Granice za Palestinu, demokratija za naftu

Suočen sa sve oštrijim domaćim i spoljnim kritikama zbog „vrludanja i neodlučnosti u podršci arapskom proleću“, Obama je, u podnevnoj poruci naciji (čiji je rejting RTV praćenja bio iznenađujuće visok, imajući u vidu doba dana i temu govora) Obama je nedvosmisleno najavio „novo poglavlje“ u daljem diplomatskom reagovanju SAD na tom terenu. Konkretno: potvrdio je ne samo punu podršku Vašingtona opštenarodnim opozicionim pokretima u Tunisu, Egiptu, Libiji i Siriji – već i onome u Bahreinu, savezničkom emiratu u kome je stacionirana Peta flota američkih pomorskih snaga, u svojstvu kontrolora i garanta strateški izuzetno važnog naftnog koridora u Persijskom zalivu.

Zajednički je imenitelj dosad registrovanih komentara da poruka iz Bele kuće predstavlja prilično jasan nagoveštaj spremnosti Obamine administracije da se, u ime zagarantovanog dotoka neophodne nafte, odstupi od dosadašnje tradicionalne podrške diktaturama na Srednjem istoku. I da se SAD, umesto toga, kako je konstatovao Vašington post, „i u ovom delu sveta, posvete demokratiji i opredeljenosti za ljudska prava“.

– Pred nama je istorijska prilika. Posle svih ovih decenija, kad smo prihvatali situaciju kakva jeste, sad je prilika da svet i u tom regionu bude kakav bi trebalo da bude – rekao je Obama na tu temu. Ali, s druge strane, ne pominjući ni jednom jedinom rečju, u tom svom značajnom govoru, potrebu za eventualnim demokratskim reformama u Saudijskoj Arabiji, čiji je autokratski režim glavni američki snabdevač naftom – i, kao takav, i dalje neprikosnoveni saveznik u tom delu svetu.

Oštrica glavne Obamine kritike (posle niza sankcija koje su u utorak proklamovane iz Vašingtona prema Damasku), bila je u poruci naciji usmerena prema Siriji i tamošnjem neprikosnovenom predsedniku Bašaru Asadu od kojeg je zatraženo da „prihvati tražene reforme ili da se ukloni sa puta“.

– Unazad šest meseci svedoci smo izuzetnih promena na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi. Trg za trgom, grad za gradom, država za državom… Ljudi se dižu na noge i traže svoja osnovna prava. Sirijski narod pokazao je hrabrost tražeći tranziciju ka demokratiji. Predsednik Asad sad ima izbor: on može da se stavi na čelo tog tranzicionog procesa, ili da se skloni sa puta – rekao je Obama u govoru, upriličenom za ovu priliku posebno u Stejt deparmentu i sa sinhronizovanim TV prenosom na arapskom i farsi jeziku.

U delu govora posvećenom nerešenom izraelsko-palestinskom pitanju Barak Obama je (sledeći praksu svoji prethodnika u Beloj kući) takođe postavio parametre željenog mirovnog dogovora:

– SAD smatraju da bi pregovori trebalo da rezultiraju sporazumom dveju država, sa stalnim palestinskim granicama prema Izraelu, Jordanu i Egiptu i stalnom izraelskom granicom sa Palestinom. Granica Izraela i Palestine trebalo bi da bude bazirana na liniji iz 1967, sa međusobnom dogovorenom razmenama, kako bi bezbedne i priznate granice bile uspostavljene između obe zemlje.

Status kvo je neodrživ, zaključio je predsednik tim povodom, što se u prvim ovdašnjim reagovanjima izdvaja kao njegova glavna poruka, imajući u vidu da je do tog obraćanja naciji došlo pred jučerašnji dolazak u Vašington izraelskog premijera Benjamina Netanijahua. Pred posetu uoči koje je Obama za gosta iz Tel Aviva imao javnu dobrodošlicu u vidu izjave da „san o jevrejskoj demokratskoj državi ne može biti ispunjen permanentnom okupacijom“, uz propratnu i ništa manje izraženu javnu frustraciju zbog prepreka koje Palestinci postavljaju na tom željenom putu uz pomoć nekih svojih regionalnih saveznika.

Obamino zalaganje za Palestinu u okviru granica pre bliskoistočnog rata 1967, ovdašnja republikanska opozicija – posebno neki od njenih pretendenata na nominaciju za sledeće predsedničke izbore – odmah je okvalifikovala kao „udarac nožem u leđa jedinom američkom savezniku na Bliskom istoku“. Propagandna kanonada republikanaca, koja je tim povodom krenula u četvrtak popodne, odmah posle prenosa predsednikovog govora, dopunjena je u međuvremenu ponovnom Netanijahuovom izjavom (pred poletanje u Ameriku) o „neprihvatljivosti verifikovanja granica pre junskog rata 1967, jer bi to značilo uspostavljanje palestinske države na račun egzistencije Izraela“.

Preokret u odnosima s Izraelom?

Vašington – Uoči jučerašnje sedme posete izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Beloj kući od kada je Barak Obama postao predsednik, u njihovim odnosima, koji nikada nisu bili topli, nastupa preokret. Po svemu sudeći, piše Njujork tajms, dvojica državnika ne veruju jedan drugom. Obama je rekao pomoćnicima i savetnicima da ne veruje da će Netanijahu ikada biti voljan da napravi velike ustupke koji će dovesti do mirovnog sporazuma.

Netanijahu se žalio na Obamin pristup Izraelu u žučnom telefonskom razgovoru s državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton u četvrtak ujutru, samo nekoliko sati pre nego što je Obama održao govor o američkoj politici prema Bliskom istoku. Netanijahu je burno reagovao na plan američkog predsednika da se granice buduće palestinske države vrate na one od pre 1967.

Naredno iskušenje za američko-izraelske odnose je glasanje u Generalnoj skupštini UN u septembru o proglašenju palestinske države. Prema rečima bliskih saradnika Netanijahua, izraelski premijer nada se da će SAD ne samo staviti veto na proklamaciju države, već i da će svoje evropske saveznike ubediti da ne glasaju. Na jednom od prvih sastanaka Obame i Netanijahua u Izraelu jula 2008, piše Tajms, kada je Obama bio pretendent za predsednika, između njih dvojica uspostavljena je „intelektualna veza“.

Njihov odnos sada je u najboljem slučaju korektan, rekla je Džudit Kuper, direktorka programa za Bliski istok, na Institutu za svetske poslove.

Abraham Foksman, direktor Lige za borbu protiv klevete i Netanijahuov prijatelj, prisetio se da je nakon tog prvog sastanka Netanijahu izašao iz hotela i rekao mu da je impresioniran Obaminim intelektom. Međutim, stvari su krenule nizbrdo ubrzo pošto je Obama preuzeo predsedničku funkciju, posebno kada je zahtevao da Izrael obustavi izgradnju naselja na Zapadnoj obali. Obama je tada doživeo prvo spoljnopolitičko poniženje jer je zbog odbijanja Izraela da sarađuje morao da odustane od svojih zahteva, navodi list.

Problem se dodatno zakomplikovao kada je Netanijahu održao žustar govor pred grupom koja lobira za Izrael u Vašingtonu i objavio da „Jerusalim nije naselje, već njihova prestonica.“ S. D. M.