Foto: FoNet/Vesna RadovićRadna grupa stručnjaka je danas pozvala građane, javne i političke subjekte, a posebno poslanike, da se „jasno odrede prema aktivnostima kojima se ugrožava status i očuvanje“ kompleksa Beogradskog sajma i Generalštaba i da „daju aktivan doprinos njihovoj zaštiti i revitalizaciji“, a sve medije u Srbiji je pozvala da objektivno i profesionalno izveštavaju javnost o tome.
Na konferenciji za novinare u Domu inženjera stručnjaci su podsetili da su pre mesec danas objavili Deklaraciju o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba, koju je podržalo više od 38 stručnih institucija i organizacija, među kojima su udruženja arhitekata iz Slovenije i Crne Gore, dok je peticiju potpisalo 6.292 pojedinaca.
Rekli su da je o Deklaraciji obavešten i Upravni odbor Evropa Nostre, pan-evropske federacije za očuvanje kulturnog nasleđa koji će uskoro zasedati povodom ove teme i dati svoje mišljenje.
Stručnjaci su naveli je da se pored zaštite i očuvanja kompleksa Sajma i Generalštaba, zalažu i za otvoreni dijalog o revitalizaciji tih objekata i budućeg razvoja Beograda, uz preispitivanje svih kupoprodajnih ugovora koji nisu usklađeni sa zakonom o kulturnim dobrima Srbije.
Arhitekta Bojan Kovačević je istakao da struka i Srpska akademija nauka i umetnosti traže da Generalštab bude proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.
„Generalštab je sada kulturno dobro i neko hoće da ukine tu zaštitu, a struka traži da se proglasi za onaj treći, najviši stepen zaštite, po više osnova, i taj memorijalni aspekt na 1999. poprimio dodatne procente“, naveo je on. Podsetio je da je Generalštab 2005. godine proglašen kulturnim dobrom „ne zbog bombardovanja, već jer mu je bila potreba obnova“.
Arhitekta i urbanista Borislav Bata Stojkov istakao je da Generalštabima „trostruku zaštitu“ te je nameravani plan izgradnje na tom mstu „trostruko remećenje kulturne baštine“.
„Veliki broj građana misli da se radi samo o dve zgrade Generalštaba pod zaštitom, međutim pored te dve centralne zgrade postoji nekoliko objekata u njihovoj okolini koje imaju duboko istorijsko značenje i obuhvaćeni su kompleksom Generalštaba koji je zaštićen, kao i Ulica Kneza Miloša u okviru koje se nalazi taj vojni kompleks“, naveo je Stojkov.
Istakao je da se radi o tri odgovornosti – o kulturnom, javnom dobru i o funkciji.
Naveo je da samo jedan investitor za rekonstrukciju Generalštaba postoji, a to je država, koja je taj objekat, po njemu, do juče štitila, koristila, a sad ga prepušta privatniku.
Dodao je da je to remećenje sistema vrednosti i ocenio da država nije uložila novac u rekonstrukciju kompleksa Generalštaba jer tu nema zarade.
Arhitekta Miljan Salata je naveo da je po njihovim saznanjima juče za vršioca dužnosti direktora beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika postavljen Aleksandar Ivanović.
„Beogradski zavod za zaštitu spomenika kulture ne može da donosi odluke o brisanju i utvrđivanju zaštite sa bombardovanog kompleksa Generalštaba, dok direktor Rebuličkog zavoda može, uslovno rečeno, to ispod žita da uradi. Još nemamo direktora Republičkog zavoda, a onog momenta kad taj čovek bude postavljen, on će to odraditi na taj način, potpisaće odluku i mimo svega ovoga na šta struka apeluje“, rekao je Salata.
Radna grupa stručnjaka je podsetila da odgovornost za zaštitu kulturnog nasleđa po Ustavu imaju svi građani Srbije, a da najveću odgovornost imaju predstavnici vlasti, koji se nalaze na najvišim pozicijama.
Istaknuto je da će celokupna stručna zajednica nastaviti da se bori za javni interes i javna dobra gradova i aktiviraće sve kapacitete dok se pitanje ovih ugroženih kulturnih dobara trajno ne reši.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
