Foto: video screenshot (subotica.info, Nikola Tumbas)Organizacije poput Narodnih patrola su produžena ruka vlasti koja radi sve ono što bi nosioci vlasti i sami želeli, ali znaju da je to društveno neprihvatljivo. Drugačije ne može da se objasni nemoć države i njenih bezbednosnih službi da reši ovaj problem koji nije sporadičan i nije od juče, ocenjuje za Danas Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, komentarišući navodno “građansko hapšenje” koje je ta grupa izvršila, a čiji je snimak ovih dana obišao društvene mreže.
Podsetimo, grupa koja sebe naziva Narodne patrole, i koja je već nekoliko godina aktivna i u Beogradu ali i u Vojvodini, posebnu pažnju posvećivala je “proterivanju” migranata, a poslednje nedelje je najavila akcije “građanskih hapšenja”, kada je i društvenim mrežama prošao snimak “hapšenja” navodnog džeparoša.
Nakon snimka, građani nisu saznali šta se dalje dogodilo sa “uhapšenim” čovekom sa snimka, ni da li je on predat policiji, kao ni da li je nedavno bilo još ovakvih “akcija”.
PSG je protiv te grupe podneo krivičnu prijavu i traži zabranu njenog rada.
– Ustavni sud ima nadležnost i mogućnost da zabrani rad takvim organizacijama, ali da bi se to desilo neophodno je da republički javni tužilac, odnosno Zagorka Dolovac pokrene taj postupak, što se nikada nije desilo. Mi (Pokret slobodnih građana) smo jednu takvu inicijativu podneli kada smo tražili zabranu rada fondacije Levijatan, ali su institucije ostale potpuno neme, čime je potvrđeno da su te organizacije u tesnoj vezi sa vlašću, smatra Grbović.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović skreće pažnju da postoji obaveza građana da, kada se nađu u situaciji da mogu da spreče izvršenje krivičnog dela to i urade, ali da se u slučaju narodnih parola radi o nečem sasvim drugom.
– Sprečavanje krivičnog dela pripada domenu građanske dužnosti, koja opet zavisi od čoveka do čoveka, jer vidimo kako je ta građanska dužnost erodirala zarad recimo potrebe da snimite neki delikt, ali to je druga vrsta problema. Ovde se radi o nečemu potpuno drugom, i svima je jasno o čemu, kada se neko na taj način organizuje, polazeći od pretpostavke da neko ima kriminogeno dejstvovanje pa se usmerava na ta lica. Reč je o nečemu što je ekstremno opasno za bilo koje društvo koje počiva na vladavini prava i gde praktično zakon u svoje ruke uzima neka grupa ljudi umesto organa kojima je to posao, a to je policija, navodi Jovanović.
On nastavlja da je inače jedan od znakova civilizacijskog napretka to što smo sa sistema samopomoći prešli na sistem organizovane reakcije države u takvim okolnostima.
– Ovo nas i u tom smislu vraća civilizacijski korak unazad. Tobož savesni građani, koji zapravo targetiraju ljude po boji kože ili poreklu, s obzirom na njihovu navodnu pretpostavljenu kriminogenu aktivnost. Reč je o klasičnom rasističkom ponašanju koje samo tako može da se nazove. Kada bi na isti način dovoljno dugo patrolirali bilo kojim delom grada istu bi stvar zatekli i kod pripadnika naroda kome pripadaju. To jedna obična besmislica zaodenuta u neku vrstu danas očigledno poželjnog kvazi patriotskog govora, a u stvari je jedna vrsta simbola oslabljenja države koja dopušta takve grupe koje su na korak od toga da paradiraju kao nekakve paramilitarne formacije i zavode red na našim ulicama, jasan je naš sagovornik.
Pravnici su, dakle, saglasni da se ovakve organizovane, unapred planirane i usmerene akcije ne mogu smatrati građanskim hapšenjima, ali je zanimljivo da su taj institut i ranije već zloupotrebljavali pripadnici različitih kriminalnih krugova, kako bi često opravdali otmice.
Tako je, recimo, svojevremeno Nenad Opačić, pripadnik Zemunskog klana, koji je u svom dosijeu imao nekoliko otmica, uključujući i biznismena Miroslava Miškovića, zbog koga je osuđen na tri godine zatvora, 2003. tvrdio na sudu da izvesnog Mladena Marića, koga je oteo, mučio i “gepekovao”, “nije imao nameru da protivpravno liši slobode, već da počini građansko hapšenje i da ga odvede u policiju”.
Još jedan od mnoštva primera je slučaj kada je Dalibor Bogdanović Boća, sa još četvoricom saučesnika osuđen za otmicu Gorana Cvijetića 2017. u Novom Sadu, za koga je tvrdio da su njegovo građansko hapšenje izveli “da bi ga predali policiji”.
Zanimljivo je da je svojevremeno Milenko Jovanov, dok je bio predsednik Pokrajinskog odbora DSS, neposredno pre nego je prešao u SNS 2012, pokrenuo inicijativu za formiranje “jezičkih patrola”, koje bi utvrđivale u koliko naseljenih mesta, posebno na severu Bačke, građani mađarske nacionalnosti, kako je on tada tvrdio, ne govore srpskim jezikom.
„Proverićemo da li i koliko u Srbiji Mađari govore srpski jezik, da nam se ne bi dešavalo da u pojedinim mestima građani koji govore srpski ne mogu da se sporazumeju sa lokalnim stanovništvom“, rekao je Jovanov. Dodao je da zna da postoje čitava naselja u kojima se ne govori srpski jezik.
Na koji način bi te “patrole” funkcionisale i utvrđivale ono što im je cilj, nije nikada pojašnjeno, ali nije teško pretpostaviti kako bi to izgledalo.
Počeli pre dve godine
Prethodnih godina, za akcije Narodnih patrola moglo je da se čuje bilo da se radi o disciplinovanju “devijantnih migranata”, taksista koji te migrante prevoze po Vojvodini, o napadima na aktiviste koji protestuju protiv murala Ratku Mladiću, čak i na novinare koji o tome izveštavaju.
Vođa Narodnih patrola, Damjan Knežević, pohvalio se na Tviteru kako su navodno sprečili pljačku u Beogradu. Na snimku se vidi čovek koji leži na zemlji i čuje se kako govori: „Ništa nisam uzeo“, dok mu muški glas naređuje da spusti ruke. Tako će, poručuju „Patrole“, ubuduće prolaziti džeparoši.
“Imamo pravo na građansko hapšenje, imamo pravo da branimo našu decu, naše ulice“, izjavio je Damnjan Knežević još u oktobru, 2020, kada je očigledno najavio ovakve akcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
