Grasi: Politikin zabavnik nije želeo da relativizuje ulogu Ljotića i Zbora

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prvo treba promisliti, gospodine, pre nego što se uradi, napiše nešto. A od izvinjenja ništa lakše, a i nema neke velike asne.

   Poštovanje Redakciji Danasa

2. Čitao sam zabavnik od najranije pladosti, pa do danas. Imam kolekciju Zabavnika od 1939, pa nadalje. Zabavnik me učio tome šta je humanost, šta dobrota. Zabavnik nikada nije bio na strani nacifašizma. Samo jedna stvar iz sramne istorije ljotićevstva. I danas Kragujevčani pamte po zlu ljotićevca Marisava Petrovića, nikakvog znanja i morala, koji je privodio ljude na streljanje 20. i 21. oktobra 1941. Pamti ga po zlu i moja porodica. Trojicu mojih ujaka je upravo taj ljotićevac Marić poterao u Šumarice. Od sad pa nadalje, Zabavnik nikako neću uzeti više u ruke.
   https://www.dw.com/sr/pri%C4%8Da-o-ljoti%C4%87evcu-marisavu/a-41057476

3. uzimali smo PZ i čuvali od 1.1.68.
   onda 92. Zgađen tekstovim tih veselih sunčanih godina Zabavnik prestaje da postoji za mene… (Ko ga želi može da g a otkupi…) Da bih posle od eminetnih ljudi iz srbskog javnog življenja Čitao da PZ nikada nije imao strasnih tekstova… zato je verovatno i ovaj slučaj izmišljen da se naudi jadnim politikinim izdanjima, posle ilustrovane…
   srbijo laku noć!
   sve vrednosti uriniraš! kada posle kragujevca, kraljeva… neguješ naciste u svojoj državi gde će Vam duša?

4. Ima zqbavnik lepih tekstova i dalje samo im taj jedan fašista upropasti što deset čestitih napravi

5. Gospodine Grasi, da si otišao u penziju pre šest meseci – pamtili bi te po dobrim stvarima, po Politikinom zabavniku uz kakvog smo svi odrastali. Sad je kasno, sad ćemo te pamtiti po tome što si omogućio režimu i njegovim profašističkim prikolicama da Politikin zabavnik koriste za podučavanje dece fašizmu. I sad ti ne vredi izvinjavanje, već je gotovo.

6. Tekst je korektan i uravnotežen. Ratna Srbija je jedina zemlja koje nije donela Zakon o Jevrejima. Ratna Srbija je jedina zemlja gde Nemci nisu mogli sami da vrše kontribucije samovoljno. Ratna Srbija nije poslala ni jednog vojnika na ruski front. Ратна Србија је имала више од косова него што га има садашња. Ratna Srbija je spasla na desetine hiljada Srba i Slovenaca. Ratna Srbija je organizovala Dečiji grad gde su siročad mogla da žive i da se školuju. Dedijer u svom Дневнику пише da je Srbija 1944. kada su ušli u nju komunisti, imala toliko hrane ”…да неће бити глади ни у Крајини, ни у Лици, ни на Пиви… ” Na kraju Titova vojska je bezgrobno pobila 70 000 ljudi. Ne verujem da je Ljotić ”stigao“ dotle

   1. Na osnovu anterfilea upropastiše divan tekst i naružiše jedne od najboljih novina ikada na kojim su se vaspitavale kroz zabavu generacije Jugoslovena i pre svega Srba.
      Treba jednom za svagda rasvetliti sve zločine komunizma kod nas i na svetu, ako ih barem što se tiče Beograda uništila Branka Prpa za vreme svog petnaestogodišnjeg direktorovanje Istorijskog Arhiva Beograda. Njenim falcifikatima nema kraja od tvrdnje da je Staro Sajmište bilo Beogradsko a ne NDH. Da je isto bio Nedićev logor a ne ustaški i Nemački, sakriva činjenicu da su u tom logoru stradale preko 6.000 Jevrejki i oko 20.000 četnika tj. Vojnika kraljevske vojske. Da komunista i Roma gotovo da i nije bilo. Falsifikovala je depešu koju je navodno poslao Nedić o isrebljenju Jevreja u Beogradu a ne nemački komandant grada. Ona jedino nije ustala u odbranu Milene Ivanović i ako je mnogo više profitirala na smrti svoga Slavka.
      @Kalča. Gde se u tekstu: „Dugo putovanje Henriha Lautnera“ pominje streljanje u Kragujevcu i narečenih Mirislava Petrovića ili Marića. Uzgred, i streljanje u Kragujevcu je jedna od najvećih manipulacijama jer su od oko 7.000 streljanih bilo samo oko
      80-tak rođenih Kragujevčana, kakvi crni đaci i profesori (Desankina poema „Krvava Bajka“ i film Radenka Ostojića „Saša“)
      jer su taoci bili uglavnom izbeglice sa Kosova i Metohije, Jevreji i Romi i naravno opet članovi četničkih porodica koji su Ljotićevcima bili najveći neprijatelji, kao i zaboravljena činjenica da je Ljotić na svojoj izložbi u Beogradu dan po streljanju u Kragujevcu postavio veliki poster na kome je đeneral Draža Mihailović predstavljen kao zaštitnik Jevreja i masona a Draža je i Ljotića kao i vojvodu Kostu Pećanca osudio na smrt uhapsili ga i streljali. Dimitrije Ljotić je poginuo negde u Sloveniji sletevši autom u provaliju.