Parlamentarni izbori u Grčkoj u nedelju biće treće glasanje ove godine (posle izbora u januaru i referenduma u julu) i šesto po redu izjašnjavanje za skupštinu u poslednjih šest godina. Ankete kazuju da su Siriza bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa i Nova demokratija Vangelisa Mejmarakisa rame uz rame. Cipras je izbore raspisao tražeći podršku građana za svoj kontroverzni sporazum s kreditorima, piše Angelos Hrisogelos, saradnik Četam hausa, i objašnjava da je glavna karakteristika izbora ravnodušnost i zbunjenost birača s obzirom na to da će svaka buduća vlada morati da se drži sporazuma o štednji.
/// Izbori se, takođe, održavaju u uslovima ekonomskih teškoća, pošto je grčka privreda propatila u prvoj polovini godine zbog političke nesigurnosti, a potrošači iščekuju dalje mere štednje, navodi Hrisogelos u svojoj analizi za Bi-Bi-Si. Grci će glasati po sistemu zatvorenih lista, što znači da će partije koje učestvuju na izborima odlučivati o tome ko će biti poslanici.
Prema grčkom izbornom zakonu, 250 od ukupno 300 mesta u parlamentu raspodeljuje se po proporcionalnom sistemu, svakoj partiji koja pređe cenzus od tri odsto, a stranka koja pobedi dobija bonus od 50 poslanika.
U trenutku raspisivanja izbora većinska podrška Sirizi bila je neupitna, međutim posle unutarpartijske podele i stvaranja nove leve stranke – Narodnog jedinstva (LAE) koja Ciprasa optužuje za izneveravanje obećanja o prekidu štednje – ta podrška više nije sigurna. LAE i Komunistička partija grčke (KKE) na ovim izborima se bore za razočarane glasače Sirize.
Proevropski levi centar, kako piše Hrisogelos, manje je fragmentisan nego ranijih godina, pošto partija bivšeg premijera Jorgosa Papandreua ne učestvuje na izborima. Tako su Pasok i To Potami (Reka) jedini predstavnici levog centra na izborima.
U desnicu je Hrisogelos uračunao „umerenu, proevropsku“ Novu demokratiju desnog centra, populističke Nezavisne Grke (koji su doduše glasali za poslednji paket zajma za štednju) i krajnje desnu „neonacističku“ Zlatnu zoru.
„Nova demokratija je vodila daleko življu kampanju nego što su mnogi očekivali i ubrala je plodove jednostavnog stila njenog privremenog lidera Vangelisa Mejmarakisa“, piše Hrisogelos.
Ekonomija je, naravno, bila centralna tema kampanje. Cipras je sebe predstavljao kao novu snagu koja sprečava povratak „starih“, za ekonomski brodolom odgovornih političara, na vlast, a dogovor sa poveriocima kao povoljan.
„Proevropska opozicija“ optužuje ga za pogrešnu pregovaračku strategiju prema poveriocima i zalaže se za široku koalicionu vladu.
Tema imigracije, navodi Hrisogelos, vreba iz prikrajka. Na istočnim ostrvima na koja masovno dolaze izbeglice levica je tradicionalno bila jaka, ali tamo sada raste popularnost Zlatne zore.
Teška ekonomska situacija, umor od glasanja i nepoverenje prema političarima upućuju da će izlaznost na izborima pasti u odnosu na prethodne. Sve partije, a pogotovo dve vodeće, gotovo sigurno će dobiti manje glasova u apsolutnim ciframa nego na izborima u januaru, smatra Hrisogelos i zaključuje: „Kakav god ishod bio, iz njega će verovatno proizaći vrlo malo poverenja među grčkim narodom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
