u kojima se isti proglašava herojem ili se poručuje „Svi smo mi Ratko“. Vrhunac je ispisivanje grafita „Srbija Srbima“ koji svi mogu pročitati jer se nalazi na fasadi najveće osnovne škole u centru grada. Da li se išta preduzima da se pronađu autori ovih ni malo bezazlenih poruka? Tim pre što su mnoge ispisane identičnim sprejem i rukopisom?

Načelnik Policijske uprave Siniša Cvijetić nam je u razgovoru naveo da je policija izlazila na mesto događaja posle prijave dva lica ( reč je o porodičnoj kući i kancelariji BDZ) i da je Osnovni javni tužilac u Prijepolju upoznat sa navedenim ispisivanjem grafita, ali da se u oba slučaja izjasnio da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Cvijetić navodi da je i ranije bilo prijava za ispisivanje grafita različite sadržine i da policija radi na utvrđivanju identiteta počinilaca.

Ovih dana, javnost u Prijepolju je uzburkala konferencija za novinare OO SRS zbog, kako je rečeno „aktuelne medijske hajke na integritet i ličnost profesora Prijepoljske gimnazije Bojana Bogavca , aktivistu SRS, koje vode BDZ i medijski glasnogovornici ove stranke“. Naime, pomenuti su ovog profesora koji predaje likovnu umetnost u srednjim školama naveli kao jednog od autora grafita uvredljive sadržine.

– Paušalni, lažni navodi da stojim iza nekih uličnih škrabotina-grafita koji nemaju umetničko kaligrafski značaj su krajnje neosnovani i imaju za cilj da lažno optuže kako mene, tako i SRS, rekao je Bogavac. On se takođe ogradio od „druge gnusne lažne optužbe“ da u školi „pravi razliku između dece na nacionalnoj osnovi“, nazivajući takve optužbe „pokvarenim i bezobraznim“ i najavljujći tužbu protiv onih koji su ih u medijima plasirali.

Do sada se niko od čelnika lokalne samouprave nije oglasio povodom ovih događaja koji su uzburkali Prijepolje. Istina, svaka se žvrljotina može prekrečiti, ali nije stvar u krečenju već u sve učestalijoj pojavi koja uzima maha i širi se. Prijepoljske zgrade i onako oronule, sada poprimaju slike koje priliče nekim getima iz filmova o delinkventima i opasnim marginalcima.

Fenomen grafiti

O grafitima se počinje govoriti kao o ozbiljnom fenomenu sedamdesetih godina prošlog veka kada su se pojavili u gradovima Amerike. Bili su poklič usmeren prema zaštiti ljudskih i građanskih prava. Kasnije se više usmeravaju na socijalne i političke teme. Procvat doživljavaju sa hip-hop kulturom mladih. Danas u Bronksu (Njujork) postoji i jedini Muzej grafita u svetu.

Inače, širok je raspon grafita – od lucidnosti do najnižeg nivoa trivijalnosti. Nisu uvek izrazi slobode i stvaralaštva. Lako prelaze u nekulturu i vandalizam. Dr Ratko Božović, sociolog kulture, kaže da grafiti kod nas variraju od kičerske prizemnsti do neosporne lucidnosti. Stevan Karanovićpredsednik prvog Grafit udruženja crtača po zidu u Srbji smatra da grafiti mogu biti obične žvrljotine i brljotine, ali i istinski biseri lakoće i nadahnuća. Kako kažu sociolozi, poslednjih godina, grafiti su mahom usmereni na izražavanje stava prema strankama, političkim liderma, a neretko su izraz šovinističke netrpeljivosti prema manjinskim grupama. Tako postaju instrument mržnje i destrukcije. To je načinda mišljenje anonimnih bolesnika, koji su svoje ludilo proglasili za patriotizam, dobije promociju i publicitet.