Granična policija BiH nije uhapsila Andriju Draškovića, za kojim je raspisana Interpolova poternica

Drašković je, prema pisanju sarajevskog portala Žurnal, na teritoriju BiH ušao u junu ove godine preko graničnog prelaza Šepak kod Zvornika, a bh. graničari ga nisu uhapsili iako je Interpolova poternica za njim bila na snazi.

Iz Granične policije BiH u junu su portalu Žurnal rekli da je poternica obustavljena, kao i da Drašković svakako ne bi mogao biti izručen, jer poseduje bh. državljastvo.

Međutim, 1. oktobra je svim policijskim agencijama u BiH prosleđen dokument Interpola u kome se navodi da je dodatnim proverama, posredstvom policije distrikta Brčko, utvrđeno da je poništen upis Andrije Draškovića u matičnu knjigu državljana BiH.

Obzirom na to, navedeno je, Interpolova poternica za Draškovićem je na snazi, a od policijskih agencija u BiH se traži da ga, ako bude lociran, uhapse.

U tekstu se navodi da je Drašković 3. juna na teritoriju BiH prešao sa ličnom kartom Srbije, a Žurnal je objavio i podatke iz baze Granične policije BiH koji to potvrđuju.

Draškovića je tada kontrolisao granični policajac Nermin Latifović.

Prema informacijama koje je tada dobio Žurnal, granični policajci su utvrdili da je za Draškovićem raspisana Interpolova poternica, ali je tada usledio poziv iz centralne Granične policije BiH posle čega je Drašković morao biti pušten da slobodno uđe na teritoriju BiH.

Graničarima je tada saopšteno da je prilikom kontrole u bazi Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka BiH (IDDEEA) utvrđeno da je Drašković bh. državljanin, te da nema potrebe da bude uhapšen, jer, kao državljanin BiH, ne može biti izručen Belgiji.

U bazi IDEEA-e, kako se navodi u tekstu, postoji ime Andrije Draškovića, ali je navedeno da su svi njegovi bh. dokumenti nevažeći.

Osim toga, vlada Brčko distrikta je poništila njegov upis u matičnu knjigu državljana BiH, tako da bi Drašković, da je, prema propisanoj proceduri priveden na Sud BiH, mogao biti izručen belgijskim vlastima.

Sud u Briselu godinama traga za Andrijom Draškovićem zbog ubistva Envera Hadrija, aktiviste za ljudska prava na Kosovu, koji je živio u Belgiji.

Hadri je ubijen 25. februara 1990. godine, kada se zaustavio na semaforu u gradu Sen Žil.

U nekoliko presuda, koje su poništene, navedeno je da je Hadri ubijen jer je štitio interese kosovskih Albanaca.

Ubistvo je, prema nalazima belgijskog pravosuđa, organizovala je tadašnja Državna bezbednost koju je kontrolisao Slobodan Milošević.

Nepravosnažnom presudom Suda u Briselu, Andrija Drašković je u odsustvu osuđen na doživotnu robiju.

Ta presuda je kasnije ukinuta i naloženo je novo suđenje.