Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala je značajan deo svoje doktorske disertacije koju je odbranila na Fakultetu za uslužni biznis Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice, tvrdi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
U tekstu objavljenom na portalu CINS-a navodi se da analiza njene doktorske disertacije pokazuje da je više od 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.
Jorgovanka Tabaković nije juče želela da komentariše za naš list ove navode. Na Univerzitetu Edukons Danasu je rečeno da su ispoštovali sve procedure u odbrani doktorata Jorgovanke Tabaković, kao i da je naknadnom proverom disertacije utvrđeno da ona sadrži manje od 20 odsto citiranih i preuzetih izvora iz druge literature.
Prema pisanju CINS-a, Tabaković je doktorirala 2011. godine, a teza pod naslovom „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije“ ima 240 strana. Mentor je bio profesor Milenko DŽeletović, koji je danas predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke (SNS).
CINS je kopiju doktorata dobio u junu 2016, tek nakon što je poverenik za informacije od javnog značaja Edukonsu zapretio novčanom kaznom. Uz pomoć profesora nekoliko univerziteta, doktorat Jorgovanke Tabaković provučen je kroz softver Turnitin za detektovanje plagijata. Reč je o često korišćenoj metodi za proveru studentskih radova na univerzitetima širom sveta.
„Guvernerka Tabaković je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika“, naveo je CINS.
Kako se dodaje, u nekim slučajevima kopirani su čitavi paragrafi ili potpoglavlja, uz unošenje minimalnih izmena, poput korišćenja reči „otuda“ umesto „s toga“ na početku rečenice, dok je ostatak sadržaja identičan. Autori nisu citirani, a uglavnom nisu navođeni ni u spisku korišćene literature.
Prema nalazima Turnitina, oko 12 odsto teksta iz doktorata bazirano je na knjizi „Monetarno-kreditni i devizni sistem“ profesorke Lidije Barjaktarović. Reč je o udžbeniku za studente Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum, objavljenom 2010. godine, koji nije naveden u spisku korišćene literature.
Na Univerzitetu Singidunum rečeno je Danasu da ne žele da komentarišu navode o plagiranju udžbenika profesorke Lidije Barjaktarović, napominjući da rade časno i pošteno i da ih se ova priča ne tiče.
– Univerzitetu Edukons je 2011, kada je realizovana odbrana doktorske disertacije gospođe Tabaković, pravovremeno i profesionalno pristupio oceni kvaliteta samog rada u skladu sa zakonom i aktima Univerziteta. Iako u tom trenutku, Univerzitet Edukons, kao ni većina ostalih visokoškolskih institucija u Srbiji, još nije imao usvojen i ustaljen profesionalni softver namenjen proveri naučnih radova, jedini meritorni stav koji smo mogli da uvažimo o kvalitetu nekog naučnog rada je mišljenje imenovanih stručnih članova komisije koja je analizirala priloženu doktorsku disertaciju i dala pozitivnu ocenu – kažu na Edukonsu za Danas.
Članovi te komisije su bili Aleksandar Živković, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Borko Kostić, sa Ekonomskog fakulteta u Nišu i Milenko DŽeletović, sa Fakulteta za uslužni biznis Univerzitet Edukons, inače mentor Jorgovanke Tabaković. Na Edukonsu ističu da je doktorat naknadno proveren kada su „usvojili sistem za proveru sadržaja naučnih radova kao standardizovanu metodu“, te da su rezultati analize ukazali da „dokument sadrži manje od 20 odsto citiranih i preuzetih izvora iz druge literature“. Za proveru doktorske disertacije je korišćen profesionalni sistem namenjen isključivo proveri naučnih radova – iThenticate.
– Na Univerzitetu Edukons provere na plagijarizam naučnih radova se vrše u saradnji sa Centrom za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON), kao nezavisnom naučno-tehnološkom opservatorijom iz Beograda – poručuju sa ove visokoškolske institucije.
Nedozvoljeno plagiranje
Nacionalni savet za visoko obrazovanje usvojio je nedavno Osnove za kodeks o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama, koji, između ostalog propisuje procedure za utvrđivanje plagijata i sankcije za one koji se ogluše o propise. Sve visokoškolske ustanove u Srbiji su obavezne da na osnovu tog dokumenta donesu svoje kodekse. Generalni sekretar Nacionalnog saveta Miodrag Popović kaže za Danas da se ta obaveza odnosi i na privatne i na državne visokoškolske ustanove, koje svojim propisima mogu detaljnije da razrade procedure, ali ne smeju ići ispod onog što je definisano Osnovama za kodeks o akademskom integritetu. U tom dokumentu je precizirano da je plagiranje doslovno preuzimanje, prepričavanje ili sažimanje teksta drugog autora, u delovima (bez obzira na obim) ili u celosti, bez navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetog, odnosno prepričanog dela. CINS je preneo izjavu rektora Univerziteta Edukons Aleksandra Andrejevića da, za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, za koju su mu kolege rekle da može da iznosi i do 20 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.