Gujon: Nije jednostavno biti Srbin u zemljama regiona

On je, na sednici skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionui, predstavljajući rad Uprave, istakao da Srbi u tim zemljama umesto reči hvale dobijaju reči mržnje i da je zato to telo formirano kako bi na institucionalnom nivou moglo da se reaguje i poboljša položaj sunarodnika u regionu.

Kako je objasnio, cilj je da se zvaničnici tih država pitaju zašto u nekima od njih Srbi nemaju status nacionalne manjine, a njihovi sunarodnici u Srbiji imaju, ili zašto je ćirilica potisnuta, a oni u Srbiji slobodno koriste latinicu.

Gujon je rekao da je bitno da predstavnici Uprave na čijem je čelu prilikom svakog susreta sa Srbima u regionu i njihovim udruženjima pokažu poštovanje, da ih saslušaju i time pokažu da su uz njih.

On je poručio i da se mora olakšati i dobijanje državljanstva Srbije Srbima u regionu, da se pojednostavi procedura.

Gujon je naveo da se iz budžeta svake godine odvaja u proseku 50 miliona dinara za udruženja Srba iz regiona i isto toliko za ona iz ostatka dijaspore i da se ide na pojednostavljenje i digitalizaciju tih konkursa, jer se do sada sve radilo ručno.

Govoreći o negovanju srpskog jezika, on je konstatovao da je to nit koja povezuje i dijasporu međusobno i vezu sa maticom i da će se zato organizovati dopunska nastava za decu.

Predsednik Odbora Milomir Vujadinović iskazao je svoje uverenje da je broj od 1,6 miliona Srba u regionu daleko veći i da je bliži cifri od dva miliona, i da zato treba ohrabriti sunarodnike da se izjašnjavaju da pripadaju srpskoj naciji i da im je materinji jezik srpski.

Ne treba da dozvolimo jačanje drugih identiteta na račun srpskog identiteta, naglasio je on i dodao da bi, ako bi Srbi u državama imali u tim državama onoliko koliko pripadnici drugih naroda imaju u Srbiji, to bio veliki pomak napred.

Moramo da obratimo pažnju na popise i ono što će se dešavati u narednim mesecima, da naše ljude motivišemo da se izjasne kao Srbi. Ključna stvar je i da im se omogući i upis u knjige državljana u konzulatima. I to je dokaz identiteta, pisani dokaz, napomenuo je Vujadinović.

Gujon je istakao da se Srbija ne može mešati u popise u drugim državama, ali da može ohrabrivati sunarodnike tamo da se izjasne kao Srbi i da govore srpski jezik.

On je kao ilustraciju nelogičnosti naveo Hrvatsku, gde je zvanično 186.000 onih koji su se izjasnili kao Srbi, a samo 80.000 njih je reklo da im je srpski materinji jezik, jer se koriste razne metode prilikom popisa, pogotovo kad su stariji ljudi u pitanju.