Foto: Jovan Njegović DrndakŠest je godina od kako je Pokret „Novi optimizam“ i njegov spiritus movens Branislav Guta Grubački na novoj adresi, sada u prostorijama NUNS-a u Beogradu, odakle deluje u svim pravcima ne zaobilazeći ni mesta kao što su Tavankut ili Bara Reva u Krnjači a posebno ne zaboravljajući gradove poput Novog Sada, gde mu je druga kuća, ili Suboticu, Pančevo.
O svemu tome je javnost imala prilike da se upozna prethodnih godina preko brojnih upečatjivih akcija koje je Pokret pokretao i realizovao okupljajući slobodnomisleće građane, šireći ideje tolerancije i demokratskog pogleda na stvarnost Srbije.
Oko svega toga smo se složili u razgovoru sa Gutom, uoči okupljanja Skupštine članova i prijatelja Pokreta „Novi optimizam“ koja je zakazana za subotu, 10. septembar, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
Grubački kaže da je Skupština prijatelja Novog optimizma oformljena kada se Pokret NO odselio iz Zrenjanina, gde mu je matična adresa, i da svi članovi podržavaju rad Novog optimizma i ugašenog Kluba „Zeleno zvono“.
„Praktično smo probali da te svoje kontakte i prijateljstva ozvaničimo u okviru neke organizacije, pa je pre šest godina u Medija centru u Beogradu organizovano potpisivanje podrške nama. Dve godine kasnije, klub prijatelja bio je zavidan po broju članova, događaja i ideja. Tada se i precepcija šta je to Novi optimizam potpuno promenila, došlo je do ozbiljnog uzleta i praktično moje nove karijere u društvenom delovanju. Posle četiri godine takvog ispunjenog i sažetog rada vratili smo se u Zrenjanin, gde je održana velika Skupština Novog optimizma i tu je promovisana ideja Novog mandata Optimizma. To je bila godina kada smo izašli iz najteže faze korone, okupilo se šezdeset članova i još dve stotine prijatelja, formiran je Upravni odbor sa devet članova, doveli smo mnoštvo sardnika iz cele zemlje koji su nas podržali u toj ideji. Skupština Novog optimizma označila je početak novog mandata organizacije, koja je preuzela još ozbiljnije zadatke delovanja u javnoj, pre svega društvenoj sferi u zemlji“, priča Guta.
Četiri godine nakon prvog okupljanja u Beogradu 2016. godine pokazaće se da je Pokret Novi optimizam organizovao ozbiljnu produkciju javnih događaja, tribina i akcija u ambijentu gde se nastavio pritisak zbog produženog širenja virusa korone, kao i politički pritisak zbog parlamentarnih i lokalnih izbora u zemlji.
„Bili smo uvezani u sedam najvećih gradova Srbije, gde postoji mreža „Novog optimizma“ a veze su toliko čvrste i prijateljstva neraskidiva. To nam je omogućilo zajedničko delovanje, uprkos koroni i opštim izborima. Bio je to izazov i za civilni sektor, političare, građane, a i za društvo u celini. Mi smo se relativno lako uključili i u te procese ali je ipak teško svirati svoju solo partituru kada postoje teme koje su od značaja za sve. Mi smo se oduvek referisali na stvarnost, na ključne probleme i teme koje su u društvu, za koje svako zna da postoje ali ne zna kako da ih definišu i reše“, objašnjava Branislav Grubački i naglašava da Novi optimizam nije klasičan NVO.
„Da, tako je, nismo uopšte klasični. Od starta smo se nazvali Pokret, jer nismo tipičan nevladin sektor. Tako smo se nazvali pre osamanaest godina, kada smo osnovani. Mi smo, u najkraćem, Pokret građana Vojvodine i Srbije koji ne pristaju da budu trajni zatočenici mračnih devedesetih godina. To je poenta svega, mi smo i dalje zatočenici tih mračnih devedesetih i sada se to tek vidi. Kada smo te 2004. godine to rekli prilikom našeg osnivanja, tada je to bilo, možda, ljudima nejasno jer je bilo prošlo tek četiri godine od petog oktobra, ušli smo bili u 21. vek, ali smo ušli tako što smo dopustili da nam streljaju prvog demokratskog premijera. Novi optmizam je imao odgovor i na to, i bez obzira što smo shvatili do kraja tragičnost tog događaja, naša je poruka bila da ne treba stati i da se nećemo predati“, jasan je Grubački.
A na pitanje gde je „Novi optimizam“ sada i zašto se nije utopio u opštoj predaji, naš sagovornik kaže da on ne priznaje predaju, i da ne sumnja da će do promena u Srbiji doći.
„Optimizam na najbanalnijem nivou može da se posmatra i kao teza: da zlo pobeđuje dobro – sveta ne bi ni bilo. Optimizam je vera da će doći do promene, i da će ona Srbiju priključiti evropskim državama i narodima, i da će ovde, ipak, zavaladati evropske vrednosti. Borimo se protiv ludila koja pokušavaju da nam nametnu: da su vakcine, iako su jedno od većih ljudskih dostignuća, nepotrebne i štetne, da je “pravoslavna džamahirija” prihvatljivija od građanskog društva, da je Azija sa kojom nemamo nikakvu fizičku vezu bliža nama nego Evropa u kojoj se nalazimo, da je rat bolja opcija nego mir. Uopšte ne verujem da to sve može opstati, uza sve što se sada dešava i prevladava“, priča Branislav Grubački Guta.
Sa javnom scenom, politikom i nevladinim sektorom Grubački je dobro upoznat, kaže da sa releventnim organizacijama sarađuje, iako se drži svoje agende, koja nije autistična i pokušava da sublimira najvažnije teme, artikuliše sve stvarne aktere koji se protive stanju u zemlji. Na njegovoj agendi našla se i tema Ukrajine, za mnoge vruć krompir, za Gutu „NJET“.
„Ceo svet se bavi Ukrajinom, i u celom svetu je to tema broj jedan – da je u Evropi, u dvadeset i prvom veku jedna velika sila napala susednu državu, gde ruši gradove, čini ratne zločine i ostavlja pustoš. Ljudi širom sveta konstatuju te činjenice a Srbija se batrga da te činjenice ne uvaži, iz nekakvih “bratskih” odnosa sa Rusijom, koje smo mi u Novom optimizmu, kroz naše događaje i tribine, nazvali Rat i “brat”. Šta “brat” može da ti učini vidimo. Rusi i Ukrajinci su mnogo više bili braća nego Rusi i Srbi. Iako, po fabrikovanom mitu mislimo da su nama Rusi najbliskiji, mi smo njima, na osnovu istraživanja u samoj Rusiji, na osamnaestom mestu. To su činjenice koje treba da uvažimo. Mi se nalazimo u Evropi, mi smo okruženi zemljama Evropske unije i članicama NATO, i ako Novi optImizam treba da ide po Srbiji, i to što je očigledno telali, mi ćemo to i raditi@, kaže Guta.
Kao ključni prepreku u promenama u društvu vidi prisustvo istih ljudi na političkoj sceni godinama, počev od ratnih devedesetih.
“Pre dve godine u Novom Sadu pokrenuli smo protest na popularnom “Šodrošu” protiv izgradnje takozvanog. Novog Sada na vodi. Godinu dana smo vodili te proteste, a kao rezultat svega računam da smo uticali na to Novi Sad ima sedam opozicionih poslanika i da su rezulatati opozicije možda i najbolji u zemlji. Sticajem okolnost trenutno živim u Krnjači, blizu Dunava gde mi je iza leđa sada već poznata bara Reva na kojoj su pre petnaest meseci izbili veliki protesti. Lično sam se uključio u te proteste kao “mali akcionar” dok smo kasnije kao Novi optimizam, zajedno sa prijateljima, osnovali prvi ekološko-kulturni festival Krnjart na levoj obali Dunava. U to vreme postao sam jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije iz koje sam se ove godine povukao i krenuo dalje da sa jednim od suosnivača Dejanom Lekićem nastavim zajedničko delovanje. On ima velike zasluge u definiciji Nove Odgovornosti koja će biti temelj delanja u predstojećem periodu.“, priča nam Guta.
Dodaje da je iza toga što radi veliko iskustvo, meremo godinama upornog rada.
„Iskustvo našeg delovanja je veliko. Iza nas je osamanest godina Pokreta i preko trideset godina od osnivanja Zelenog zvona oko kojeg su se okupili osnivači Novog Optimizma. Mi znamo kako se organizuje protest, tribina, promocija. Planiramo da ozbiljno podignemo lestvicu u svom radu. Na zasedanju članova i prijatelja na Skupštini Novog optimizma demonstriraćemo da iza naših ideja stoji stotinu ljudi iz dvadeset gradova Srbije koji su deo mreže koja može da pokreće promene. Nezaobilazni smo partneri u trouglu između Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, a sa partnerskim organizacijama i prijateljima postavićemo pitanje odgovornosti u činjenju i razmišljanju na prvo mesto“, priča nam večiti optimista Guta.
„U narednom periodu bavićemo se odgovornošću. Naša platforma je zato i nazvana Nova Odgovornost. Nju ćemo promovisati na narednoj skupštini Pokreta. Tema kojom se permanentno bavimo je odgovornost institucija i celokupnog društva za ono što nam se dešava.”
Na pitanje šta mu smeta na javnoj sceni a šta smatra da je dobro, kaže da ga „žuljaju“ lamenti i lažno predstavljanje.
„Besmisleno je i “trolovanje” i spinovanje, to što neko permanentno ubacuje teme koje nisu teme. Užasava me količina lažnog predstavljanja i opšte kulture zaborava. Čudimo se što neko ko je u najvećoj i najvažnijoj instituciji ove države, Skupštini Srbije, tražio „sto Muslimana za jednog Srbina“, nije dobrodošao, recimo, u Srebrenici. Čudimo se i kad se evidentne činjenice predstavljaju kao da se nikada nisu dogodile, iako se mogu proveriti u dva klika, i kad se laž instalira sa najvišeg mesta, onda je to alibi i za sve druge da i oni mogu izgovarati laži bez mnogo posledica. Mi mislimo da to tako ne može, da svi moraju odgovarati krivično, politički, društveno i moralno; mi tražimo odgovornost za prošlost, sadašnjost i budućnost, za izgovorenu reč i prećutanu istinu, za činjenje i nečinjenje. Nervira me i sebičluk običnog čoveka, koji misli da sve ovo kako sad živimo neće doći do njega. Mislim da svi moraju da odgovaraju za svoja dela, političke elite, drušvene, privredne elite ali i svi građani koji imaju pravo glasa i vide šta se dešava pa opet zaokružuju nešto što ne treba. Ja ih ne bih unapred amnestirao, ovde je zarad populizma sve oprošteno, svi su spremni da kažu „narod nikad ne greši“, a to nije tako“, objašnjava Grubački.
„Onima koji lamentiraju nad prilikama u društvu, a takvih su prepune društvene mreže, prvi čovek Pokreta „Novi optimizam“ poručuje da mogu više da urade ukoliko su aktivni u stvarnom životu.
„Radili smo u Subotici, Tavankutu, Pančevu, Kragujevcu, Nišu, dok su Beograd, Novi Sad i Zrenjanina glavne relacije. Tu smo najčešće. Što se tiče Zrenjanina, mog rodnog mesta i matične kuće Novog Optimizma, on mora sam sebi da pomogne. Ljudi koji u njemu žive treba da se oslobode mita da su im za sve krivi drugi, prvenstveno Novi Sad i Beograd. Nije pitanje šta će neko drugi da uradi za Zrenjanin, već šta će Zrenjaninci da urade za svoj grad. Nije pitanje za druge kada će da poteče pijaća voda, kako oduzeti od lažnog investitora Tenisa stvarnu zemlju, kakav će biti “suživot” sa pogubnim kineskim Linglongom, kao ni kako da Zrenjanin makar zadrži svoje ime“, poručuje Guta.
Kaže, ipak, da mu je jasno postojanje šireg konteksta u kome su Beograd i Novi Sad na tom putu ipak nezaobilazni i da kada se tamo dese promene, tada će ih biti u celoj zemlji pa i u Zrenjaninu.
NE MOŽEŠ DA NE VIDIŠ
„Kao što je rekao Jovan Ćirilov da se seća da je jednom “čitavih osam sekundi bio srećan”, tako ću i ja makar celo veče na Skupštini Novog optimizma u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kada se okupe svi ti sjani ljudi, naši prijatelji i saradnici. U nedelju ćemo odmarati, a već 12. septembra za nas počinje novi radni dan i nova borba. Ako se ne boriš, pravi si politički i društveni idiot. Ujdurma je i podmetačina vlasti da ne treba talasati, da se ne vredi boriti za promene. Sasvim suprotno, to je najmanje što možemo za sebe i pokolenja uraditi.“, kaže Guta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
