Par sati vožnje u odnosu na to odakle je polazište a pedesetak kilometara od granice sa Srbijom, na području Semberije u Republici Srpskoj nalazi se etno selo Stanišić, gde je praznične dane provelo na izletu ili duže dosta posetilaca iz Srbije.
Na parkingu registracije, koliko vidim, sa svih strana. Za razliku od sličnih turističkih gradova, ovo etno selo nalazi se na obodu Bijeljine i potpuno je otvoreno za posetioce, koji mogu da dođu i prošetaju bez ikakvih obaveza. Ulaz se ne naplaćuje, niti parking.
I tako je i prilikom naše jučerašnje posete, domicilno stanovništvo u šetnji ili na kafi, dok gosti koji su doputovali traže drugačije sadržaje. A najlepše je deci.
Za najmlađe, tu su brojna igrališta, vozić koji ide pored jednog, od nekoliko lepih jezera, tu su drvene vetrenjače, ima i nekoliko originalnih drvenih kućica koje su ovde postavljene. Patke, labudovi, koke slobodno šetaju kompleksom pa je atmosfera za decu relaksirajuća.
Postoji i nekoli kaveza sa životinjama, a na obodu sela su zone sa konjima, srndaćima i kozama.
Pored samog sela postoji i posebna zona sa igraonicama za decu i spravama na otvorenom ali je, ipak, najlepši deo ovog kompleksa smeštenog na 15 hektara zemljišta, drveni ambijent starih bosanskih kuća.
Drvene kuće su originalne, sačuvano je od zaborava preko 20 kuća iz okoline Vareša, sa Romanije i susednih sela i opština. One dočaravaju život u Bosni od pre više od jednog veka.
Kako su izgledali alati sa kojim su ljudi u ovim krajevima radili, kako su mleli žito, kako su izgledale kuće… one imaju i svoju funkciju, pa tako posetioci mogu da vide staru mlekaru. vodenicu, kovačnicu, gostinsku kuću i ambar za žito.
Kažu nam u jednom od restorana, da ovo turističko selo ima dve vodenice pa se od samlevenog brašna prave ukusne zemičke i proja. Stvarno su ukusne, poneli smo ih nazad u Banat !
Mlin potočar je napravljen 1937. godine, a jedna stara koliba Milana Stanišića, iz vremena između dva svetska rata, prenešena je iz vareškog sela Brgule.
Sem toga, tu su i drvene crkve, manastir Sv.Nikole, replika manastira Kumanice a pored manastira se nalazi manastirski konak, podignut u stilu srednjevjekovne gradnje.
Tu su i drvene smeštajne jedinice za turiste koji žele da odsednu u originalnom, semberijskom ambijentu.
Kako objašnjavaju na jednom od tih mesta, sve drvene kolibe ali i obližnji hotel, koji liči na srednjovekovni zamak, poseduju brojne autentične komade nameštaja koji su sakupljeni širom Bosne.
Selo je otvoreno 2003. godine a na panoima kod parkinga može se pročitati da je stradalo u poplavama dva puta do sada, 2010, godine i 2014. godine. Za obnovu su od Republike Srpske dobili 350 evra dok je osiguravajuća kuća odbila da nadoknadi troškove.
A cene, kakve su ? Pristupačne. Tu je i jedan raskošni petao, koji će da pokljuca sve što padne ispod stolova gde se ručalo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.