„Grubim makazama smo uređivali sistem“: Bivši ministar prosvete Srđan Verbić objašnjava zašto je smanjio broj psihologa i pedagoga u školama

Prosvetna vlast se ovim povodom nije oglasila, sindikati su uzdržani u procenama šta će doneti nova pravila, a prema onome što se za sada može zaključiti u školama sa velikim brojem đaka i zaposlenih promena neće biti.

Poslednji veliki rez što se tiče broja stručnih saradnika (psihologa i pedagoga) napravljen je 2015. godine, u vreme mandata ministra prosvete Srđana Verbića.

Šta se tada dešavalo zabeleženo je u pismu koje je tadašnja predsednica Pedagoškog društva Srbije Biljana Radosavljević uputila članovima tog udruženja.

Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje osnovnih i srednjih škola donet je u aprilu, pa povučen, pa opet donet u maju, pa 28. avgusta objavljen i kao nijedan Pravilnik do sada, stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja, piše u obraćanju.

Radosavljević je prenela detalje sa sastanka koje je delegacija sastavljena od predstavnika Pedagoškog društva i Društva psihologa Srbije imala sa kabinetom Ministarstva prosvete.

„Svaka od nas, iz svog ugla, predstavila je predstavnicima Ministarstva probleme i teškoće koje je pravilnik proizveo na terenu. Pokušali smo da objasnimo zašto je važna pozicija pedagoga/psihologa u školama, obim i složenost posla koji ne može u školi da radi nijedan drugi stručnjak. Ukazali na značaj i potrebu za pedagogom i psihologom, na njihovu ulogu u inkluziji, individualizaciji, svakoj vrsti podrške učenicima, roditeljima i nastavnicima. Čuli smo da pedagozi i psiholozi nose program Škole bez nasilja, da su nosioci i glavni oslonac svih projekata… Ukazali na moguće dugoročne posledice koje će nastati u društvu gašenjem radnih mesta stručnih saradnika. Pitali smo ministra da li je svestan činjenice da je ovo udarac na kvalitet rada ustanova“, piše u obraćanju.

U dvočasovnom razgovoru sa ministrom dobili su, kako kažu, slušanje i „saosećanje“, ali ni jedan znak dobre volje da se nešto izmeni.

„Ministar je rekao da je pravilnik modifikacija starog pravilnika, da zna da nije dobar, da će se raditi novi koji će biti usklađen prema potrebama škola, ali da u ovom trenutku ne može da ga promeni ili povuče. Nije bilo objašnjenja zašto, bilo kakvih argumenata, samo čvrst stav da ne može da se menja. Na naš predlog da se zamrzne za ovu školsku godinu i koristi stanje sa kraja školske godine u junu, odgovor je bio da ne može. Pokušali smo da pomognemo struci, ali i ministru Verbiću da ne ostane upamćen kao ministar koji je ukidao pedagoško-psihološku službu u školama, koja se gradila više od 60 godina“, navela je Radosavljević.

Kao epilog cele priče neke škole su iskoristile mogućnost koju im je dao pravilnik da se obrate direktno ministru i zatraže povećanje broja izvšilaca što je on imao pravo da odobri.

Bivši ministar Verbić za Danas objašnjava svoje viđenje ovih događaja.

– Mi 2014. godine realno nismo znali koliko imao zaposlenih u obrazovanju. Ja sam direktno bio prozivan na Vladi, pitali su me: „Verbiću je l ti znaš koliko ima zaposlenih u obrazovanju“. Rekao sam da ne znam jer smo jedan podatak dobijali od zaposlenih u Ministarstvu, a drugi iz Trezora koliko je isplaćeno plata. I zaista, dokumenti koji su uređivali zapošljavanje nisu bili usaglašeni. Svaki pokušaj usaglašavanja je morao na nekom da se odrazio – kaže Verbić.

Izmene pravilnika o kriterijuma i standardima za finansiranje škola na kojima se radilo u proleće 2015, tadašnja prosvetna vlast na čelu sa Verbićem obrazlagala je namerom da se sistem uredi. Ukazivali su tada da se pravilnik u mnogim školama nije bio poštovan, kao i da mi u nekim školama ima više zaposlenih više nego što je pravilnik propisao.

– U tom trenutku, na primer, u jednoj školi je bilo čak osam bibliotekara. Da ne bi bili tehnološki višak ljudi su prebacivani na druga radna mesta i taj deo nije bio uređen. U saradnji sa svima koji su u tom trenutku hteli da sarađuju, a takvih nije bilo mnogo jer smo tada imali naduži štrajk u istoriji srpskog obrazovanja, Ministarstvo je ispravljalo svojim grubim makazama ono što treba da se ispravi da bismo konačno došli do toga da znamo ko radi u obrazovanju. Cela priča je završena time da smo imali registar zaposlenih u obrazovanju pa je svako morao da proveri koliko ima zaposlenih i gde je ko radio – ističe Verbić.

On priznaje da su u tom procesu velikim delom stradali psiholozi i pedagozi, ali i sekretari škola.

– Oni koji su bili potpuno zaštićeni su nastavnici. Neko mora da drži časove i u tim okolnostima ništa konstruktivno nismo mogli da uradimo. Grube makaze uređivanja postojećih pravilnika su se verovatno najviše odrazile na psihologe i pedagoge – ističe Verbić.

Upitan da li je to bila odluka Ministarstva prosvete ili su odluke donošene na drugom mestu, budući da se o zapošljavanju pita i Ministarstvo finansija bivši ministar kaže:

– Najvažnija mantra u refromi je bila fiskalna konsolidacija, da znamo gde se troši novac i da se smanje javni rashodi. To je bilo ono što je Vlada radila u svim resorima i prosveta je morala da se snađe sa onim što ima. Ako je išta pozitivno iz toga izašlo to je da sada bolje znamo pravila zapošljavanja. Mnoge stvari do danas nisu rešene, kao što je pravilnik o finansiraju škola koji se donosi uvek na kraju leta, umesto da direktori škola već u junu znaju čime raspolažu i šta treba da rade – ističe Verbić.

Na komentar da su rezovi pravljeni, a da nikada nije urađena analiza kvaliteta rada zaposlenih u obrazovnom sistemu, niti se danas radi, bivši ministar odgovara da „mi ne znamo to da uradimo“.

– Ni onda nismo znali, ni danas ne znamo. To bi trebalo da budu kriterijumi. Ali mi nismo u stanju da na osnovu rezultata rada u školi donosimo takve odluke, imamo samo te grube makaze koje nekome prave prilično veliku štetu – smatra Verbić.

On se ne slaže sa našim utiskom da su se psiholozi i pedagozi našli na udaru racionalizacije jer nisu brojni kao nastavnici.

– U Ministarstvu prosvete mahom rade pravnici i psiholozi i pedagozi. Oni imaju itekako veliki uticaj. Mnogi od mojih prvih saradnika su bili psiholozi i pedagozi, njih sam najviše slušao. Nije stvar u tome da nisu dobro lobirali ili da se nisu predstavili u pravom svetlu, već u tome da one koji imaju fond časova ne možete da dirate. Neko mora da drži časove srpskog, istorije…a zaposleni koji sprovode sve ostale aktivnosti u školi imaju mnogo manju mogućnost da brane svoju poziciju- pojašnjava Verbić.

Na pitanje šta bi uradio da je danas ministar prosvete odgovara da je sada situacija drugačija, ali da onaj ko je na čelu Ministarstva ne bi smeo da dozvoli smanjenje broja školskih pedagoga i psihologa.