Neposredno pošto se ponovo našla u žiži javnosti zbog svog govora na samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u NJujorku gde je, kako su mediji preneli, „udarila šamar svetskim liderima“ i prilično razljutila američkog predsednika Donalda Trampa, tinejdžerka aktivistkinja Greta Tunberg je postala i jedna od dobitnika takozvane „Alternativne Nobelove nagrade“.
Devojčica od 16 godina, koja je za samo godinu dana postala „lice borbe za spas planete od globalnog zagrevanja“, dobila je nagradu zbog svojih „inspirativnih zahteva za hitnom akcijom protiv klimatskih promena, koji su zasnovani na naučnim činjenicama“. U obrazloženju fondacije koja dodeljuje priznanje navodi se i da „primer Grete, koja je nominovana i za Nobelovu nagradu, pokazuje da svako ima snagu da donese promene“. „NJen beskompromisni način da svetskim moćnicima kaže istinu nailazi na ogroman odgovor“, saopštio je žiri.
U želji da progovori o stvarnim izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava, nemačko-švedski pisac Jakob fon Ikskil ustanovio je „Right Livelihood Award“, poznatu i kao „Alternativna Nobelova nagrada“. Od 1980, ova organizacija sa sedištem u Stokholmu svake godine nagrađuje osobe koje se aktivno angažuju protiv zagađivanja životne sredine, nuklearne pretnje, kršenja ljudskih prava i iskorišćavanja manjina. Ove godine nagradu dobijaju i aktivistkinja iz Zapadne Sahare Aminatu Haidar, zaštitnica prava žena iz Kine Gui Đijanmej i borac za zaštitu autohtonih stanovnika južnoameričkih prašuma Davi Kopenava.
Najpoznatija dobitnica ovogodišnje nagrade je svakako švedska aktivistkinja za zaštitu klime Greta Tunberg. U avgustu 2018. godine, nekoliko nedelja uoči parlamentarnih izbora u Švedskoj, tada 15-godišnja Greta počela je „školski štrajk“ ispred zgrade parlamenta u Stokholmu. NJen cilj je bio da pokrene političare na akciju kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni celzijusa. Greta Tunberg je postala simbol svetskog pokreta „Petak za budućnost“, a milioni mladih širom sveta počeli su da slede ovu Šveđanku.
Svojim govorom u sedištu UN, tokom kojeg je svetskim liderima poručila da „zbog njihovih praznih reči planeta umire“ i da „su joj ukrali snove i detinjstvo“, izazvala je oprečne reakcije javnosti – od gromoglasnih aplauza do osporavanja i tvrdnji da njom „manipuliše pohlepna majka i stručnjak za PR“. Među dežurnim skepticima pojavila su se i pitanja „ko profitira“ od njenog angažovanja, a neki nemački mediji su pisali i da ona ima izražene zajedničke osobine sa populistima jer pojednostavljuje komplikovanu problematiku i deli društvo. Uprkos kritikama, Greta Tunberg je proglašena „ikonom aktivizma“ i „klimatskom ratnicom““, koja diskutuje rame uz rame sa vodećim stručnjacima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.